POSVEĆENO SAŠI KOJEG VIŠE NEMA
Novi Sad,
9.1.2016.
2
MARIJA VAŠTAG
Marie Washtag
„LILI?“
LILI KROZ OBLAKE
,,LILLY?”
LILLY AMONG CLOUDS
3
Lili?
Ne mogu Saša. Ja se jako plašim kerova.
Šta kažeš? Ne razumem te, šta imaš da se plašiš, kad je to moj ker. On tebe već
poznaje. Ne vidiš kako vrti repom dok mu se približavaš?
Vidim, vidim. To znači da mi se raduje.Ali, šta ću raditi kad se naljuti? Ja volim pse,
ali izdaleka, na dvorištu. Tamo mogu da im priđem, da im dam hrane i vode, da ih
gledam, da im govorim.
I da ih pomaziš.
Pomazim? To nikako. Nisam sposobna da ih dodirnem. Ja to ne umem. Samo ih lepo
gledam, pričam im, zovem po imenu, to mogu. Znaš, kad sam bila mala, povijao me je
jedan ogromni vučjak i zamalo me nije ugrizao za guzicu. Uhvatio je zubima moju
letnju haljinicu koja se vijorila. Srećom, uspela sam da odskočim u otvorenu šupu i
zalupim vratima. Parče haljinice je ostalo kod njega. Možeš misliti, nisam mogla da
dišem od uzbuđenja. Kad sam došla k sebi, osluškivala sam u dvorišnoj tišini i dugo
se nisam micala. Neznam koliko je tako prošlo, dok nisam začula komšiju koji je
dolazio u svoju šupu po drva. On me je spasao.
Pa kako se to desilo - upita Saša. Otkud vučjak, čiji je bio?
Mi smo tek krenuli u prvi razred. Bio je divan sunčan septembarski dan. Dosta nas je
bilo iz naše ulice, a priključili su se i stariji iz komšijskih kuća, čim su čuli našu trku,
ciku i viku. Veselo smo se zadirkivali i bežali jedno od drugog. Odnekud se iz druge
ulice iznenada pojavio vučjak. Besno je lajao i potrčao prema nama. Deca su se u
momentu razbežala svaki na svoju stranu. Ja sam se zbunila, jer sam ostala ispred
svoje kuće i nisam imala kud. Izgubila sam u vremenu dok sam se okrenula i utrćala
kroz kapiju u dugačko dvorište, a ker zamnom. Eto, od onda mi je ostao taj
bespomoćni strah. Shvataš?
Pa to je ipak davno bilo. Od onda si porasla i videla dosta kerova u životu. I manjih i
većih! Da ne kažem, i pravih i ne pravih, za koje se samo kaže da su kerovi, a imaju
4
dve noge hahaha. Moj Deni je dobar domaći kućni ljubimac, ovi što su danas tako
moderni, pa ih sad svi nešto odjedanput drže. Ovi kućni su takoreći polu-psi , jer nisu
kao naši dvorišaneri koji su bili pravi psi, kakvi su onda svi bili, slobodni i borbeni,
pravi kerovi. Ovi su sad neka nova rasa, moja baba bi se onesvestila kad bi to videla.
Ovi su za sobe, za kauče, za krevete, oni su takoreći naše bebe. Tako se i ponašaju.
Zato ti sada možeš biti sasvim mirna i bezbrižna. Deni i ja ćemo biti u parteru, a ti
gore na galeriji. Lepo ćemo sve obraditi u drvetu, sa duborezom, da bude zaista prava
galerija kakvu si kući imala. Radi tvoje sigurnosti, napravićemo i vrata, koja ćeš moći
pričvrstiti i tako se zaštiti od kera. Onda gore možeš mirno da spavaš i radiš šta hoćeš.
Da gledaš u oblake, a možda i da brojiš zvezde, kao u tvojoj mansardi kod kuće.
Jao Saša, ja te razumem, ali ja se svejedno bojim. Kuhinja, kupatilo i sve ostalo je
dole. I da ja ostanem sama sa Denijem!
Draga Lili, ala si ti tvrdoglava! Kako ne shvataš? Koliko puta da ti objašnjavam jedno
te isto? Deni mi je jedino pokriće dok šećkam gore - dole po parku. Tako neću biti
upadljiv ni šetačima, ni policiji. Razmažene pudlice moraš svaki čas izvoditi u šetnju.
A zašto baš stalno ovde u ovaj park? Pa zato što nam je stan tu u ovoj velikoj palati
pored parka! Znači, imamo dobar standard i naravno, pudlicu. Razumeš?
Lili ga je samo bez reči gledala. Saša je brzo nastavio da govori.
Pa kad naiđu moji klijenti, mi ćemo se prenemagati u iznenadnom susretu, radovati
jedno drugom, grliti - i ubacivati jedno drugom u džepove šta treba. Kome ćemo biti
sumnjivi? Teško. Ja ću još i malo ispratiti te svoje prijatelje iz parka na bulevar, malo
nastaviti šetnju radi želje za razgovorom. A druge ću ja uvesti u park i tamo sa njima
šetati.
Dugo sam razmišljao, dok nisam ovo smislio. U stvari, ideju si mi ti dala Lili, kad si
počela pregovore za ovaj stan. Shvatio sam, da je to najidealnija lokacija za mene i
moj posao. Usred centra, a nije sam centar, odvojeno od Vaci ulice za dva bulevara, a
svugde si blizu, svugde možeš peške, a u svakom trenutku možeš uskočiti za sve
pravce i nestati. Fenomenalno! Čuveni kružni bulevar Muzeum, tramvajske stanice
koliko ti treba, a mi stanujemo kod jedne stanice, pored divno uređenog velikog parka
i još preko puta čuvenog Hotela Astoria! Neverovatno!
Lili je i dalje sam o ćutala i gledala ga. Saša je još vatrenije nastavio:
Mi smo par koji zajedno živi. Ti ideš na svoj posao - a ja kao slobodan umetnik -
slikar, ostajem da radim kod kuće - u stanu, na verandi ili u parku. Kad se ti vratiš sa
posla - mi pravimo zajedničke programe. Svi će u komšiluku misliti kako smo sretan
par. Šta se njih tiče naš odnos? Oni neznaju da mi nismo ljubavnici, da smo mi samo
prijatelji, dragi zemljaci koji pomažu jedno drugom.
5
Šta samo, šta ja to govorim? Mi smo više od samo prijatelji - jer mi smo ratni
prijatelji, mi smo ratni drugovi! I gle životne ironije, mi smo neprijatelji rata, zato
smo tu - a rat je od nas napravio prijatelje - najveće i najiskrenije prijatelje!
Ne spominji mi rat! Uzviknu Lili očajnim glasom i zagleda se u nebo iznad njih.
Jesmo li se dogovorili da tu reč nećemo izgovarati? Onda se bar toga drži! Onda
nisam više u mojim oblacima na mansardi! Onda su oblaci vatra, onda sve puca i gori,
onda se sakrivam, onda bežim, onda
Ti me presecaš, ti me vraćaš, ne, neću, neću
da mislim, ne smem da mislim
Saša, onda se moram vratiti, moram videti,
pogledati, pomoći...Jao...
Saša ju je zbunjeno gledao, nije znao šta da kaže. Videlo se da mu je krivo. Lili je
vratila svoj pogled na Sašu i videla da se rastužio. Njihovi pogledi su se sreli i Lili mu
se nasmešila dok je opet počela da govori:
Sale, ajd me vodi na neko lepo mesto. Ne mogu više ovde sedeti na klupi.
Dogovorićemo se o svemu kasnije. Sve si u pravu šta si govorio. Smislićemo kako to
da uradimo. Ja ti neću praviti problema. Savladaću svoj strah od kerova. Ti ćeš biti uz
mene da me štitiš.
Saša ju je sa olakšanjem gledao, pa se Lili sasvim povratila i nastavila:
Idemo, idemo da slušamo muziku, da se oraspoložimo. Da slušamo bluz, da
slušamo...znaš tamo, neznam gde, tamo gde si me odveo prvo veče kad sam stigla u
Peštu. Ajde da slušamo te pesme, taj bluz- tu muziku emocija i pobune, muziku
nade... Oni to tamo baš dobro rade, ajde Saša, idemo...
Dobro, dobro si se toga setila, stvarno će nam prijati takav ambijent i ta muzika.
Idemo.
Izašli su u metež velegradske ulice - kružni bulevar Muzeum i pošli prema
tramvajskoj stancici. Baš se ukazao jedan, pa su potrčali da ga stignu i u zadnji čas
uskočili u njega. Išao je u suprotnom pravcu, nisu odmah primetili. Lili je radoznalo
gledala kroz čiste prozore. Bilo je lepo sunčano septembarsko kasno popodne.
Saša, pa kuda mi idemo? Skoro uzviknu Lili iznenada.
Vidim, ali nema veze. Možda i bolje. Ovo je mirniji, romantičniji deo Budimpešte.
Ima divnih malih kafana sa domaćom klopom. I naravno muzikom za tebe, budi
sigurna, svugde ima super muzike, oni na to jako paze. Kod njih ima pravih
akademija, gde se uče razni umetnici - zabavljači. Kod nas ima samo za muzičare, a
kod njih i za plesače, artiste i neke druge, ne znam ni ja šta sve.
Šta kažeš? Samo meni treba muzika? Nemoj me zafrkavati. Zašto onda tebi ceo dan
svira radio? Pa imaš i mali tranzistor za džep, a čula sam ti muziku i na mobilnom -
da ti svira dok čekaš te tvoje cvećke napolju hahaha
6
Saša se nasmešio i blago joj dodirnuo rame, dok ju je sa toplinom gledao. Tramvaj je
stao na okretnici. Oni su se trgli, skočili sa sedišta i brzo izašli napolje. Saša ju je
poveo prema jednoj tipičnoj prizemnoj mađarskoj gostionici - Restoran Karpatia.
Ušli su. Unutra je bilo mirno. Samo su dva stola bila zauzeta. Čula se evergrin muzika
sa džuboksa. Još je bilo rano, podijum za muzičare je bio prazan. Saša je poveo Lili do
stola u desnom ćošku, blizu džuboksa. Seli su na masivne drvene stolice sa širokim
naslonom. Sto je bio prostran, pokriven stolnjakom izvezenim po domaćim
narodnim običajima. Lili se zadovoljno nasmešila i zavalila u stolici. Saši je bilo
drago. Konobar je otišao sa porudžbinomza večeru, pre toga im posluživši naručeno
piće. Pijuckali su i meditirali. Odjedanput Saša skoči i priđe džuboksu.
Hoćeš tvog obožavanog Elvisa Prislija?
Koga ima još?
Ima ih dosta, baš dosta na spisku.
Ajde čitaj, baš me zanima šta ovi u Pešti slušaju.
Lu Rid, Milva, Dženis Đoplin, Amalia Rodrigez, Roling Stounsi, Tina Tarner, Pink
Floid, Bitlsi, Luis Amstrong, Demis Rusos, Nana Muskuri, Dejvid Bovi, Edit Pjaf, Šarl
Aznavur, Ela Fidžerald, Džimi Hendriks, Led Cepelin, Maria Dolores Pradera,
grupa Abba, Šer, Karadi Katalin, Kovač Apolonia, Frenk Sinatra, Marlena Ditrih
Šta reče, Marlena Ditrih? Ovi stvarno imaju birane stvari - evergrin od starih do
novijih, a i najmodernije .
Marlenu Ditrih sam samo u nekim starim filmovima videla. Moja mama ju je
obožavala, bila je idol njihove generacije. Da, stvarno, u svakom filmu je i pevala,
sve neke sentiš stvari, igrala je fatalne žene, bila je prava mačka. Ajde, pusti nju. Ajde
molim te, pusti nju i sedi. Da slušamo muziku tvoje bake i moje mame.
I moje mame Žele! Ona ima njene ploče! Pevala je neke njene stvari! Čekaj malo... sad
mi je došlo u glavu! Pa ima jedna čuvena iz rata koju je Marlena pevala! Kod nas se ta
nije smela pevati, jer je podsećala na rat! Bila je nemačka omiljena ljubavna vojnička
pesma, pa je postala i engleska - i svi su je i na jednoj, i na drugoj ratnoj strani
pevali - jedni na nemačkom, a jedni valjda na engleskom. Ne znam. Čini mi se ipak
na nemačkom. Ali to sigruno znam, da su je svi vojnici pevali, i prijatelji i neprijatelji!
Samo partizani nisu! Njima je bilo strašno i da pomisle, jer se puštala sa tada
neprijateljskog Radio Beograda u deset sati uveče. Orila se pesma sa tada najjačeg
predajnika u Evropi i čula se i po celoj Severnoj Africi.
Drugi svetski rat sa čuvenom pesmom Lili Marlen! Jel ti to znaš? Šta me tako
zapanjeno gledaš? Ti neznaš za tu pesmu? Pa naravno, bila je zabranjena! Ne bi ni ja
znao da Žela nije umetnica i da joj nisu doneli ploče iz inostranstva! Ja sam se stalno
7
motao oko njih, kad je došlo veliko društvo. Muškarci su pušili i tiho pričali o politici,
o tome šta ne valja, uvek su nekog grdili i medjusobno raspravljali - posebno onda,
kad su dobro cugnuli. Ja sam bio željan muškog društva, falio mi je tata. Razveli su se
negde pre mog puberteta i tatu sam retko viđao, iako je i dalje živeo u gradu. Bio je
poslovni čovek, stalno je negde putovao
Bože! A ja se zovem Lili! Ime sam dobila po prabaki. Druga se zvala Sofija. To je lepo
ime. Nisu ga uzeli, iako im je bilo lepše i hteli su da budem Sofija. Onda su se setili,
da će ga svi skraćivati, a to onda baš i nije lepo. Tako je odluka pala na Lili, jer je
kratko i melodično i ne može se skratiti. Držali su se porodičnog običaja, ispoštovali
su tradiciju. Blago meni. Uvek neki problemi samnom. Nemoj da slušamo tu ratnu
pesmu. Neću.
Saša je ustao i prišao džuboksu, sagnuo se, da pročita naslov pesme.
Nije Lili Marlen! Neka druga stvar je, piše na nemačkom, dosta je dugačak naslov,
nešto...
Lili ga pomalo nervozno prekine:
Ajde pusti, da čujemo. Samo ako nije ono. Pa Marlena je tako lepo pevala u tim
ljubavnim filmovima...nežno, zavodnički...
Saša je pritisnuo dugme i brzo seo na svoje mesto. Počela je muzika i začuo se
baršunasti glas velike umetnice:
„Sag mir wo die Blumen sind?“ pevala je ona.
Lili je razrogačila oči, ispravila se. Saša ju je iznenađeno posmatrao. Ona ga nije
videla. Širom otvorenih očiju gledala je preko njega negde daleko, daleko... Lice joj je
poprimalo sve tužniji i tužniji izraz, oči su joj se počele puniti suzama, jedna suza se
skotrljala niz lice...
Saša je skočio, prišao joj, sagnuo se, čučnuo i obrisao suzu. Zagrlio ju je za ramena i
ćutao. On nije znao nemački, ništa nije razumeo, ali je shvatio tužnu melodiju.
Pesma se završila. Saša je brzo prišao aparatu i prekinuo nastavak muzike. Vratio se
do stola i seo na svoje mesto. Izbegavao je da direktno gleda u Lili, posmatrao ju je
kroz trepavice, dok je palio cigaretu i počeo da puši. Ona je još negde bludela, ali se
videlo po njenom izrazu lica da polako dolazi k sebi. Saša se dvoumio, povukao
dugačak dim i taman mislio da nešto kaže - kad se odnekud stvori konobar ispred
njih. Držao je veliki poslužavnik pun hrane, koja je neodoljivo zamirisala. Lili ih je
pogledala. Saša se počeo smešiti, dok je uslužno pomagao konobaru i zahvalio mu se
na lepo postavljenom stolu. Onda je sav veseo, počeo da stavlja jelo i njoj i sebi na
8
tanjir, da ga usput proba i da cmokćući kaže kako je jako fino. Lili ga je zahvalno
pogledala i nasmešila se.
Hajde da navalimo, dok se ovaj mađarski juneći gulaš tako lepo puši. Jede se vruće.
Onda ima taj poznati pravi ukus. Nemoj čekati.
Reče Saša i odmah, za primer ,stavi veliki zalogaj u svoja usta. Lili je uzela kašiku u
ruku i polako počela da je stavlja u tanjir. Saša se obradovao i počeo da se ludira:
Navali, ovo se stavlja puna kašika u usta, evo ovako - da skoro i kašiku progutaš kako
je fino hahaha Jedi brzo, jer ću te ja početi hraniti ovako, pa ćeš onda videti kako se
jede hahaha
Lili je počela da jede. Videlo se da joj prija. Sašin trud je urodio plodom. Jelo i Saša su
učinili svoje. Ona se opustila i predala uživanju u hrani. Oboje nisu od doručka ništa
pojeli, a veče je već padalo. Saša je brzo jeo, pa je i ožedneo. Uzeo je flašu naručenog
Tokajskog vina u ruke i natočio im u čaše. Nazdravili su jedno drugom. Kada su sve
pojeli, videlo se da su stvarno bili gladni. Jedva je nešto ostalo u poslužavniku.
Opušteno su pijuckali ostatak vina, kako to biva kod sitih ljudi. Ćutali su. Saša je
posle nekog vremena zapalio svoju cigaretu i pogledao Lili u oči. Dugo su se gledali.
Izvini, molim te, objasni mi, zašto si se tako potresla? Bila je tužna melodija, pesma
je bila tugovanka da tako kažem, to sam osetio, ali o čemu, zašto si imala tako dubok
doživljaj? Jel se to tebe nešto lično tiče? Dira te, podseća na nešto tvoje? Ako je tako,
ne treba ništa da mi kažeš, izvini. Ali, žao mi te je, jako mi je žao da patiš zbog nekih
tvojih tužnih uspomena. Ako mogu, ja hoću da ti pomognem, da ne tuguješ.
Saša nije hteo još nešto da joj kaže. Iznenada mu se u toku večere pojavila misao, da
je on tu melodiju već čuo. Razmišljajući, zaključio je, da je to čuo sa mamine ploče.
Ona ju je povremeno puštala, jer je imala neke od Marleninih ljubavnih pesama u
svom repertoaru. Posebno zbog slične boje glasa.
Lili se malo trgla, jer ju je pitanje iznenadilo. Nehotično je jače stisla rukom čašu koju
je stalno nesvesno držala, celo vreme posle večere. Stisak ju je upozorio na čašu, ona
ju je pogledala, podigla, otpila gutljaj vina, odložila na sto i tek tada pogledala u Sašu.
On je pušio i posmatrao je sa brigom na licu, zamišljeno.
Sreća moja! Nisu u pitanju moje lične uspomene!
Uzviknu Lili. Saši kao da je pao kamen sa srca, sa olakšanjem uzdahnu i još
radoznalije je pogleda.
Hvala Bogu! Nisu! Čak nije vezano ni za ovo što smo sad prošli! Rat, Saša,
bombardovanje, strahote! Ovo je jedna izuzetna ANTIRATNA Pesma!
Saša ju je pogledao razrogačenim očima i izustio:
9
Sad stvarno više ništa ne razumem! Sećam se melodije. Čuo sam je. Ali da si ti tako
tugovala i plakala, kao da, kao da ti se tad desilo nešto strašno, užasna nesreća!
Jeste Saša! Desila se nama svima sad, tek pre dva meseca je prošlo! Ali, nije prošlo,
kako da prođe? Koliko će proći, da malo dođemo k sebi psihički! A zračenja, ono što
su nam nabacali uranijumske svuda naokolo, i u Dunav, i na Frušku Goru, a gde su
sve reke, planine, mesta po celoj Srbiji, na koje su gađali svoje poklone! Šta ćemo sa
njima? Kako ćemo od toga proći netaknuto? Šta misliš koliki će dobiti rakčinu i ostale
bolesti, ne daj Bože leukemiju i sve drugo, Bože te sačuvaj!
A kad ćemo napraviti nove mostove? Jao Saša, sreća da si ti uspeo pobeći pre toga,
bar si se toga spasao. Ne možeš zamisliti kako je bilo, kad su gađali mostove prvo kod
nas u Novom Sadu, na Dunavu! Mi smo im bili prva meta - da odvoje Sever i Jug. Pa
uspeli su. Ljudi su posle čamcima i pontonskim mostom drhtali usred Dunava i onda,
kad je zavijala sirena za opasnost. A ja sam trčala iz jednog kraja grada u drugi - da
spašavam mamu, da odradim radnu obavezu i da trčim natrag do obale, da vidim jel
mi moja mansarda još na mestu. Pa onda noću opet natrag do mame. I tako ukrug,
svaki dan - a sirene su svako malo zavijale svo to vreme! I noću su nas isto
bombardovali - a ja sam bila sa mamom u njenom stanu. Ona je od šoka preko noći
postala nepokretna, nije mogla ustati iz kreveta, oduzela se i fizički i psihički. Nije me
prepoznala, nije znala ko sam, ni moj glas joj ništa nije značio. Ona se vratila u 1941.
Godinu kad su ih izbombardovali, kad su mnogi njeni poginuli.
A mostovi! Ja sam bila u stanu na dunavskom keju, kad su uveče izbombarovali naš
stari metalni most za Tvrđavu, za Petrovaradin. Možeš misliti, ti znaš da sam od
mosta u dužini oko 500 metara. Ali to nije ništa, šta je posle počelo, kad su danima u
spuštenom letu počeli Žeželjev betonski most. Naša zgrada je ukoso preko puta, pa
računaj koliko je to - širina Dunava i Keja!
Ja sam morala da se ponašam po starom, da trčim celo vreme. Mansarda je bila
sasvim otvorena, sva vrata i prozori širom, mogao je ući ko je hteo, nisam imala
izbora. Garderobu i važne stvari sam usput u ruksagu na leđima prenosila kod mame,
da ne ostanem gola i bosa. Spas je bilo toplo vreme, pa čak je i kiša retko i malo
padala. U stan su se uselili golubovi, a na terasi sam imala neke crne ptice, vitkije i
veće od golubova, koje su odnekud pobegle. Misliš da su se uplašile od mene? Nisu.
Samo su se skupile u ćošak i čekale. One su postale moje domaće životinje. Donosila
sam im mrvice starog hleba i stavila vode u posude. Ništa mi nisu uništile ni one, ni
golubovi. Ja sam sve dobro pokrila čaršavima i sve je tako ostalo.
Prljavština je dolazila sa vazdušnim napadima, sa ciklonima koje su stvarali. A kad su
bacili bombe na most, ja ti ne mogu opisati taj potres, kako se tresla zemlja, kako se
njihala naša zgrada, uopšte neznam kako i šta da kažem! A tamo sam bila! Preživela
10
sam! Mi ljudi smo zaista neopisiva bića! Šta mi sve možemo izdržati! Šta mi izdržimo!
Bacili su jednu bombu, most se nije čak ni oštetio, taj Žeželjev beton se nije dao! Taj
dan su završili, ali su sutradan iznenada počeli ponovo niske krugove, pa onda neke
egzibicije i tras leti bomba. Ko zna koliko je tih bombi dole u Dunavu. Ni taj dan ga
nisu uništili. Tek u trećem pokušaju, i u četvrtom. Onda su betonske gromade
odletele do dvorišta kuća u okolnim ulicama na kilometar i više. Jedna takva gromada
je pogodila stan na trećem spratu naše zgrade, može se reći, na sretan način po nas.
Niko nije poginuo jer u zgradi nikog nije bilo. Svi smo se sklonili, jer smo očekivali
najgore. Mogli su izbombardovati ceo kraj, ne samo most, jer je tu brodogradilište.
Pod izgovorom opasnosti, oni su to radili stalno.
E moj Saša! Moja drugarica Milica je bežala sa osmomesečnom bebom, svojim sinom
u naručju! Ona ima kuću u Ribnjaku, na samoj obali ispod tunela za Most slobode.
Tamo je avion tako iznenada stigao, da je zavijanje sirene počelo tek onda, kad je
prva bomba na most već pala! Lujza dobro da je još normalna, šta je ona onda
preživela.
Lili je duboko uzdahnula. Uhvatila se za čašu vode i brzo je popila. Opet je uzdahnula.
Sipaj mi malo vina. Molim te Sale, malo vina.
Saša brzo uhvati flašu, ali je bila već skoro prazna. Odmah mahnu konobaru i ujedno
podigne flašu. Konobar se za tili čas pojavi sa novom bocom, otvori je i stavi ispred
Saše. Saša se zahvali i sam naspe za njih. Lili je pridržala svoju čašu i rekla: Ne
ponovilo se! Neka nam Bog pomogne!
Daj Bože! Ponovi za njom Saša.
Pili su polako vino i ćutali jedno vreme. Videlo se na Lili, da joj je pao neki veliki
kamen sa srca, da joj je lakše jer je Saši rekla sve što ju je tištilo, a morala mu je kad
tad reći. Sad joj je izašlo. Hvala Marlene, seti se ona velike i hrabre umetnice, koja se
na vreme sklonila od Hitlera i borila protiv njega do svoje starosti.
Znaš Saša, tu pesmu sam prvi put čula kad sam bila zanesena srednjoškolka u
oblacima! Učili smo je na času nemačkog jezika kao posleratnu svetski poznatu i
pevanu Antiratnu pesmu. Mi smo je učili napamet, kao pesmicu . To nije bio čas
muzičkog, da se peva na času. Bila nam je dobra i potresna govorna vežba. Nije bila
teška, ima puno ponavljanja, tekst je u suštini jednostavan. Ali, ima poruku! Ona nije
jednostavna! Nju kad čuješ, ne možeš zaboraviti! Upečatljiva je!
Profesorka nam je ispričala kako je nastala - pošto zaista ima neobičnu istoriju.
Jedan američki kantautor, inače nemačkog porekla, da prekrati svoje dugačko
prekookeansko putovanje avionom, uzeo je da čita roman „Tihi Don“ od tada novog
11
nobelovca - ruskog pisca Mihaila Šolohova. Onda je to bio hit, svi su ga čitali zbog
toga, što je ruski pisac.. Znaš i ti tu knjigu, sećaš se da nam je svima bila lektira u
srednjoj školi! Pa gledali smo to i kao divan film „Tihi Don“. Ja sam ga sa
drugaricama gledala dva puta. Sve smo se zaljubile u lepog mladog Kozaka. Sećaš se,
jeli?
Saša je sa osmehom klimnuo glavom. Razmišljao je, s kojim ga je on društvom
gledao. Nije ništa rekao, pustio je Lili da nastavi priču.
Taj američki kantautor, neznam kako se zove - čitajući roman, naišao je u tekstu na
narodnu pesmu čuvenih donskih kozaka, koju je Šolohov uključio u kontekst radnje.
Prepisao je sebi te tri strofe iz knjige, jer je odmah dobio inspiraciju da na takav
način, sa tom temom komponuje pesmu. Jer tema je bila tužna i u suštini pevala
protiv odlaska Kozaka u rat. To je bilo negde oko 196o godine. Tada je on lansirao
svoju pesmu u Americi. Nju je čuo jedan nemački kompozitor i napravio nemačku
verziju pesme. Onda je pozvao svetski čuvenu Marlenu Ditrih i dao da je peva.
Marlena ju je lansirala na nemačkom. Ona je od pesme napravila svetski hit. Kasnije
ju je pevala još i na engleskom i na francuskom jeziku. I da ti kažem - u naše vreme
ovu pesmu pevaju čuvene Džoan Baez i Nana Muskuri - i na engleskom , i na
nemačkom i na francuskom jeziku.
To je jedna strašno dirljiva tugovanka. Naslov na nemačkom je: SAG MIR,WO DIE
BLUMEN SIND?
Na engleskom jeziku je: WHERE HAVE ALL the FLOWERS GONE?
Na srpskom je to:
RECI MI, GDE SU CVETOVI? Ili tačnije RECI MI, GDE JE CVEĆE?
Reci mi gde su cvetovi , gde su sada
Reci mi gde su cvetovi , šta se dogodilo?
Reci mi gde su cvetovi , mlade devojke ih ubrali
Kada ćemo ikada naučiti, kada ćemo ikada naučiti?
Reci mi gde su devojke, gde su sada
Reci mi gde su devojke, šta se dogodilo?
Reci mi gde su devojke, uzeli su im muževe
12
Kada ćemo ikada naučiti, kada ćemo ikada naučiti?
Reci mi gde su ljudi, gde su sada
Reci mi gde su ljudi, šta se dogodilo?
Reci mi gde su ljudi
Otputovali rat počinje
Kada ćemo ikada naučiti, kada ćemo ikada naučiti?
Reci gde su vojnici, gde su
Reci gde su vojnici, šta se desilo?
Reci gde su vojnici
Preko jarka vetar duva
Kada ćemo ikada naučiti, kada ćemo ikada naučiti?
Reci mi gde su grobovi,gde su?
Reci mi gde su grobovi, šta se desilo?
Reci mi gde su grobovi
Cveće leluja po letnjem povetarcu
Kada ćemo ikada naučiti, kada ćemo ikada naučiti?
Reci mi gde su cvetovi, gde su?
Reci mi gde su cvetovi, šta se desilo?
Reci mi gde su cvetovi
Mlade devojke ih ubrale
Kada ćemo ikada naučiti?
Kada ćemo ikada naučiti?
Lili je stala. Saša ju je celo vreme zaneseno slušao. Onda joj je rekao: Ovi stihovi su
tako jezgroviti, da sve kažu. Zaista su dirljivi kad ih čovek sluša. Da te dirne, ne treba
13
ti sopstvena uspomena, sopstvena tragedija hoću reći lično sećanje. A kad imaš i to,
onda se naježiš, onda nije čudno da ti suze krenu, da zaplačeš! A tek kad je pevaju!
Kad muzika uz nju priča svoju priču!
Da Saša. Ti bi je sad ovako zanesen - divno odsvirao. Reče Lili, i nastavi:
Kako da ne zaplačem posle strahota koje smo mi u Srbiji nedavno preživeli? I
preživljavamo sve posledice! Suze su mi krenule i u mladosti, kada sam je od
profesorke prvi put čula. Posebno, pod utiskom njene divne emotivne interpretacije!
Ceo razred ju je samo gledao! Bilo je kao na nekoj predstavi!
Znaš i sam, odrasli smo na partizanskim filmovima i na izvanrednim stranim
filmovima sa temom drugog Svetskog rata. Svi su oko nas imali neke preživljene lične
ili porodične tragedije iz tog doba. Tema se stalno vrtela oko nas. Naši roditelji, naše
babe i dede, njihovi rođaci i prijatelji- kada su se skupili, uvek su nešto spominali,
nečega se setili.
Da Lili. Zato je mama Žela to pevala, jer su joj to tražili da im peva. Onda su uvek,
posle tužnih pesama i romansi, udarali u terevenku, kucali se, pili, pevali - hteli da
zaborave. A meni su sve više i više bili dosadni, jer je uvek sve bilo isto. Pa sam se sa
drugarima dogovorio - bili smo onda već momčići u pubertetu - da ćemo mi postati
rokeri! I postali smo! Sišli smo u podrum, sve lepo očistili, dovukli dole neki stari
nameštaj - i počela je urenebesna udaraljka! Ala smo bili sebi važni! Niko bolji od
nas! Sreća, da je to bio naš podrum u kući. Šta misliš, da je to bila neka nova
stambena zgrada? Izmlatili bi nas i oterali. Nadrljali bi.
Bili ste dobar sastav. Lepo ste se uklapali, imali ste svi dara i volje da vežbate. Voleli
ste tu muziku, obožavali je. Bila je - i da kažem ostala - naša muzika! Muzika našeg
vremena, nije li tako! Mi smo rok generacija! Bila i ostala!
- govorila je Lili i sasvim
se razveselila.
Stvarno smo ti se sviđali? Nikad mi nisi rekla.
Nije bilo prilike. Kad smo ti i ja nešto razgovarali posebno? Uvek smo bili u velikom
društvu, ili sam ja bila u publici i igrala, a vi ste svirali. Zar se ne sećaš, nismo hteli
kući! Uvek su nas portiri isterali i zaključali ulazna vrata sale. Bilo je ludo. Super.
Ajd da pustim nešto od tvog Elvisa - reče Saša raspoloženo i krene prema džuboksu.
A tvoj kao nije! - nasmeja se Lili.
Već u drugom tenutku Elvis je pevao neku svoju brzu stvar. Oni su kao uvek, prstima
tapkali po stolu i malo se njihali sedeći na stolici.
14
Moram te što pre odvesti u jedan jako dobar disko gore u Budimu.Da se malo
izđuskamo. Treba nam to. Ićemo ovih dana, da pobegnemo od svih, da se isključimo,
opustimo.
Jao Sale, ala bih volela. Otkad nisam išla. Baš davno. Onaj naš disko je propao, a u
nove nisam stizala.
Prekinula ih je velika galama na ulazu. Pojavila se grupa muškaraca. Nešto su
bogarali, grdili i nervirali se, nadvikivali jedno drugog, besno mlatarali rukama,
gestikulirali. U pitanju je bila upravo završena međunarodna fudbalska utakmica,
koju su mađari izgubili i ispali iz kvalifikacija za Svetsko prvenstvo. Konobari su im
pritrčali u susret, pokazali im veliki sto u drugom uglu. Pridošlice su i dalje stajale
vatreno vičući. Jedan se odmah obratio konobarima, njih ubeđivao u svoj stav. Oni su
uslužno klimali glavom, ali su ga uhvatili za ruku i poveli do stola. Onda su krenuli i
ostali i odmah naručili žestoka pića. Da ispiju svoju tugu. Lili ih je gledala i smešila se
- jer je to bila predstava ogorčenih navijača. Saša ništa nije razumeo - pa je čas
gledao njih, čas Lili. Ona mu je sve objasnila i počela preturati u svojoj tašni. Uzela je
ogledalce i karmin, počela da šminka usta.
Saša ju je shvatio i pozvao konobara, da plati račun. Lili je učinila pokret za polazak,
ali joj je Saša dao znak da sačeka. Izvadio je iz džepa svoj mobilni, pogledao poruke.
Videlo se, da nešto očekuje, jer je mahinalno pogledao i na svoj sat. Onda je brzo
ukucao i poslao jednu poruku. Za nepuni minut zazvonio mu je telefon.
Gde si?
- upita Saša srpski.
Slušao je sagovornika, pa je rekao: Vidimo se za pola sata.
Onda je pogledao Lili i ustao. Ona isto. Pozdravili su konobara koji im se sa osmehom
klanjao i izašli napolje.
Idemo u centar. Tamo nas čeka beograđanin Žarko sa njegovom devojkom Marijom.
Mi ih zovemo Mare plus Žare. Znaš kao kad smo pisali na zidove u školi i svuda po
ogradama. Oni se zabavljaju još od tih školskih dana. Učili su zajedno i na faksu,
završili su turistički smer na ekonomiji. Onda su se zajedno zaposlili u najpoznatiju
beogradsku turističku agenciju - uzeli su ih, jer znaju sijaset jezika. Sticajem
okolnosti, baš su se zatekli u Budimpešti, kad su nas izbombardovali. Kolege ovde su
im ponudile pomoć - da ostanu i rade u međunarodnoj agenciji. Od onda su tu.
Oni ne valjaju drogu. To nije njihova priča. Oni su jaki kao ti.
Mi smo ih upoznali preko jednog Adama, Žaretovog školskog druga. Oni su drugari
od detinjstva, zajedno su se igrali u prašini. Adam je drug i sa Marijom od škole. Kada
su završili gimnaziju, Adam je već drugovao i na drugoj strani, sa nekim drugim
tipovima. On nije imao stalnu devojku kao Žare. Onda je sa tim tipovima upisao
filozofski fakultet - da bi se bavio književnošću i pisanjem poezije.
15
Jako ima smisla, talentovan je, pravi poeta. Znaš kakvu je dobru pesmu ispevao za
njih dvoje, mislim pesmu o njihovoj vezi. Skroz je moderna, originalna. Može se i
pevati. On ju je jednom otpevao, kad smo sedeli sa njima zajedno. Čućeš je i ti. Kad
svira gitaru i peva, to su sve njegove pesme. On je kantautor. Šteta što nije uspeo da
ostane u BGD i nastavi karijeru. Ali, upetljao se, kao i ja - i sad smo ratni drugovi.
Baš jesmo, jer on je pravi drug. Vidiš, i priča nam je slična.
Lili ga je slušala, samo je iznenadjeno uzviknula: - Jeli? Ma nemoj!
Saša je bio veseo, raspoložen za priču, pa je nastavio:
Kad bi ti Lili znala kako lepu poeziju Adam piše! Ozbiljno ti kažem. Reći ćeš i sama,
kad ti pokaže svoje zbirke pesama. Ima ih izdatih. Prirodno je nadaren, nije trebao za
to da se školuje. Još od mladosti je počeo da piše ljubavne pesme.Kaže Žare, kad su
zapali u pubertet i počeli da se pale na ženske, Adam se zaljubio i strašno patio, jer ga
cura nije htela.
Siromah. Baš mi je žao. Znam ja, kako mu je bilo, jer je moja najbolja drugarica
stalno plakala. Morala sam da je tešim. A meni je jedan lepi crni okati Relja iz
sedmog, mi smo bili u šestom, svaki dan dobacivao ceduljicu kad je prolazio pored
nas. Pisao mi kako me voli. Ja sam dugo čuvala te papiriće hoću reći, moja ljubavna
pisma. Tako sam se radovala! Tako sam bila srećna! - reče Lili.
Da, da - nastavi Saša zamišljeno. - On i ja smo imali slično detinjstvo. On je voleo
umetnost, ne učenje. Pisao je pesme, pomalo udarao u gitaru i pevao.
Ja nisam znao da pišem poeziju, ali sam na mamu Želu nadaren za muziku. Čim sam
je čuo, mislim čujem neku stvar, ja odem kući i sviram, jer mi je ostala u glavi, u
ušima.
Čekaj, ti si samo na gitari svirao celo vreme, ili si svirao još koji instrument? - upita
ga Lili
Ti znaš, da su i moja mama Želmira i njena mama, baba Julija muzički obrazovane.
Potiču iz stare aristokratske familije. Onaj ogromni klavir im je ostao, niko im ga
posle rata nije odneo. Ja sam sa njihovom muzikom i pesmom odrastao. Baba je
imala više strpljenja za svog unuka jedinca, ona me je učila na klaviru. Mama me je
kasnije upisala u muzičku školu, da sviram violinu. Završio sam nižu muzičku. Onda
je moje društvo, svi mi iz generacije, krenulo u novootvorene diskaće - tu, a i preko
stranih radio stanica - ko ludi smo slušali Rolingstounse, Bitlse, Džimija
Hendriksa, Elvisa Prislija, naš Leb i Sol - i sve druge koji su dolazili. Ludovali smo za
njima, hteli da budemo ko oni.
16
Onda smo očistili naš podrum, preko veze nabavili neke stare instrumente - i počeli
udarati. Onda kad smo postali neki, kad su nas počeli zivkati ovamo i onamo da
pravimo žurke - e, onda je sve pomalo krenulo, a da mi to nismo uopšte shvatili.
Tako smo i Adam i ja - on u Beogradu a ja u Novom Sadu - zapali u loše društvo.
Bili smo mladi i zeleni, naivni, zaneseni...Živeli smo u oblacima, kako ti to često umeš
da kažeš. Glavu nosili u oblacima, u svom svetu, u nekoj vrsti odsutnosti,
zanesenosti. Ludovali smo za muzikom,zapustili učenje. Kod kuće su nas kao sinove
jedince, pazili i mazili, ispunjavali nam sve želje. Za nas je život bio očaravajući, bili
smo puni oduševljenja - bez ikakve predstave kako drugi ljudi žive.
Tramvajska stanica je bila blizu. Nisu dugo čekali, brzo su krenuli prema centru.
Kada su stigli i izašli iz tramvaja, Lili je zgrabila Sašu ispod ruke. Gradska vreva se
talasala oko njih. Centar je bio prepun ljudi. Bilo je lepo oktobarsko toplo veče, ljudi
su masovno izašli napolje. Saša i Lili su požurili u jedan kafić, da stignu na vreme, po
dogovoru.
Došli su do kafića - Ana kafe. Saša je stao u vratima i osmotrio situaciju, onda je
povukao Lili za ruku i ušli su. Bilo je to jedno zavučeno, malo mestašce sa nekoliko
stolova. Služili su pored pića i neku finu brzu hranu, spremljenu u vidu zalogaja,
složenih u male ukusno aranžirane porcije. Prišli su do jednog stola u uglu i tu su se
spustili na stolice pored Žareta i Marije. Saša ih je upoznao.
Naručili su sebi Tokajsko vino, koje su počeli piti uz večeru. Domaćini su im se
pridružili. Nazdravili su jedno drugom. Saša je bio pored Žareta, Marija i Lili su sedeli
preko puta i smešile se jedna drugoj, dok je Žare brzo počeo Saši da govori. On je bio
Adamova veza i spas kad je pobego od bombar-dovanja iz Beograda. Da njega nije
bilo, Adam bi umro od gladi. Dok je govorio, Lili je slušala njegov dubok, prijatan
glas i nehotično ga uporedila sa Sašinim - koji je bio sasvim nežan, skoro kao ženski.
Konstatovala je po ko zna koji put, da je nežniji od njenog - melodičnog ali
energičnog i jakog ženskog glasa, kakav je ona imala. Saša nije znao ni da viče.
Lili se nasmejala u sebi, jer se setila, kako se on zaprepastio kad se Lili dovikivala sa
nekim preko ulice i svi su je čuli, uprkos bučnom saobraćaju. U stvari je urlala na svoj
način bez ikakvog problema. Za nju je Sašina vika skoro šaputanje hahaha. - Ala ti
imaš glas - rekao je tada Saša u čudu
- pa tebi ne treba mikrofon - ti si mikrofon
hahaha
Iako se trudila da ih neopaženo čuje, jer su je uši fantastično služile - nije razumela
sve šta pričaju, samo tu i tamo nešto, ali ipak dovoljno da poveže stvari. Žarko mu je
skretao pažnju na sve veću opasnost u kojoj se nalaze ovde u Pešti, jer se situacija u
nabavci promenila. Roba sve više stiže iz Južne Amerike a ne sa Istoka. Žestoki su
medjusobni obračuni. Borisu iz dana u dan slabi pozicija.
17
Onda ga je pitao, zašto se više ne potrudi na svojoj Liniji Legije stranaca - kad ga
zakletva vezuje, kad je njihov za ceo život. Saša je samo slegnuo ramenima. Onda je
Žarko zbog svog temperamenta glasnije nastavio rekavši mu, da može sa njegovom
grupom skoknuti do Pariza ili gde treba, jer ovako gube korak i pozicije. Još je rekao,
da ništa Adamu nesme reći i na kraju, molio ga da čuva Adama.
Istovremeno, ona je gledala Marijino lepo duguljasto lice sa velikim zelenim očima,
lepim nosićem i smeđom kosom srednje dužine. Smešila joj se. Marija joj je
uzvraćala osmeh sa svojim punim senzualnim usnama. Imala je oko trideset godina.
Žarko koju godinu više. On je bio zgodan muškarac krupnije građe, sa crnom gustom
dobro ošišanom kosom, pravilnim nosom i zelenim očima na punijem ovalnom licu.
Ostavljali su jako dobar utisak. Videla se njihova produhovljenost i pristupačnost.
Žarko je temperamentno gestikulirao dok je objašnjavao stvari. Za razliku od njega,
Saša je delovao mirno i odmereno, nije se micao dok je govorio. Njegovo lepo
pravilno lice je sa ženskom perikom, u svako doba moglo proći kao neodoljiva
zavodnica. Nasledio je lepotu svoje mame, njene sanjalačke ogromne plave oči,
prirodno plavu kosu, lep nos, rumene obraze, lepa usta. Za razliku od Lili, on je imao
nežan glas i tihi govor. Po konstituciji mogao je zbog svoje vitkosti i lepe građe
srednje visine - da se prijavi na konkurs za manekene, jer bi ga sigirno primili.
Oblačio se modernom elegancijom po italijanskom stilu, izazivao žensku pažnju. Za
razliku od njega, Žarko je bio sportski tip, tako se i oblačio.
Kada su završili konspirativni deo razgovora, napravili su predah. Uzeli su čaše u
ruke i pogledavši Lili i Mariju, nazdravili i otpili gutljaj. Žarko je pogledavši u Sašu,
malo glasnije nastavio:
Shvatio si me? Oni su otišli kod Borisa. Tamo sad pakuju i završiće za sve porudžbine,
sem tvojih. Adam tvoju poruku nije razumeo, zato sam morao uskočiti. Večeras vam
je gusto, nema zezancije. Dobro da me je uspeo uhvatiti u našoj gužvi. Imamo grupu
Amerikanaca i sa njima padamo u nesvest od obaveza. Moramo brzo krenuti. Ostavili
smo ih u hotelu da se presvuku za večernji izlazak.
Čekaj, onda ja sad Adamu mogu redovno poslati svoju poruku sa mog mobilnog? Ne
moram u govornicu, ako su u stanu? Samo količinu. Onda ću odmah poslati dok si tu.
Da. On je rekao da ti je spremio pet velikih i pet malih za lovu koju si javio.Razumeo
je sto maraka. Reko je da se vidite u deset.
Saša ga je gledao bez reči, pa je Žarko nastavio:
Adam je reko da moraš imati lovu u džepu! Nema kasnije, večeras, noćas - nemože!
Boris će noćas nadrljati ako ne odnese svu lovu. Nema više zezancije. Ovo su sad neki
novi uskočili, oni nastavljaju.
A šta ti je Adam rekao, gde su stari? Pa uvek smo im sve isplatili. Dobro, malo smo
kasnili, ali ne uvek.
18
Boris mu je rekao, da ništa ne pita. Pa onda ti misli, znaš dobro šta znači novi. Ili ni
Boris nezna, ništa mu nisu rekli. Ti znaš da je Boris stalno izložen, ta linija ništa ne
objašnjava, daj-dam, dum-dum i gotovo, nema priče, ko mutavi...Valjda je to manir
na Dalekom i Bliskom Istoku, ko će ga znati.
Saša je brzo počeo da kuca poruku na mobilnom. Za minut je stigao odgovor Adama:
Imaš kintu? Da ili ne? Stižemo u deset.
Saša je duboko uzdahnuo i pogledao Žarka. Ovaj ga je nervozno posmatrao, dok je
brzo poslao svoju poruku Adamu i potvrdio sastanak. Sve je bilo jasno, dalje nisu
komentarisali.
Onda se Saša nešto setio i obrati se Lili: - Molim te, izdiktiraj Žarku svoj broj
mobilnog. Za svaki slučaj. - Lili počne da govori, a Marija i Žarko su ga brzo ukucali
u svoje telefone. Pošto su već bili u zakašnjenju, skočili su sa stolica, sa osmehom
rekli dovidjenja i izjurili iz lokala.
Saša je uzeo svoju flašicu mineralne vode, sipao u čašu i ispio je u momentu. Tek
onda je pogledao Lili i upitao, želi li nešto. Ona je već popila svoju i više nije bila
žedna. Mirno je sedela, pustila ga da odahne, jer se on malo zavalio u svoju stolicu i
zagledao u zid. Tako je prošlo nekoliko minuta. Onda je pogledao na sat i ispravio se.
Gledao je u Lili i na svoj fini način počeo tiho da joj govori:
Imamo dosta vremena. Idemo na sastanak u deset, tamo u hodnik kod tvoje
kancelarije u Vaci ulicu. U deset sati je to dobro mesto za naš posao, jer tamo vrvi
narod do jedanaest. Tako je svaki dan. Tek onda nekako počnu naglo da se osipaju -
jedni idu ovamo, jedni onamo i odjedanput ih nema, ulica se isprazni. Ne možeš
verovati.
Ti imaš kod sebe ključ od kancelarije? - upita je. Lili ga iznenadjeno pogleda, zbuni
se.
Pitam te za svaki slučaj. Nećemo tamo ulaziti. Ali, da znam.
Tu mi je. I ključ i pasoš stalno imam uza se, otkad sam stigla.
I dečije slike u malom albumu.
Saša je pogleda sa nerazumevanjem i ponovi za njom: dečije slike?
Da. Ja sam upravo juče stigla da ih obidjem, da vidim kako su, da im dam ono što
sam donela od kuće... E moj Saša, e moj Saša - sećaš se ove lepe pesme grupe, peva
ona slatka plavušica, jao kako se zovu, kako se zovu - ja sam kao i uvek, posvadjana
sa imenima... a setila sam se - Novi Fosili
19
Saša ju je odsutno gledao, videlo se da je nije sposoban slušati, da brine svoje brige.
Lili je prekinula. Primetila je, da on nešto pretura po džepovima pantalona ispod
stola. Sagnula je glavu, gledala u sto, da ga ne dekoncentriše, čekala. Saša ubrzo
pogleda na svoj sat i reče:
Veče brzo prolazi. Evo već je prošlo pola deset. Sad ćemo lepo polako da krenemo u
šetnju. Taman ćemo stići na vreme.
Ustali su od stola i napustili lokal. Išli su držeći se za ruke, kao svi ljubavni parovi kad
padne mrak. Prijalo im je biti napolju, disali su polako i duboko.
Iznenada Saša progovori:
Lili, koliko ti imaš godina? Ja sam sad napunio tridesettri, a ti?
Ja sam starija od tebe. Ja imam tridesetpet.
Znam da si starija, ali ne izgledaš toliko, zato te i pitam, jer neznam. Setio sam se da si
dolazila sa nekim starijim tipom kod nas - kad je mama pravila njene žurke. Jel ti to
bio muž?
Da, bio je. Razveli smo se, on je otišo u Australiju. Prvo je hteo na Novi Zeland, ali je
posle odlučio da ide u Melborn kod sestre. Ja nisam mogla, to je za mene bilo
nepojmljivo. Rastali smo se.
Niste se inače slagali dok ste živeli zajedno? Ili? Vi niste imali dece?
On je stariji sedam godina od mene. To je za moju mladost i neiskustvo bila u ono
vreme jako velika razlika. Sad u zrelim godinama to nije tako,ali onda... On je bio zreo
čovek, a ja rokerka u oblacima, tek završila srednju. Stalno sam htela na ples, falile
mi drugarice, samo sam slušala muziku. Možeš misliti, šta bi bilo, da smo mi onda
imali mobilne telefone i ostalo - ko sad. Blago ovim mladima sad, ni ne znaju kako
im je fino, kako su slobodni, kako sve lako mogu, kako su -- ko ptice da lete... On je
već završio faks, imao ozbiljan posao, morao je i kući da čita i da se usavršava, plus da
vežba engleski. Mene je terao da učim pored njega, jer sam upisala ekonomiju. Možeš
misliti, poblesavila sam, bilo mi je dosadno. Nije ni čudo, da je dobio silne ponude za
inostranstvo, kad je bio super mladi stručnjak elektronike. To ga je strašno
interesovalo i hteo je da doktorira. Zato smo i čekali sa decom.
Politička situacija je ubrzala njegov odlazak. Nije hteo da rizikuje.
Kako smo se slagali, pitao si me. Kako starim , sve više razumem kako sam u stvari
živela. Onda sam to tek učila. Bio mi je prvi muškarac u svakom pogledu. Rekao mi je,
da me voli, da me prosto obožava, da sam ja njegov anđeo. Da će me on sve naučiti,
da će me vaspitavati, jer sam još dete. Da će me prevaspitati
- pa sad ti vidi. A ja sam
ga samo gledala ko da sam na sedmom nebu, jer me je stavio na krilo i ljubio i
20
milovao dok je to govorio. I onda posle je išlo, znaš već šta... I tako u krug. A
povremeno, neznam, valjda sam ga ja nečim izazvala jer sam htela pobeći malo kod
drugarica - on me je pustio,istina, sve teže i teže, ali se uvek uozbiljio.
Rekao je da su mi drugarice jako neozbiljne, da se moram od njih čuvati jer su one
starije od mene, da pazim da me ne pokvare i uvuku u neka društva svojih momaka.
Tada me je sve češće nekako čudno gledao, njegove oči su na momente sevale od besa,
uopšte me nije lepo gledao i pred kraj - još nije znao da neću ići sa njim - on mi je
ovako često počeo besno, sve oštrije da govori, skoro i da viče već pred kraj:
Pazi se, tvoj Nikola je jako ljubomoran na tebe! Ti si moj anđeo! Ko dirne mog anđela
nadrljaće! A ti ćeš treći dan biti na groblju!
Zašto treći dan, pitam se i sad? Zašto ne prvi dan?
Kada je shvatio da neću ići s njim, napravio je groznu ljubomornu scenu! Optužio me
je da imam drugog, počeo da viče da će ga ubiti. Srećom, ja sam stajala blizu ulaznih
vrata stana, na kraju sobe, kod predsoblja - a on na drugom kraju sobe kod prozora.
U sekundi sam instiktivno iskoristila sitiuaciju, skočila do ulaznih vratiju, zgrabila
ključ u bravi, okrenula ga i izjurila kroz vrata u hodnik, preko stepenica u dvorište, pa
na ulicu i jurila koliko su me noge nosile. Bilo je mračno prolećno veče a ja samo u
haljini jurila ulicom. Tek na ćošku sam se usudila pogledati natrag. Ulica je bila pusta,
nikog nije bilo. To mi je dalo snagu da još brže trčim i zaokrenem u neku drugu ulicu,
kako bi zavarala trag i otrčala kući kod roditelja. Uspela sam.
I, šta se desilo, šta je posle bilo? - upita Saša gledajući je zabezeknuto.
Srećom, ništa se više nije desilo. On je za koji dan morao krenuti. Zvao je telefonom,
pričao sa tatom. Na kraju je došao kod nas, da se pozdravi i oprosti. Otputovao je.
Kada je stigao, poslao je nekoliko pisama, ubeđivao me. Umesto mog odgovora, dobio
je zahtev za brakorazvodnu parnicu. Kako je vreme prolazilo, ja sam se umirila i
uozbiljila, redovno učila i polagala ispite, družila se sa starim društvom.
Razmišljajući, shvatila sam, da ga nisam dovoljno volela. To nije bila ljubav zrele
žene, nego devojčice kojoj je trebao njen vršnjak i mladalački istraživački zanos i
doživljaj ljubavi tog doba. Plovidba u oblacima, plovidba kroz oblake, let do neba!
Bože! A ja sam vas gledao i mislio kako ste sretan par!
Bili smo, jer je meni sve bilo lepo ko nestvarno, jer sam lebdela u zanosu, letela kroz
oblake. Znaš, da nije napravio te ispade i da nije otišo u Australiju, ko zna, verovatno
bi bila i dalje s njim, jer me je manipulisao kako je hteo. Meni je to bilo normalno. Ti
znaš da ja živim uvek u nekom svom svetu, da volim puno da čitam, pa da se nekako
zanesem i razmišljam pod tim utiscima, čak i kad idem ulicom - ja gledam, a u stvari
nisam tu, ne vidim šta se dešava oko mene.
21
Nemoj me tako gledati! Ozbiljno ti kažem. Znaš šta se jednom davno desilo? Na
prometnom bulevaru u centru grada, ja sam se iznenada trgla na mamin glas i stala,
pogledala oko sebe. Znaš, ko kad se kaže da si pao sa Marsa, jer ja sam onda stvarno
pala. Mama je stajala pored mene sa tako tužnim licem, da je skoro zaplakala. A ja je
pitala, šta je, šta se desilo. Rekla mi je - ti si se desila! Ja! u čudu uzviknuh, ništa ne
shvatajući. Objasnila mi je, da mi je išla u susret i obradovala se, osmehnula mi se i
gledala me - a ja sam gledala pravo kao da je gledam a uopšte je nisam videla i išla
dalje. Ona mi je glasno viknula ime. Ja ništa. Produžila sam. Onda je pošla zamnom i
svom snagom viknula Lili. Tada sam stala. Od onda me je uvek mama upozoravala,
da moram paziti. Plašila me je, da ovako rasejana mogu poginuti na ulici, da moram
biti koncentrisana.
Saša ju je samo zamišljeno posmatrao, ništa nije rekao. Ona je nastavila:
Znaš, ovde u Pešti sam se već nekoliko puta setila njenih reči. Nikad u životu - sem
kad su nas bombardovali, ali to je druga tema - nisam bila toliko koncentrisana na
ulici, kao ovde. Mozak mi radi kao elektronski, studiram i zapažam sve detalje, sve što
se dešava oko mene. Ja sam sto posto u pripravnosti u svakoj sekundi. I onda nešto
mislim, jer ceo dan ništa drugo ni ne radim nego oštrim mozak - da Lili može da
hoda i sto posto na zemlji. Nema oblaka, ni slučajno. Nije Lili više u oblacima, ne
putuje više Lili kroz oblake. Lili je pala sa Marsa! Pala na zemlju i sad hoće da savlada
sve finese zemaljskih ljudi! Da Saša, da, najozbiljnije ti kažem.
Ajde ćuti, ne govori tako. - reče Saša i zagrli je preko ramena. Biće ti lepo ovde kad se
malo navikneš na ovaj život. Naći ćemo načina da zaboraviš, da se opustiš. Ići ćemo u
pozorište, na koncerte, na izlete. Ovo je velegrad, ovde ima puno mogučnosti za lep
život. Sad nisi bez posla ko kod kuće, dobićeš bolju platu nego kod nas, moći ćeš
svakog meseca kad moraš da pređeš tu jebenu granicu, da odneseš tvojoj mami lovu i
sve lekove. I tu ti je tvoj Saša, da te štiti i da ti pomogne u svakom trenutku. U to budi
sigurna.
Lili ga je zahvalno gledala i smešila mu se.
Koračajući, oni su se već približili šarenim velikim izlozima na početku glavnog
šetališta Vaci ulice. Bilo je prepuno sveta, čula se razna muzika iz kafana i kafića,
svirali su i ulični svirači. Suvenirnice su bile otvoreno, a po ulici je šetalo dosta uličnih
prodavaca cveća i raznih proizvoda domaće radinosti - hrane, slatkiša, semenki. Lili
se u gužvi sasvim stisla uz Sašinu ruku, koračali su bez reči, prema hodniku koji su
zvali - naš hodnik. Skoro je bilo deset sati kad su tamo stigli.
To je bilo kod jednog velikog dvostranog prizemnog izloga najmodernije ženske
garderobe. Saša je zagrlio Lili, da deluju kao ljubavni par. Dok ju je grlio, on je gledao
iza njenih leđa u suprotnom pravcu. Tamo su kod sledeće zgrade, ispred vinskog
podruma, stajala dvojica mladića. Saša je bio osvetljen, oni su bili u mračnijem delu.
22
Videli su, kad im je mahnuo rukom i krenuli su prema njima. Saša je zagrljen sa Lili
krenuo polako uz izlog, pa ušao uz njega u ulični hol i onda su, kroz ogromnu
masivnu starinsku otvorenu kapiju, ušli u neosvetljeni ulaz zgrade.
To je bila jedna četvorospratna autrougarska palata, uređena u poslovno-stambenu
zgradu. Desno od ulaza nalazilo se stepenište i iza njega stari metalno-stakleni lift.
Levo se prostor sužavao u dubinu i bio je jedan dugačak hodnik u kojem su se
nalazila ulazna vrata kancelarija mnogih privatnih preduzeća. Tu je i dan i noć bila
frekvencija ljudi, zato se velika kapija nije zaključavala. Spratni stambeni deo imao je
posebna unut-rašnja ulazna vrata.
Saša i Lili su stali iza kapije sa leve strane. Odmah za njima stigla su i dva zgodna
visoka mladića. Bili su to Adam i Boris. Lili ih je tad prvi put videla. Upoznali su se.
Imaš lovu? upita brzo i tiho Adam.
Imam sto maraka, kako smo rekli. reče Saša
Daj mi brzo. Boris mora da trči i odnese Muji, inače smo i on i mi, najebali.
Saša mu bez reči pruži marke. Boris izvadi paketiće iz džepa, uzme pare iz ruku
Adama a paketiće stavi Saši u ruke. Ćutke su se pogledali sa vidnim olakšanjem, bez
reči. Već u drugom momentu, Boris je sa osmehom u kom su mu se zabeleli divni
zubi, mahnuo rukom i istrčao napolje. Adam reče:
Boris će doći ovamo sutra uveče, ko i danas. Tu ćemo se sa njim naći. Ja sam te danas
jedva čuo, kad si bio na onoj govornici. Treštala je muzika, neki motor na ulici, a ti
jedva. Možda je razdrdan taj aparat. Ja neznam šta si ti dogovorio i koliko ti treba.
Ako je sve plaćeno, ako ti je hitno, nosi ti svih deset. Moje nije hitno, mogu sačekati
do sutra.
Muji je Veliki reko, da se sad samo sa lovom može nešto. Na obećanje više ne može -
jer su naši stari prijatelji Iračani izgleda došli u probleme. Kod njih je uvek moglo na
čekanje, ali sad im je roba sve veći problem zbog nekih ratova koji se tamo vode. Ti
znaš da su nam Iračani provereni prijatelji još iz starih studentskih vremena, oni su
naši drugari, oni su voleli Jugoviće i mi njih, veruju nam. Pa i marke nam oni uvek
najbolje menjaju. Za marke je sad najbolje da ih tražimo ovde pored, na ćošku od
Mekdonaldsa ili unutra. Tu se dobro izgubimo u gužvi. Uvek je neko od njih tu, bar
jedan, znaš Sale?
Jeli Lili, ti gazdine pare ideš da menjaš u menjačnicu? obrati joj se Saša iznenada
Da.
- odgovori ona.
Pa, ionako se ne može u dokumentaciju ostaviti potvrda o promeni maraka, kad se
knjige vode u forintama. Čekaj malo, naučiću te sutra. Ići ćemo u Mekdonalds da
23
jedemo, pa ću te tamo upoznati sa Iračanima i naučiti sve kako da radiš. Bar ćeš
zaraditi sebi neki džeparac. govorio je Saša
Drugi put je vodi u iračansku pečenjaru Giros. Pa tu je odmah preko puta u drugoj
ulici. To je hiljadu puta bolje, a i jeftinije je, nego onaj svakakvi nacifrani veštak, što
ga prodaju nama u Mekdonaldsu. Sve je nekako istog ukusa, bez ukusa i mirisa. Sad
sam se dobro setio. Već otkad tamo nismo išli.Jeli Sale? Nekako nam nije bilo usput,
dok smo jurcali u zadnje vreme! Nismo se imali kad setiti, da treba i jesti. A imaju i
fenomenalne baklave, nema ih nigde takve u Pešti.
Začuo se lift od gore i počeo da osvetljava prostor, spuštajući se dole prema prizemlju.
Oni su se brzo sklonili prema mračnom hodniku gde je bila tišina i još niko nije
naišao.
Ja se raspričao, a ne govorim ti najvažnije. Boris mi je rekao, da je Veliki morao
prihvatiti opasniju italijansko - špansku liniju. Znaš da nije hteo, dokle god je išla
naša Iračka veza. Ali, sad je morao da kaže Muji da zove svoje ljude u Bosni i da
pomalo nabavlja preko njih, dok se ne vidi cela situacija. Boris, sa svojim bugarima i
turcima, sve je slabiji
- sve teže direktno dobijaju od njihove indijske veze. Pucaju
iračani, da li je i to iz Indije ko će ga znati. Kineze i Ruse da ne spominjemo.
Saša je uhvatio Lili za ruku, dotakao Adama za mišicu i krenuo sa njima u
neosvetljeni deo hodnika. Dok su išli pravo nešto se i videlo, ali kad su zaokrenuli
desno, Saša je osvetlio sa svojim mobilnim telefonom sve dok nisu došli do samog
zida na kraju. Tu su se nalazila neka velika alarmna kancelarijska metalna siva vrata.
Na sredini je bila istaknuta tabla sa nazivom firme.
Lili, gde ti je ključ? upita je Saša
-Daj ga.
Lili ga ukočeno, iznenađeno pogleda.
Nemamo drugog rešenja. Ne možeš sa nama ići. Mi moramo trčati odavde, jer posle
deset policija u civilu kreće u dejstvo po Vaci ulici - posmatra, prati, legitimiše. Oko
jedanaest stižu i uniforme. Nemoj me tako gledati. Nesmem te u ovo doba pustiti
samu da ideš u stan. Nema šanse, jako je opasno za samu žensku u ovo doba da
prođe Vaci ulicom skroz do kraja, do tramvaja. Pecaju „bičkaši“.
Znaš šta je to? Bička je turska reč bičak i znači nož. To su oni koji nose britve. Ovde ih
nose u čizmama sa strane ili u debelim čarapama. Idu u grupama, ali se rasporede, da
niko ne primeti dok sami šećkaju i pecaju. Upamti to za svagda. U Vaci utca je to
zakon posle deset, zato je za Peštance zaobilaznica u to doba. Ovde su sad samo
stranci i oni koji neznaju, pa je policiji lakše.
24
Ti ćeš ući u kancelariju i zaključati se. Sastavi dve velike fotelje i lepo legni da spavaš.
Ako sve obavimo brzo, ja ću se, naravno bez robe, sa mojom važećom legitimacijom i
papirima u džepu, vratiti se i šifrovano ti kucati, pa ćeš me pustiti.
Kako ću te čuti, kad spavam? zavapi Lili.
Pozvaću te na telefon, nema veze. Ti spavaj mirno, ne boj se, ja ću se snaći kad
stignem. Ako ne stignem, ti si na vreme i pre vremena stigla ujutru na poso. Niko te
ne kontroliše, nema ti gazde, ti sve moraš sama raditi - ti si i spremačica i kurirka i
kafekuvarica i sekretarica i finansijska službenica i komercijalista i pomoćnik
direktora - šta imaš da se sekiraš kad primaš deset plata. Da, Adame, tako je to kod
novih biznismena, što da ne, kad im se može. Kad imaju svoje drage prijatelje
inspektore ili političare, ili najčešće obadva. I još im rade neprijavljeni, na crno, pa
kad ih ovi polismeni upecaju ko nas, oni će najebati gore od nas. Prvo u zatvor i
kazne, a onda izbacivanje iz države i zabrana ulaska deset godina. A pitam se, kako će
ih pustiti u jedanaestoj, baš mogu zamisliti.
Daj ključ draga Lili, da brzo svi popijemo po čašu vode i da bežimo.
Saša brzo otključa vrata, njih dvojica ko strele potrčaše do česme i već u drugom
momentu, preko vrata u hodnik. Lili je brzo zaključala vrata. Ključ je ostavila u bravi.
Navukla popreko reze (metalnu šipku sredinom vrata) i onda zamišljeno i ona
krenula do sudopere, da popije čašu vode. Toliko je bila žedna, da je odmah popila
dve. Mehanički je krenula prema foteljama, povukla jednu bliže drugoj. Otišla u
kupatilo i kad se sredila, donela peškire za jastuk. Uzela svoj veliki džemper iz
ormana i spemila ga sebi za pokrivač. Sva je svetla pogasila, jer joj je u kancelariju
ulazilo svetlo preko velikih prozora na jednom zidu. Sela je na fotelju, ali se nije dugo
dvoumila. Umor ju je do kraja savladao. Ispružila se, namestila, pokrila i već u
drugom momentu zaspala.
Mirno je spavala do zore. Onda se trgla, pogledala na sat, okrenula na drugu stranu i
nastavila da spava do jutra. Bilo je rano, šest sati kad je ustala. Osećala se odmorno i
to ju je umirilo u toj celoj situaciji. Brinula je za Sašu, prekontrolisala sve telefone,
poziva od njega nije bilo.
Da bi se smirila, prvo je popila čašu vode i skuvala kafu. Onda je pogledala dnevni
raspored obaveza i sela za sto. Kao jedini zaposleni veletrgovinskog odnosno
spoljnotrgovinskog preduzeća
- uzela je da uradi administrativne, finansijske i
komercijalne poslove za taj dan. Te službeničke poslove je uvek žurila da uradi
odmah ujutro - jer je kasnije kretala dinamika telefonskih i ličnih kontakata, davanja
i primanja ponuda, ugovaranja poslova i zajednički rad sa ovlašćenim računovođom
preduzeća. Gazda je iz Srbije dolazio po potrebi, ali najmanje jednom nedeljno.
25
Zadubila se u rad i nije ni primetila kako je vreme proletelo i prošlo celo pre podne.
Trgla se tek na telefonski poziv. Dala je samo neku kratku informaciju i brzo nastavila
započetu dokumentaciju za banku. Bila je u obavezi da tamo ode i obavi neke
finansijske transakcije. Taman je pristavila drugu kafu i počela da se sprema za
odlazak, kada je čula poznato šifrovano kucanje na vratima.
Uzbuđeno je skočila do njih i otključala, pa otvorila. Sašino bledo umorno lice ju je
gledalo, ona je širom otvorila vrata da on prođe unutra. Prošao je pored nje i strovalio
se na jednu fotelju. Ona je brzo zaključala i otrčala po čašu vode. Ispio ju je u dahu.
Ona je trknula i po drugu i brzo zakuvala kafu. Sela je na drugu fotelju, gledala ga dok
je željno pije. Polako je dolazio k sebi. Ona mu je dodala još vode.
Nisam celu noć ni seo. Samo smo išli gore-dole. Crko sam od umora. Šta ti sad imaš
da radiš? Jel ti smetam? Treba neko da dođe? Neće valjda gazda danas stići? Pitao je
Saša jedno za drugim.
Ne sekiraj se. Danas je miran dan. Niko ne treba da dođe. Ja treba da idem u banku,
za to će mi trebati dva - tri sata. Ti se sredi u kupatilu i legni. Mogu ti reći, ove fotelje
su ko neki kauč.
Saša ju je sa olakšanjem pogledao. Ona mu je stavila peškire i džemper na fotelje,
uzela spremljenu dokumentaciju i krenula u banku. Vratila se tek posle tri sata. Saša
je spavao, ali se odmah probudio.
Šta još ti imaš da uradiš danas?
- upita on
Ne moram ništa, sve mogu sutra, čak i prekosutra, ako je neka frka. Šta si mislio?
Sa Mujom smo dogovorili sastanak u bašti na obali Dunava između četiri i pet. On je
rekao da stiže najkasnije u pet i da će nas voditi negde na ručak.
Koga nas? Misliš tebe i mene, ili? - upita ga Lili.
Danas ćeš upoznati našeg Muju! On je naš zaštitnik i stariji drugarčina, pravi
drugarčina videćeš.Doći će i Boris i Adam, sa njima si se juče samo videla, niste se
uopšte ni upoznali. Ajde obavi što treba, pa da krećemo. Već je pola četiri, treba da
požurimo. Usput, Saša joj je objasnio neke stvari:
Idemo u jako poznatu restoran baštu - Hungarikum - na obali Dunava, koja radi dan
i noć. Na fenomenalnom je mestu. Ima pristup sa Dunava, sa glavnog bulevara, iz
sporednih ulica i iz obližnjeg parka koji ima izlaz u više pravaca. Razumeš?
Fenomenalno usred Pešte! Drže ga neki mafijaši. Formalno je gazda neki stariji
mađar iz Budimpešte, poznati poslovni čovek povezan sa glavnim političarima.
Iza forme je grupa mlađih ljudi iz svih krajeva bivše Juge, znaš već . Ima ih i iz Kosova
i Makedonije, a ne samo iz Crne Gore, Bosne, Hrvatske i Srbije. Jedino ih izgleda iz
26
Slovenije nema, ali ko će ga znati? Svi su oni ovde velika braća, jer valjaju veliku lovu
- od ukradenih automobila, droge,nafte, cuge do... sve može. Neznam ko je od njih
glavni, koga oni šifrovano zovu Veliki. Ali, meni se čini da je neki bosanac, to sam
shvatio po nekim detaljima, možda grešim - nekako mi moja intuicija to govori.
Znam ponešto i iz onog vremena u Legiji Tamo sam dobro prostudirao ljude. . Ne bi
im Mujo bio čovek od poverenja.
Kad su stigli, Mujo je na svoj neposredan način, odmah skočio od stola i pritrčao im
sa širokim osmehom. Saša je predstavio Lili. Mujo je, kad mu je ona pružila ruku,
prihvatio u svoj stisak i poljubio je u obraze tri puta.
Oooo moj haveru! Naš jedini ženski haveru ovde! - uzvikivao je on,srećno je gledajući
Ona je nehotično razrogačila oči i zbunjenim poluosmehom ga gledala sa čudjenjem.
A joj, ti nisi naša Sarajka! - uzviknu on.
Ti neznaš naš žargon, naše sarajevske izraze - mi drugari smo tamo svi haveri. To je
u stvari stara jevrejska reč - oni su je doneli u Sarajevo. Kod nas su došli jevreji još
u stara vremena , valjda u Srednjem veku, u njihovoj bežaniji. Od onda je krenula ta
reč, svidela se narodu, ko će ga znati. Naša je. Ali, ja sam se baš iznenadio i začudio,
kad sam je i ovde u Pešti čuo. Drugari je međusobno koriste, a kažu da je govore i po
Evropi. Dobro, draga moja i naša lepa prijateljice, naša haverka, ajde ti sedi ovde na
čelo stola, da te svi gledamo hahaha.
Mujo joj namesti stolicu i Lili sedne. Svi su se nasmejali, bila je jedna sasvim
opuštena atmosfera u oktobarskom toplom sunčanom danu. Sedeli su za velikim
stolom uz samu baštensku ogradu. Sa Dunava je pirkao vetrić i donosio im svež
vazduh, pored jakog mirisa roštilja i gulaša.
Lili je bila odmorna i raspoložena, želela je da se što pre uklopi u društvo. Osećala se
kao kod kuće jer ju je Mujo podsetio na domaći sistem zafrkancije i međusobne šale.
Kako je Mujo dalje nastavio svoje šale,odmah je uskočio Boris a onda i Adam, jedino
Saša nije držao korak sa njima, nije umeo.
Mujo je bio najstariji od njih. Srednje visine, vitak, mišićav, sportski tip. Imao je
moderno duže ošišanu smeđu kosu, duguljasto preplanulo lice, smeđe oči, malo duži
nos, tanja usta iz kojih je neprestano visila cigareta u uglu. Mogao je imati između
četrdesetpet i pedeset godina. U dobro skrojenom elegantnom smeđem kompletu
delovao je opušteno, kako inače deluju uspešni poslovni ljudi njegovih godina.
Boris je od njih svih bio najviši i najlepši. Lili se naježila od pogleda na njega.
Podsetio ju je na jednu njenu simpatiju iz mladosti. Kao da mu je bio rođeni brat. I
njegovo ovalno lepo izvajano ružičasto lice, i gusta tamnosmeđa kosa, i velike plave
oči sa gustim trepavicama i izvajanim obrvama, i pravilan nos, i lepa usta sa zubima
27
ko biserima - sve je bilo isto. Odudarao je od svih, izazivao pažnju - pored lepote,
jer je on bio obučen kao da je maneken, sa najmodernije složenim bojama i stilom,
od košulje do cipela. Mogli su misliti o njemu da je ili maneken ili glumac u najboljim
godinama, negde iznad četrdeset.
Dok su oni sa šale prešli na tiši ozbiljan razgovor, Lili je iznenada osetila neki paničan
strah:
Jao, samo to ne, ne smem nikako! Jao Bože moj, sačuvaj me! Samo mi još to fali, da
se zaljubim u njega! Nesmem ga gledati, moram se koncentrisati , nonstop
kontrolisati. Nesme ništa osetiti ni primetiti, ni on, ni niko. Ni u ludilu! Ti više nisi
normalna, ludačo jedna luda! Baš ti je posle svega, ovde potrebna jedna ljubavna
veza! Pa jedva si se od Nikole izlečila! Hm, pitanje? Zato sam i tako abnormalan i
luda što se nisam izlečila. Da sam normalna, takve gluposti mi ne bi ni u bunilu pale
ovde napamet.
Nazdravlje, haverka! - uzviknuo je Mujo i podigao svoju čašu piva.
Ona se trgla i brzo podigla svoju čašu martinija. Svi su joj raspoloženo uzvratili.
Mujo je mahnuo nekim krupnim crnim preplanulim mišićavim muškarcima srednje
visine, koji su stajali kod šanka. Oni su se osmehnuli i njih trojica su prišli stolu,
noseći svoje čaše piva. Bilo je mesta, seli su uz Muju, koji im je predstavio celo
društvo. Nazdravili su jedno drugom.Pošto je Mujo na mađarskom počeo tiho da
razgovara sa njima, oni su se posebno zabavili.
Ja sam Adam iz Beograda, noćas se nismo čestito uspeli ni pogledati
- predstavi se
Lili lepo građen visok crni mladić - koji je dotle ćutao. Pogledao ju je velikim crnim
očima i nasmešio joj se.
Lili je uzvratila osmeh i zamišljeno upitno ponovila njegovo ime: Adam?
Pitaj ga, gde mu je Eva hahahah
- upade Saša i nastavi da govori:
Ovde, naravno u Pešti, zapravo u jednoj staroj uličici na drugom kraju grada. Divne
stare lipe mirišu kad cvetaju - baš ko kod nas u Novom Sadu u Zmaj Jovinoj ulici!
Sama romantika nema šta, jer lipe baš sad cvetaju.
Boris, kao i uvek veselo, upade Saši u reč:
Idemo tamo! Lep je sunčan dan, možemo sedeti na dvorištu!
Trojica muškaraca su upravo ustali, mahnuli im i pošli. Mujo ga je čuo i uzviknuo:
To ti je super ideja Boris! I da tamo pečemo roštilj! Hajde Adame, vodi nas!
28
Krenuli su prema tramvajskoj stanici. Prvo su usput svratili u jednu mesaru, gde je
Mujo nakupovao nekolko kilograma mesa za roštilj, za gulaš i za supu. Dok je on bio
unutra, Adam je pozvao svoju devojku i rekao joj da zapali ugalj na roštilju, jer mi
stižemo. Tramvaj ih je odvezao blizu kuće. Tu su kupili raznog pića i tako natovareni
stigli.
Adamova Eva ih je čekala u kapiji svoje prizemne, starinskim panonskim stilom
građene porodične kuće, koja je imala veliko ograđeno dvorište i voćnjak sa baštom.
U to predvečerje, sve je delovalo veoma romantično zajedno sa mirnom ulicom,
obraslom lipama u punom cvatu.
Eva je bila simpatična, malo punačka niža plavuša. Izgledala je kao mađarice na
reklamama - tako se slatko smejala i bila neposredna i prijazna. Celo društvo ju je sa
velikom radošću pozdravilo i odmah krenulo u akciju, jer su u međuvremenu već
ogladneli. Naravno, oko roštilja se nije moglo bez pića. Trebalo je i meso malo
zalivati, da se bolje ispeče. Oni su već tako polupijani kakvi su došli, prešli na kratka
pića. Točila se rakija svih vrsta, od kajsije, šljive, loze, kruške,trešnje, dunje , duda,
borovih iglica i ko zna još od čega.
Nju su svi sem Lili poznavali, a pošto je Lili govorila mađarski, njih dve su u tako
opuštenoj atmosferi vrlo brzo uspostavile blizak kontakt. Posebno još i zahvaljujući
kajsijevači, koju im je Eva natočila. Muškarci su se bavili oko izgrađenog velikog
roštilja u kraju dvorišta, a njih dve su sele na klupicu ispod verande kuće.
Eva je bila razgovorljiva devojka. Imala je 33 godine, kao njen Adam . Bili su lep i
srećan par. Lili ju je radoznalo slušala, jer je imala interesantnu životnu priču, koju je
umela vrlo znalački kratko i jasno da ispriča. Bila je u nevenčanoj bračnoj vezi sa
deset godina starijim muškarcem, nisu imali dece. Ona se beznadežno zaljubila u
njega pred kraj srednje škole. Roditelji su joj bili očajni, bila im je jedinica. Plakali su
od tuge i zbog sramote, zbog toga su se i razboleli, ubrzo umrli. Sad ona tuguje i plaće
za njima, objasnila je ona Lili. Ima užasnu grižu savesti od koje nezna kad će se
osloboditi. Velika ljubav joj je propala, ona se sama vratila u roditeljsku kuću. Jedva
se snašla u toj situaciji, odlazila je na lečenje kod psihologa. Spaslo ju je, što joj je
partner ostavio dosta novaca pre nego što je pobegao u Ameriku sa nekom mlađom
ženskom. I što nije bila bez posla, i danas to radi. Ona je knjigovođa. To je rutinski
posao koji ne stvara posebno opterećenje i brige. Odradiš ga kako treba i mirno ideš
kući.
Adam i ona su naleteli jedno na drugo u nekom disko klubu, gde su je odvele
drugarice. Doslovno su se sudarili u mraku. On visok,ona niska, neki su je gurnuli, on
se probijao do šanka - i eto. Upoznali se, počeli se družiti i već je prošla cela godina
njihove srećne veze. Sva je sijala u licu dok je govorila:
Jako sam sretna sa Adamom. Konačno sam spoznala pravu ljubav. On je mlad,pun
života,moj vršnjak, a ne izživljeni matorsan koji ima love i zna da okreće mlade
devojke oko prsta. Takav mi više u životu ne bi trebao, ni da mi plate milione.
29
Nažalost, platila sam veliku školu. Znaš, kad se setim, taj moj bivši nije nikakav tip
spram Adama, a još je i mator. Adam je lepo građen, višlji, ima lepu crnu kosu i
velike crne oči, puna , tako senzualna usta i tako se lepo ljubi. Sa onim Viktorom sam
se jedva i ljubila, on je bio jedan skroz flegmatičan tip. Interesovao ga je seks i ćao,
gotovo, idemo dalje.
Lili se zamišljeno smeškala i pošto su otpile gutljaj izvanredne kajsijevače,
progovorila je:
Znaš Eva, prosto je neverovatno. Mi smo prošle sličnu životnu priču od svoje mladosti
do danas. Ja sam imala sedam godina starijeg, bolesno ljubomornog muža. Isto
nemam decu. Sva sreća, nije li tako? On je sad u Australiji. Da je ostao, ubio bi me.
Šta govoriš? Hteo da te ubije! Jao sirotice Lili! - Eva skoči sa stolice, zgrabi Lili i
povuče u svoj čvrst zagrljaj. Poljubila je u oba obraza. Lili joj je sva potresena i
dirnuta, uzvratila sa velikom toplinom. Onda su se pogledale dubokim, iskrenim
pogledom. Od tog časa postale su prave prijateljice.
Dok se to sa njima dešavalo, nisu bile svesne, da su skrenule pažnju muškaraca na
sebe, da su ih oni počeli radoznalo posmatrati.
Šta je ovo, vi ste se već napile? -povika veselo polupijani Saša i pritrča do njih.
Ma ne - reče Lili - nekog smešnog dogadjaja smo se setile - koji je bio u mađarskoj
seriji! To sam i ja kući gledala
- nastavila je Lili i zaverenički namignula Evi, koja
ništa nije razumela.
Saša se okrenu i potrči natrag prema roštilju da pomogne.
Dotle je Lili objasnila Evi šta mu je rekla. Njih dve se skoro nisu raspukle od smeha i
na kraju zasmejale celo muško društvo do te mere, da zamalo Mujo nije ispustio svoju
natovarenu tacnu. Nekako su uspeli da se svi uguraju oko stola usred dvorišta i da se
zaborave u uživanju, dok su gladni prosto navalili da jedu.
Sumrak je počeo padati, na nebu se pojavio pun mesec u daljini. Oni su jeli u tišini,
oko njih se širio fini miris pečenog mesa i raznog korišćenog začina. Tek kad su se
dobro zasitili, setili su se vina i špricera, počeli da se kucaju čašama. Eva i Lili su opet
bili izuzetak - one su sebi napravile bambus od crnog domaćeg vina i strane original
koka kole. Muškarci su im se rugali, a one im prkosile , kucale se svojim čašama i
namigivale jedna drugoj. Na kraju su svi zajedno pucali od smeha.
Moramo ovamo češće dolaziti! Ovde nam je kao nekad kod kuće! - počeo je
uzvikivati Mujo. Dobio je oduševljen aplauz uz viku: Hoćemo!
30
Saša je iznenada skočio i utrčao u kuću. Vratio se sa gitarom u ruci, seo kod jedne
velike voćke na panj i počeo da svira. Počela je da se širi svima njima poznata
omiljena evergrin melodija
„La Paloma“. Eva je skočila i dotrčala do njega. Zapevala
je svojim divnim glasom. Dok su nekoliko taktova otpevali ona i Saša u duetu, polako
im je počeo prilaziti i Adam. Oni su stali i veselo mu se nasmejali. Saša je ustao i
pružio mu njegovu gitaru. Ostavio ih je tamo, a on se vratio kod stola i brzo popio
malo špricera.
Eva je pomilovala i poljubila svog dragog, pa mu počela šaputati šta da svira. Bila je to
jedna divna melodija, mađarski evergrin šlager koji je Eva izvanredno osećajno
otpevala. Onda je i ona brzo dotrčala do stola i počela da pije svoj bambus. Adam je
nastavio da svira. Mujo mu je tražio Frenk Sinatrinog „Stranac u noći“ koji je Adam
divno svirao i pevao - bila je njegova pesma. Svi su ga zaneseno slušali - ta ih je
muzika uozbiljila i svakog od njih odvela negde daleko.
Adam je instiktivno počeo opet da svira i tako polako vratio ljude u stvarnost.
Krenuo je u življe taktove i počeo da peva poznatu stvar Vlade Kalembera „Vino na
usnama“ koju su svi prihvatili sa oduševljenjem, jer ih je podsetila na stara dobra
vremena, na ljubav i more...
- vino na usnama, nek noćas čuje se pesma do
Jadrana, vino na usnama, nek noćas znaju svi da si me opila...
Kada je Adam krenuo u neke druge taktove, Saša je skočio i počeo da ga moli da
odpeva neke svoje lepe kompozicije. Adam je prihvatio i sa Sašom u duetu otpevao
nekolko stvari. Onda se Saša iznenada nečega setio, kada je pogledao u Lili. Zamolio
je Adama za njegovu poetsku pesmu koju je ispevao o ljubavi Žarka i Marije. Adam se
malo začudio, ali kad je čuo da to Lili želi da čuje, sa osmehom je prihvatio. Saša je
otišao do Lili, da joj kaže. Adam je počeo:
Mare i Žare
Ne
Žare i Mare
Da
Mare i Žare
Idu putem
31
Svojim putem
Ne
Susreću se
Da
Sastaju se
Raskrsnice
Putevi
Raskrsnice
Svoji putevi
Da
Raskrsnice
Levo Desno
Pravo Krivo
Da
Ima pravo
Put pravo
Idu pravo
Kada je Adam završio, nije im dao priliku za komentar. Udario je u neki mađarski
čardaš, Eva je u momentu skočila i plešući do njega, zapevala koliko ju je glas nosio.
Svi su se smejali , čak pokušali da i oni pevaju lalalala...dok su udarali o sto svojim
rukama.
Iznenada je zazvonio nečiji mobilni telefon i prekinuo ih u najvećem veselju. Mujo se
trgo, njega su zvali.
32
Mi ovde tako opušteni, ko penzioneri hahaha
reče Mujo i uključi svoj telefon.
Brzo je završio razgovor. U momentu se uozbiljio i smrko.
Ja krećem. Boris ti ideš samnom. Saša i ti Adame - čekam vas u pola noći, znate gde.
Za nekoliko minuta oni su se oprostili i nestali. Saša i Adam su se nešto dogovarali
nasred dvorišta, pa je Adam na mađarskom Evi počeo da objašnjava, kako su im
iskrsle neke iznenadne poslovne obaveze. Lili je zamišljeno gledala Sašu. On joj je
skrivajući se od Eve namignuo i napravio grimasu, dao znak. Shvatila je, da treba
ćutati. Videla je na njemu da je jako zabrinut.
Mi ćemo sa Sašom malo prileći i odmoriti u mojoj sobi, jer posle kasno imamo nekog
posla u gradu. - govorio je Adam. - Vas dve operite sudove i sredite ovaj džumbus.
Onda gledajte televiziju, pričajte, zabavite se. Neka Lili ostane da spava kod tebe.
Sutra je ionako subota, ne radite ni ti, ni ona. Kad se vratimo, napravićemo neki lep
subotnji program.
Eva ga je radosno pogledala i srećno zagrlila Lili. Sve se nastavilo kako je Adam rekao.
Njih dve su već u deset - umorne i polupijane duboko zaspale.
Saša i Adam su uvirili kod njih, ugasili televizor i svetlo. Vratili su se u sobu. Morali
su raščistiti sve dileme i dogovoriti svoj nastup, koji ih je čekao kod Muje u ponoć.
Bili su veoma uzbuđeni i zabrinuti zbog novih momenata koji su iskrsli.
Gde su nam pare? - upita nervozno Saša - rekao si da se ne sekiram, da ćeš ih
danas dobiti.
Sad ćemo ići do njih, poslali su mi poruku da dođem.
Siguran si, da imaju lovu? Juče si im uzeo sve što su imali. A gde su oni drugi što si ih
čekao? Šta je sa njima? Kad će ti oni vratiti dug? Nemamo vremena za gubljenje,
pogledaj koliko je sati. Adame, čuješ li šta ti govorim? Mujo nas tretira kao par, za
njega smo mi kompanija, njega ne interesuje ko je kriv. Njega se ne tiče, ne interesuje
ga. On nema više vremena za zajebanciju sa nama. Jesi li ti njega razumeo? On
Velikom noćas mora položiti pare! Ne sme mu ostati nikakav dug! Gotovo je!
Adam ga je zamišljano, bez reči gledao. Saša je još vatrenije nastavio:
Veliki mu je rekao, da su krenuli u novi posao. Stare linije ostaju, to je naša tajna, to
ovi novi ni u ludilu nesmeju saznati. Ali, vidiš i sam da su sve kilavije i nesigurnije, na
njih ne smemo više ozbiljno računati. One će biti rezerva. Daj Bože! Veliki je
napravio vezu na talijansko- španskoj liniji, znaš da oni valjaju iz Južne Amerike i da
su postali glavni. To je Mujina linija, tu nema dileme. Ali, on stalno računa na Borisa
- jer je Boris živeo u Rimu, jer zna italijanski. Nema veze što su njega turci i ta linija
našli tamo. On sa njima ostaje glavni ko i do sada, i tajno radi. Ali, bez Borisa ne
33
mogu ni Mujo ni Veliki, zato ga sad uključuju i u ovu novu liniju. Ima iskustvo, govori
italijanski, engleski, nemački, bugarski, ruski, školovan čovek a ne ko mi dopola, ili ko
oni ostali, ni toliko. Boris može da otputuje u Rim, u Španiju i gde treba. On deluje
kao uspešan poslovni čovek, gospodin, ne izaziva sumnju.
Ali nezna francuski i nije bio u Legiji stranaca, ko ti! - uzviknu očajno Adam. -
Žarko se začudio kad sam mu to reko. Čudi se, kako tvoje veze Veliki više ne koristi,
kako te do sada nije više uključio?
Saši je prešla senka preko lica, a onda polako zamišljeno reko:
Znaš zašto Adame? Zato što sam ja drogeraš ko i ti. Isti smo.
Kad nas spopadne kriza, gotovi smo! Onda nam se jebe za poso, za sve! Znaš i sam,
nemoj me tako blesavo gledati! Upoznali smo se po novosadskoj preporuci. Ja sam
tamo valjao i morao sam pobeći pre tri godine. Doneo sam im turu i položio iz cuga.
Ali, oni nisu znali koliki sam ja zavisnik. Mislili su, tek malo tu i tamo, čisto
zadovoljstva radi. Naravno, zato da znaju isprobati i proceniti robu, kako bi inače
kupovali. Ali, nisu ludi da budu drogoši - ko ti i ja! Oni nisu slabići, imaju čvrst
karakter.
Kad sam usro stvar, bilo je grozno - da nije bilo Muje, ja danas ne bi bio živ!
Neznam zašto, sažalio se na mene i uzeo me u svoju grupu. Tako sam još i danas živ,
tu sam, on me štiti i ima poverenja u mene. Mujo je od onda za mene zakon. Kako mi
kaže tako radim. Dogovorili smo se, da mu moram poslati poruku kad sam u krizi.
On momentalno reaguje - ili se vidimo ili mi pošalje nekoga da mi da turu.
Slušaj Saša, jel bi ti mogo negde nabaviti još sto maraka? -progovori Adam
očajnim glasom-
Od Eve sam izvuko sve što je od onog njenog tipa dobila u banci. Sve mi je izvadila i
dala. Sada nam je ostala jedino njena platica. Ja ću sutra sigurno izvući od onih
mojih, danas smo zbog ovog programa izgubili vreme. Ja ću probati da ih uvijam, ali
ako su već otišli u disco, a vidiš koliko je sati, onda sam najebo načisto.
Šta kažeš? Pa ti danas nisi sve tvoje prodo? Ja sam razumeo da si ostao bez robe.
Ostala ti roba? Šta mašeš? Znači, to su ti neki stari dužnici? Još i to si dužan? Najebali
smo!
Njima sam uvek davao, oni su moji provereni klijenti. Ali, nemaju uvek kintu u
momentu.
34
Čekaj! Moram nešto! Sad ću da zovem onog mog mađara iz komšiluka, taj mi je ko
drugarčina, toliko me obožava. Mi pričamo na engleskom i već smo više puta
prošetali zajedno u gradu. On je taj koji mi je bio paravan, kad sam zadnji put
maznuo odelo u robnoj kući!
Halo Atila, ajd da se vidimo! Dodji bliže, to mi je daleko. Super! Vidimo se za petnaest
minuta.
Njih dvojica su istrčali ko strele iz kuće i jurili do tramvajske stanice. Uskočili su u
prazan tramvaj, tu je bila zadnja stanica. Nisu čestito ni došli do daha na stolici,
tramvaj je već krenuo. Sa olakšanjem su se pogledali i zablenuli u mrak. Stigli su do
dogovorenog mesta, iskočili iz tramvaja i žurnim koracima nastavili dalje. Mladić je
oslonjen o zid zgrade već stajao i čekao ih.
Bio je student završne godine mašinskog fakulteta, spremao se za rad u Evropi. Bio je
visok, mršav i bled, obučen u zelenu vojničku jaknu i farmerke, na glavi sa crnom
kapom. Kad ih je primetio, nečujno je u svojim patikama potrčao prema njima.
Pozdravili su se velikim osmehom, Saša ga je zagrlio i opet mu se zahvalio, za zadnji
podvig u robnoj kući. Rekao mu je, da će drugi put Atili nabaviti novu zimsku jaknu.
Mladić ga malo zbunjeno sa osmehom pogleda. Iz unutrašnjeg džepa je izvadio
pedeset maraka i pružio ih Saši. Saša uzme pare u ruku, a Adam istog momenta turi
mladiću paketiće. On ih brzo stavi u džep, lepo ih pozdravi i za tili čas nestane iza
ćoška.
Saša i Adam su ostali da stoje. Nisu znali šta će. Prošlo je deset sati Odjedanput se
Saša uhvati za glavu.
- Čekaj! - reče on - koliko je sati
- i brzo pogleda. -probaću nešto - pa brzo počne
da kuca broj na svom mobilnom. Čulo se zvono. Dugo je zvonilo i zvonilo, Saša je već
počeo da gubi nadu, on i Adam su se beznadežno pogledali. Kad, javi se ženski glas:
Halo, halo...
Helo draga. Saša je tu. Izvini što te tako kasno zovem. Nešto sam jako usamljen, voleo
bih da te vidim. Da te zagrlim i poljubim.Ajd izađi u kafić, lepo je veče, petak je, sutra
se ne radi. Tu sam blizu tvoje kuće, ajd dođi brzo. Imam za tebe dezert, pa te vodim i
na piće. Lepo ćemo popiti pićence ko prošli put, samo požuri. Požuri, otići ću, ako ne
požuriš. - govorio joj je Saša medenim glasom.
Adam ga je samo razrogačenim očima gledao i slušao. Saša je sa srećnim osmehom na
licu strpao telefon u džep i krenuo da šeta, Adam pored njega bez reči. Saša
progovori:
Znaš ko je to? Jedna super riba koja se počela meni nabacivati pre dva, tri mesec a u
jednom disco klubu. Ja sam tamo uleteo da se sklonim i ona mi je super ispala, ko
naručena. Bila je cuga i gledala me, kad sam se približio, sa osmehom mi se bacila u
35
zagrljaj.Uvijala se oko mene, ljubila me. Otpratio sam je do kuće, kod nje sam spavao.
Ona je bila cuga, nije znala za sebe, samo smo se strovalili na krevet i spavali do
ujutro. Meni je ispalo super, bio sam crknut od umora, dve noći nisam spavao.
Kad se probudila, mislila je da smo se tucali, pa je odmah htela da nastavi. Jedva sam
se izvuko. Dogovorili smo nastavak uveče. Posle smo se sreli više puta i ja saznao da je
na heroinu. Rekla je da to koristi kad je kod kuće i kad je uhvati panika zbog posla.
Ona je advokatica. Zbog nekog procesa duže vreme joj prete neki gangsteri. Nabavio
sam joj robu, dobro je platila i još me častila, da imam za sebe para. Želi da joj budem
ljubavnik. Obećo sam joj. Videćeš dobra je ženska, ima tridesetpet godina. Od učenja
nije stigla ni da se zabavlja, ni da se uda, drugarice joj otišle da žive u inostrnstvu. Sad
je u panici zbog posla, usamljena, željna ljubavi. Ja sam joj izgleda tip, jer i trezna sve
isto priča.
Zanemario sam je otkad je Lili pre mesec dana stigla. Imao sam obaveze da joj
pomognem, pa sam kod moje advokatice Rože retko stizao. Moram to sad popraviti,
ne smem je izgubiti. Ne samo zbog posla, nego inače. Ona je fina, nežna, velikodušna,
sa njom se čovek može dogovoriti. Vidiš, rekao sam joj da me ne zove, da izbegava i
poruke, jer je sve opasno
- i ona se nije javljala. Da se javila, ne bi ovoliko zaboravio
na nju, već više od dve nedelje. Ili se uvredila?
Jebiga, ona je poželjna, može naći i robu i seks i bez mene. Nisam bio fer, zaboravio
sam gangstere, e jebiga.
- govorio je Saša dok su je čekali i nervozno šetali.
Hej, koliko je sati? Valjda me neće zajebati. Daj, idemo prema njoj. Zvoniću joj na
interfon. Moram od nje uzeti lovu, mora nas spasiti, daćeš joj ovaj paket, sutra će
dobiti svoj. Ona nije stipsa, a ima i para, nije joj problem.
Okrenuli su se i brzo krenuli u njenom pravcu. Vladala je tišina, bio je to mirniji
stambeni deo grada. Oni su bili u patikama i požurili su napred, baš kad su izdaleka
začuli kuckanje ženskih štiklica po asfaltu. Već u drugom trenutku pojavila se sitnija
ženska figura u brzom hodu. Saša joj je potrčao u susret, Adam za njim.
Zgrabio ju je u zagrljaj, poljubio. Ona se srećno nasmejala, pa pružila Adamu ruku,
upoznali su se. Tako utroje produžili su prema kafiću na glavnoj ulici u blizini. Saša
joj je šapatom rekao da je bio u velikim problemima i mnogo joj se izvinjavao i
zahvaljivao na razumevanju. Sada se popravila situacija. Adam je njegov drug, zato
je došao sad sa njim jer je ispala situacija da ga ona upozna, jer oni zajedno rade.Kad
bude neka potreba, Adam može u buduće da uskoči. To je zbog njihove zajedničke
bezbednosti.
Evo sad Adam ima robu, a on će sutra imati njen heroin. Rekao joj je još da će ga
doneti u stan, da će ostati kod nje celu noć. Brzo ju je opet poljubio kad je završio.
Roža mu je srećno uzvratila poljubac i brzo iz džepa izvadivši sto maraka, stisnula mu
36
ih u ruku. Saša se izneđeno zagledao u nju i brzo namignuo Adamu, koji je u
momentu pružio paketić Roži.
Onda je Saša brzo pogledao na sat. Bilo je pola dvanaest. Zgrabio je ponovo
advokaticu u svoj čvrst zagrljaj i dok ju je ljubio, u panici je razmišljao šta sad da radi,
a da sve sa njom ne pokvari. Računao je na njenu tolerantnost, nije imao kud.
Okrenuo je prema njenoj kući i povukao u brzi hod. Šapatom joj rekao, da sa robom
nesmeju u kafić u ovo doba. Ona je klimnula glavom. Tako su stigli do njene kapije,
gde ju je Saša uz poljupce ugurao unutra. - Do sutra! - šapnuo joj.
Njih dvojica su potrčala koliko su ih noge nosile. Samo ih je trka mogla spasiti, da
stignu do Muje na vreme. Od neočekivanog viška maraka u džepu, dobili su
neverovatan polet i snagu, naprosto su leteli.
Eva i Lili su duboko spavale do ranog jutra. Raspoloženo i odmorno su se probudile,
taman sele da natenane popiju jutarnju kafu, kad je zazvonio telefon. Lili se trgla , to
je bio njen mobilni. Bilo je sedam sati u subotu ujutro. Gazda joj se javio sa državne
granice. Neočekivano je krenuo na put, zbog svojih poslovnih partnera. Lili je dobila
nalog da sve pripremi za njihov doček i da računa na obaveze do kasno u noć.
Neraspoloženo je sve to objasnila Evi, koja se takođe odmah snuždila. Onda se setila
Adamovih reči i rekla:
Ja sam se obradovala da nam se javljaju Adam i Saša, da nas zovu da se spremimo i
idemo sa njima u provod - mogli bi na Margit siget - super je dan, tamo ima dobrog
provoda uvek. Znaš šta, hoću da idem sa tobom! Da vidim gde radiš, da znam za svaki
slučaj. Hoću sad i da ti pomognem, da zajedno brzo sve tamo spremimo, pa da onda
sednemo i popijemo još jednu kafu. Nemoj me tako gledati, idem svakako, hoću da ti
pomognem.
Lili nije imala kud, morala je prihvatiti. U suštini se i obradovala, jer joj se nikako nije
išlo tamo. Znala je, da će morati da na večeri zabavlja gazdine goste, da trpi njihova
udvaranja dok se oni sve više opijaju i banče. Uvek je tako u tim prilikama. Njih dve
su se brzo spremile i posle pola sata, već su otključavale teška vrata od kancelarije.
Unutra nije ništa bilo sređeno, jer su u trci sa Sašom, ostavili sve razbacano u velikom
neredu. Lili je videvši to, počela Evi da se izvinjava, jer joj je baš bilo neprijatno. Eva
joj je prišla i zagrlila je, potapšala je sa razumevanjem po ramenu.
Odmah su se dale na posao i za sat vremena se cela kancelarija sijala od čistoće,
mirisala na svežinu. Lili je odahnula i pogledala na sat. Tek je bilo deset sati. Činilo joj
se, da imaju još dobrih sat vremena, pa je pristavila kafu za njih dve. Taman su počele
da je piju, kad se oglasilo zvono na vratima. Lili se iznenadjeno trgla i skočila sa
stolice, pogledala prema vratima. Neko je ponovo zazvonio. Prišla je i upitala ko je.
Bio je Gazda. Lili je zbunjeno otključala vrata i širom ih otvorila.
37
Ušla su trojica krupnih muškaraca u srednjim godinama. Jedan od njih je bio gazda
Druga dvojica za Lili nepoznati ljudi. Ona nije imala kud, predstavila im je Evu kao
svoju drugaricu rođenu peštanku. Kad je to čuo, gazda se baš obradovao. Veze u
Budimpešti su bile najpoželjnija stvar. Posebno, kad je to jedna lepa mlada mađarica.
Nije dolazilo u obzir, da ona pođe svojoj kući, pozvao ju je da se priključi celom
programu, da bude njihov gost. Ispostavilo se, da je sa svojim prijateljima došao radi
kupovine stanova. Oni su bili zainteresovani da kupe stanove u najužem centru, ko
što je i sam Gazda imao svoj i koristio ga za kancelariju u kojoj su se konkretno baš
nalazili.
Na početku su zajedno pili kafu i upoznavali se. Onda je počeo razgovor o konkretnim
ponudama zbog kojih su stigli. Tražili su Evino mišljenje i savet.Lili je dotle pogledala
ponude preko interneta i oni su i to uključili u svoj plan obilaska. Gazdini prijatelji su
bili zgodni, nenametljivi muškarci u najboljim godinama i umeli da zainteresuju Evu.
Ona se opustila i raspoloženo razgovarala sa njima na nekom lošem engleskom
jeziku. Dotle se Lili dogovarala sa Gazdom o tekućem poslu i radnim obavezama. Oko
dvanaest, oni su krenuli da obiđu sve stanove. Dosta su se zadržali, jer je ponuda bila
vrlo primamljiva, nisu znali da se opredele, morali su da razmisle.
Odlučili su se za pauzu i krenuli na ručak. Seli su u automobil i gazda je krenuo
bulevarom, uključio se u kružni tok prema Dunavu, zaokrenuo prema obali i parkirao
se na parkiralištu. Kad su izašli napolje, on im je raspoloženo ispruženom rukom
pokazao jedan zelenilom oivičen restoran-baštu. Tamo ih je poveo i ušao sa njima
unutra. Lili se ukočila. Za velikim stolom u ćošku pored ograde sedeli su Mujo, Boris,
Saša, Adam i još neki ljudi. Nešto su se vatrenom gestikulacijom objašnjavali, njih
nisu primetili. Na svu sreću, Gazdi je prišao konobar i kao starog dobrog
prijatelja,pozdravio ga na srpskom. Pokazao im je jedno lepo zavučeno mesto ispod
hlada lipe, na drugom kraju restorana. Lili je brzo uhvatila Evu ispod ruke i povukla
je napred. Kod stola su sele jedna pored druge, leđima okrenute ulazu.
Ručak je bio prvoklasan, oni su bili raspoloženi i gladni. Kad su se najeli, uz špricere
je krenula i šala. Njihov smeh je počeo odjekivati u polupraznom restoranu. Vikali su
srpski kad su i prvi i drugi put pozvali konobara. Onda su njega nešto glasno počeli
zapitkivati u vezi saobraćaja, pa im je on rekao, da će izaći sa njima na parkiralište i
pokazati im. Tako je i bilo. Ustali su od stola i krenuli prema izlazu. Lili je odmah
spazila, da ih Saša i celo njihovo društvo posmatra. Zgrabila je Evu za ruku, kako bi je
dekoncentrisala, Eva je pogledala u nju a ona joj se unela u lice i nešto joj počela
govoriti. Uspela je u svom naumu. Eva nije stigla da opazi društvo. Izašli su na
parkiralište zajedno sa konobarom. Potom su krenuli. Gazda im je spremio
iznenađenje.
38
Lili se nije dobro osećala. Pitala se, da li je dobro postupila. Šta ako joj zamere? Pa
Saša zna da ona ima radne obaveze. Ali šta tu Eva radi? Pa šta, ostala je sama u kući.
A da je Eva ugledala Adama onda bi bilo ko zna šta. To ju je umirilo, nije htela više da
misli.
Gazda ih je poveo na čuveni Margit siget. Bilo je divno popodne, Eva se baš
obradovala, zapljeskala je rukama ko malo dete od oduševljenja i još više oraspoložila
već dobro raspoložene gazdine prijatelje, a i samog gazdu. Ona je širila oko sebe to
svoje dobronamerno detinje oduševljnje i vrlo pozitivno uticala na sve njih, pa i na
zabrinutu Lili. Proveli su tu celo popodne u šetnji i priči. Opet su tražili Evino
mišljenje u vezi stanova i na kraju se odlučili - koje ponude će prihvatiti.
Lili je pozvala Agencije i oni su se vratili natrag u grad, da potpišu ugovore i kupe
stanove. Kada su to obavili, ponovo su obišli oba stana. Jedan je bio vrlo blizu
gazdinog, u paralelnoj ulici sa Vaci, kod čuvenog Hotela Kempinski. Drugi manji,
nalazio se isto u blizini, dve ulice dalje, ali sa suprotne strane. Gazda je odmah izdao
nalog - Lili je dobila obavezu da hitno organizuje prebacivanje dela nameštaja iz
većeg stana u manji . Želeli su da taj vredni stilski nameštaj, koji su kupili zajedno sa
stanom, bude lepo raspoređen u oba stana.
Eva je sa gazdinim prijateljima išla ispred njih i veselo razgovarala sa njima.
Lili je zabrinuto pogledala u Gazdu. Pošto on nije reagovao, ona je počela da govori
ozbiljnim tonom: Kako mislite, da se ovakvi ogromni komadi nameštaja iznesu sa
trećeg sprata preko uzanih hodnika dole na ulicu? Pa ne mogu da izađu ni kroz vrata
stana. A kako sa ulice da se nose u drugi stan, kad je ovo pešačka zona, kad evo i mi
sad idemo peške,kad ovde ne postoji dozvola za vozila?
Gazda ju je nezadovoljno, skoro besno pogledao i odbrusio joj:
Pa, nađite načina. Zato ste tu. Vaš je zadatak, da pronađete način, da nađete ko to
ovde radi. Ja sam ovim ljudima dužnik, zato ovo sve radim. A vi radite kod mene.
Više nisu progovorili ni reč. Tako su stigli do kancelarije i svi skupa ušli unutra. Lili je
bila užasno iznervirana i povređena.Osećala se poniženo, došla je u iskušenje, da da
momentalni otkaz. Ipak se savladala, počela da im kuva kafu. Lili je na svoj spontani
način i dalje nastavila da pravi dobru atmosfru. To je spasilo situaciju. Onda je Lili
donela drugu odluku. Saopštila je, da Eva i ona imaju obaveze i moraju krenuti. U
istom momentu, obratila se Lili na mađarskom i rekla joj - pokret, krećemo. Ona ju
je samo pogledala, nasmešila se i ustala sa sedišta, prišla kod Lili, koja je stajala.
Posle prethodnog incidenta, Gazda je izgubio volju da je zadržava. Upravo na to je Lili
računala. Iskoristila je situaciju, njih dve su se brzo sa osmesima pozdravile sa njima i
za tili čas zatvorile velika vrata za sobom. Onda je zgrabila Evu za ruku i brzo pohitala
sa njom na ulicu. Bilo je skoro devet sati. Lili se iznenada seti Sašinog upozorenja i
bičkaša u Vaci ulici. Kako se setila, tako je počela da vuče Evu za ruku. Žurnim
39
koracima se sa njom zaputila u sporednu ulicu, pa odatle takoreći odjurila do
tramvajske stanice u trećoj ulici. Tak tamo je stala, još uvek čvrsto držeći Evinu ruku.
Pogledale su se. Videlo se, da Eva ništa ne shvata. Upitno ju je gledala bez reči.
Lili je grčevito razmišljala, nije znala šta da radi. Dvoumila se, da li da šalje Saši
poruku ili da ravno krene sa Evom kući. Odlučila se za ovo drugo i nikako ne
puštajući Evinu ruku, udje u njihov tramvaj. Kada su sele na slobodna sedišta jedna
pored druge, Eva joj se nasmešila. Lili je duboko udahnula i zavalila se u sedište. Tako
je sedela dok tramvaj nije stao. Tu ju je veselo Eva trgla za ruku. Sada je ona
dohvatila čvrsto njenu ruku i do kuće je nije ispuštala. Kad su stigle, bilo je tek prošlo
pola deset.Eva je otključala kapiju, ušle su unutra u dvorište. Na svoje veliko
iznenađenje, primetili su svetlo na prozoru Sašine sobe. Eva je radosno potrčala u
kuću. Dok je Lili polako ulazila, ona se već razočarano, bez reči vraćala. Tamo nikog
nije bilo. Oni su zaboravili da ugase svetlo. Njih dve su se bez reči, umorno strovalile
na kauč jedno pored druge. Tako su ostale sedeti svaka sa svojim mislima u
polumraku, tako su i zaspale.
Probudile su se na neku strašnu viku. U Adamovoj sobi je bila neka velika svađa više
muškaraca. Nisu im bili poznati ti glasovi, a od istovremenog urlanja, ništa nisu
razumele. Eva je sva drhtala od straha. Lili ju je privila na sebe i čvrsto je zagrlila.
Nisu se micale.Lili se koncentrisala i trudila da nešto razume. Vikali su na srpskom,
psovali i pretili jedno drugom. Iznenada je zazvonio nečiji mobilni telefon.
Odjedanput je nastao tajac. Onda se neko od njih tiho javio na poziv.Samo se čulo:
da...da...da...
Onda se ništa nije čulo, sve dok iznenada Lili nije čula Sašin glas: moramo ići odmah,
čekaju nas. Opet tišina. Pa opet Saša: nemamo izbora, doči će ovamo po nas, kažu
tamo ćemo rešiti. Opet tišina. Pa opet samo Sašin glas: Ja idem. Neka me ubiju
zbog vas. I vas će stići.
Onda je Lili čula da su se otvorila vrata od sobe i potom nečije korake, koji su prošli
pored njihove sobe. Otvorila su se ulazna vrata kuće i taj neko je izašao kroz njih. Lili
je bila sigurna da je to Saša. Uzbuđeno je ćulila svoje uši i onda sa vidnim olakšanjem
odahnula
- ti neki nepoznati muškarci su krenuli za njim i svi izašli napolje. Nastala
je mrtva tišina. Njih dve se od straha nisu micale. Ništa nisu proveravale, samo je Lili
držeći Evu u svom čvrstom stisku, napeto nastavila da osluškuje. Ničega sem tišine
nije bilo, dok je nije razbilo Evino dosta glasno disanje. Lili ju je lepo položila na kauč
i pokrila je vunenom dekom.
Nije znala šta će sa sobom, nije imala mira. Prišla je sobnim vratima i pogledala kroz
njihovo staklo. U predsoblju je bio polumrak, jer je izlazilo svetlo iz otvorene
adamove sobe. Ona je svakako morala izaći, da zaključa ulazna kućna vrata i da ode
do kupatila. Na dvorište i kapiju nije smela ni da pomisli. Stisla je zube i polako
otvorila vrata. Stala je,pogledala levo - desno. Brzo je prešla na drugu stranu i stala u
40
vrata adamove sobe. Bila je prazna. Sa malo većom hrabrošću krenula je do kraja
dugačkog predsoblja, da zatvori ulazna kućna vrata. Bila su do pola otvorena, kroz
njih se video samo mrkli mrak dvorišta.
Ona se skoro približila do vrata, kad je pogled bacila prema pragu kod ulaza. Učinilo
joj se, da tamo dole vidi nešto. Napravila je dva koraka, stigla do vrata i pogledala -
zamalo nije vrisnula, kad je shvatila da dole vidi nečiju ljudsku ruku. Bez ikakvog
razmišljanja, kao zanesena je krenula do praga u mrak. Kroz slabo svetlo iz sobe ona
je ugledala ljudsko telo sa ispruženom rukom do praga.Ukočeno je zurila i sve bolje
videla kad su joj se oči privikle na mrkli mrak.To je bio jedan visoki crni muškarac
koji je tu ležao na stomaku. Lili je samo ko oduzeta zurila u to ispruženo bezživotno
telo
- i onda je vrisnula i utrčala u panici do Eve, počela je da je drma a kad se
probudila, da je vuče napolje na ulaz u mrak. Tamo je sa njom stala i... i onda je Eva
progledala u mraku i shvatila i počela da vrišti ko izbezumljena i...
Onda je Lili došla sebi od bunila i svom snagom povukla Evu unutra. Ona je prišla
utičnicama za svetlo i upalila ih sve i unutra i napolju. Tada je prvo ušla u adamovu
sobu i proverila da li je zatvoren prozor. Onda je otišla u kupatilo i proverila ga. Zatim
u drugu sobu, u kuhinju i u ostavu.Nikog nije bilo. Tada je uhvatila Evu za ruku i
povukla je sa sobom u sasvim osvetljeno dvorište. Adam je ležao u istoj pozi, kao u
mraku. To je bio on.
Lili se sagla u čučanj, dotakla mu lice svojim rukama, Bilo je ledeno, nepomično. Nije
znala šta da radi, u njoj se probudila neka nada, pomislila je da je možda samo
nesvest, da treba da ga njih dve okrenu, da mu daju vode, da ga masiraju, da mu vide
i previju ranu... počela je da mu bespomoćno šapuće, da ga zove po imenu, da mu
govori u uho... Onda je u njoj iznenada proradila neka natčovečanska snaga i ona je
počela da ga okreće... Istog momenta je priskočila i Eva koja je shvatila i njih dve su
okrenule Adama na leđa... Onako sagnute nad njim - konačno su shvatile...
Onda su se polako pridigle, uhvatile se ispod ruke i tako stojeći zurile u njegovo bledo
lice... Nigde nisu videle nikakvu ranu, nigde nije bilo krvi... Iznenada se Eva počela
tresti od jeze, Lili se uplašila i brzo ušla sa njom u kuću. Zatvorila je vrata i zaključala
ih. Sva svetla su ostala da svetle svuda po kući i dvorištu. Ona je ušla u sobu sa Evom,
legla sa njom zajedno na kauč i pokrila debelom vunenom dekom. Tako su
bespomoćno ležale do jutra, nisu znale šta da rade.
Lili je bila očajna. Nije imala kome da se obrati. Sem Saše nikog ovde nije imala. Šta
da radi? Nešto mora da uradi. Da nije čula kako je Saša otišao i šta je reko, ona bi sad
morala njega da zove, pa Adam je njegov najbolji drug. Iznenada joj sine jedna misao,
nije mogla da je se reši. U momentu je odlučila! Zgrabila je svoj mobilni i pritisnula
gazdin broj. Zazvonio je, on se odmah javio. Panično mu je izdiktirala adresu i molila
da njih trojica odmah dođu do njih. Rekla je da je to Evina adresa, njena kuća, da im
41
treba njihova pomoć. Valjda je Gazda iz njenog glasa sve shvatio, jer je ništa nije
pitao. Samo je ponovio adresu i rekao odmah dolazimo.
Ona je u momentu došla k sebi, zgrabila Evu i odvukla je u kupatilo, da se srede i
presvuku dok Gazda ne stigne. Taman su se presvukle u tople trenerke, kada se čulo
zvonce sa kapije. Njih dve su se trgle. Lili se snašla i brzo pritisnula Gazdin broj
mobilnog. On se javio i rekao da su na kapiji a Lili im rekla, da je kapija otvorena i da
uđu. Njih dve su stajale u otvorenim ulaznim vratima,kad su se oni pojavili i
zabezeknuto gledali čas bezživotno muško telo na zemlji, čas njih.
Onda je Lili viknula da uđu i uvela ih u veliki dnevni boravak, naspram kuhinje. Eva
je sela sa njima a Lili prvo požurila da pristavi kafu, pa sela do njih. Gazda i ona su
se pogledale. Lili je počela da im objašnjava. Rekla je da je to njen mladić, sa kojim je
živela već godinu dana. On je Beograđanin, zove se Adam, prezime nezna,.. pobegao
je iz Srbije od bombardovanja,kakve papire ima i na koje ime se vodi, ona nezna, a
Eva malo zna, jer ga je ona učila mađarski da se sporazumeju, a oboje su nešto
natucali engleski...
Dok su pili kafu, sedeli su i ćutali, razmišljali...Onda je progovorio jedan od Gazdinih
prijatelja. Ispostavilo se, da je on njegov advokat. Rekao je, da prva pomoć nema
svrhe, jer čovek više nije živ. Pošto je strani državljanin, i to još naš, treba da mu vidi
sve što ima od papira. Neka mu Eva i Lili nađu u njegovoj sobi - a oni će izaći i videti
šta ima po džepovima. Tako su i učinili a potom se opet skupili i seli do stola. Iz sobe
su doneli njegove knjige izdatih zbirki pesama, svedočanstvo iz gimnazije i Indeks
Filozofskog fakulteta Beograd i njegov stari jugoslovenski pasoš. U džepovima
njegovih pantalona i u džepovima njegovog sakoa nije bilo ništa, ni maramice.
Advokat je nešto stručno dogovarao sa drugim kolegom, koji je isto bio pravnik. Na
kraju su odlučili. Slikaće ga i sa slikom i nadjenim dokumentima, otići će u Ambasadu
Srbije. Pošto je on gradjanin Srbije, oni su dužni da se pobrinu za njega. Znači, da
odnesu telo u mrtvačnicu i odrade papirološki deo. Kada su se sve dogovorili, rekli su
da će to uraditi i vratiti se natrag. Lili ih je sa olakšanjem pogledala - a kad su otišli,
sve do tančina objasnila Evi.Ostale su tako, da sede i čekaju. Prošlo je sigurno više od
dva sata, kad su se ponovo pojavili, a njih zatekli na istom mestu.
Obavestili su ih, da je sve sređeno, da u dvorištu ljudi rade i spremaju se da ga
odnesu, da će se Ambasada pobrinuti za sve. Lili i Eva su ih samo bez reči gledali.
Onda je Advokat skočio do Lili i prodrmao joj ramena. Ona ga je pogledala,kao da se
tad probudila. Pokret, idemo, zapovedio je on i podigao Lili sa stolice. Onda je prišao
Evi i nežno je uhvatio ispod pazuha,pa je povukao gore da ustane. Zapovedio je Lili,
da im pronađe neke deblje jakne koje će obući, jer je jutro bilo prohladno. Pogasili su
sva svetla, zaključali ulazna vrata i kapiju, pa ključeve stavili Lili u džep.
42
Posedali su u Gazdin auto i pošli prema centru grada. Tu su izašli kod jedne dobre
italijanske picerije i ušli unutra, da doručkuju u miomirisnom ambijentu italijanskih
peciva. Lili je teško krenula, a Eva uopšte nije htela - ali su ih oni prisilili,morale su.
Svirala je prijatna muzika lepih italijanskih kancona, to je dobro uticalo na celo
društvo, umirilo ih.
Gazda je posle toga njih dve poveo gore na sprat, u stambeni deo iznad njegove
kancelarije. Tu je zazvonio kod Komšinice, koja je posle muževljeve smrti počela da
izdaje dve sobe svojim prijateljima i poznanicima. Sa gospođom je dogovorio, da će
Lili i Eva kod nje stanovati jedno vreme. One su bez pogovora ušle u sobu, sručile se
na krevet i ubrzo zaspale. Tek predveče se Lili probudila, Eva je još spavala. Ona je
ostala da leži i da razmišlja.
Mučila ju je pomisao šta je sa Sašom, spopao ju je užasan strah. Bespomoćno je
gledala na mobilni telefon, poruka nije bilo. Posle izvesnog vremena, neko im je
zakucao na vrata. Pojavila se Komšinica, rekla je, da joj je Gazda poručio, da će ih
voditi na večeru, da siđu dole. Njih dve su se malo umile i potom sišle. Oni su ih već
čekali na vratima, pa su odmah pošli u Celer - solidan mađarski restoran sa domaćom
hranom. Nisu se dugo zadržali. Dogovorili su program za sutra i svi pošli na spavanje.
Bambus koji su popile prilično ih je ošamutio, jer su pre toga morale popiti i nekoliko
aperitiva. To im je sve pomoglo, brzo su zaspale.
Tako je prošla i nedelja tog vikenda i došao ponedeljak. Eva je morala da trči u svoju,
a Lili da siđe u njenu kancelariju. Nikog nije zatekla. Gazda joj nije ostavi nikakvu
posebnu poruku. Nije joj rekao kad kreću natrag, ništa nije znala. To joj nije smetalo,
navikla je da sve radi sama.
Skuvala je sebi veliku šolju kafe, uključila kompjuter, pogledala dnevne obaveze,
polako počela da radi. Kroz rad, njoj je počela da se vraća uobičajena koncentracija i
ona se iz minuta u minut bolje osećala. Taman se oraspoložila jer je dobro završila
jedan izveštaj, kad je začula zvono na vratima.
Brzo je ustala i pritrčala da ih otvori, mislila je da je Gazda. Umesto njega - pred
njom je stajala jedna lepa i ozbiljna mlada gospođa. Lili ju je iznenađeno pogledala.
Gospođa ju je pozdravila sa dobar dan i uz izvinjenje rekla, da bi trebala da razgovara
sa Lili Knežević, koja tu radi.
Lili ju je uvela unutra, zatvorila vrata, gospođu ponudila da sedne, pa sela i ona
nasuprot nje kod stola. Onda je krenuo njihov razgovor:
43
Ja sam Lili Knežević, koju vi tražite. Izvolite. Kojim povodom? U vezi kojeg posla? Po
kojoj preporuci?
Ja sam advokatica Roža Biro iz Budimpešte. Došla sam do vas jer zastupam jednog
čoveka, koji tvrdi da vas dobro poznaje i da vam je prijatelj. Neznam mu prezime, jer
je izgubio dokumente. Kaže da se zove, ne može da pokaže, Saša.
Šta kažete?
- uzviknu Lili uzbuđeno.
- Šta ste rekli, Saša?
- Jel živ? Gde je?
Znači, poznajete jednog Sašu, nekog čoveka ko za sebe kaže da se zove Saša. A koje
mu je prezime,tom saši kojeg vi znate?
Lili ju je zabezeknuto pogledala, zbunila se. - Znam prezime njegove mame, ali ona
se davno razvela.
Znači, neznate mu prezime. Pa stvarno ste onda neki veliki prijatelji.
Jesmo!
- prkosno joj odvati Lili
Vidim i verujem vam. Izvinite za ovaj uvod.Ja kao advokat moram na svaki način da
zaštitim svoga klijenta. Posebno kad nema nikakav papir da dokaže svoj identitet.
Sticajem okolnosti ga poznajem od ranije, zato sam sad preuzela da ga zstupam. On je
u jako velikim problemima. Doživeo je veliku nesreću. Ima izlomljene kosti, sav je
ugruvan, polupokretan, sa podlivenim okom, srećom nije ga izgubio, na infuziji jer je
izgubio mnogo krvi...
Lili se u momentu srušila sa stolice, onesvestila se. Advokatica je brzo reagovala,
potrčala do bifea,zgrabila čašu vode i polila je sa njom njeno lice. Ni ne gledajući je,
potrčala je i po drugu čašu, čučnula do Lili, pridigla joj glavu i počela da joj sipa vodu
u usta. Videlo se da se Lili vraća boja u obraze, da dolazi k sebi. Otvorila je oči,
pokrenula se. Advokatica joj je pomogla da se podigne i sedne na stolicu. Onda joj je
pomogla da se rukama osloni na sto. Lili ju je zahvalno pogledala, njihovi su se
pogledi sreli. Advokatica joj se nasmešila i sela naspram nje.
Znate, ja sad moram da idem u sud, jer imam zakazanu raspravu. Onda ću otići da
vidim Sašu i da mu kažem da sam vas našla. Posle toga mogu doći do vas, pa da
zajedno pođemo na ručak i porazgovaramo.
Lili je prihvatila njen predlog. Advokatica je bacila pogled na svoj sat i brzo napustila
kancelariju.
Na svu Lilinu sreću, Gazda se tek za pola sata pojavio sa svojim prijateljima.
Kada im je skuvala kafu i sela da sa njima popije svoju - Gazda joj reče:
Znaš Lili, bila si u pravu za nameštaj. Nema šanse da se iznese, a toliko je sam po sebi
težak, da se ne može ni sa mesta pokrenuti. To mogu samo specijalni majstori za
44
antikvitete, koje treba naći i papreno platiti. To su sve prodavci znali, zato su
izigravali galantne ljude, kao poklanjaju nam velikodušno ceo nameštaj.
Lili ga je samo pogledala, ništa nije rekla. Laknulo joj je, ali samo na trenutak, jer je
Gazda nastavio:
Imaš lakše obaveze ,koje češ uraditi do subote, jer ćemo mi onda opet doći. Ti imaš
ukusa i znanja, pare su ti na računu, nemaš problema. Uredićeš ceo veliki sa stilskim,
u istom stilu, od karnišna i zavesa , do stolnjaka i svih detalja u sobama i trpezariji.
Može ti ostati jedino kuhinja i kupatilo za kasnije - jer to mora biti najsavremenije.
To ćemo ići zajedno sa tobom, pa ćemo videti.
Za mali prazan stan isto moraš nabaviti stilski nameštaj i namestiti ga kako treba. Tu
traži neki manji i lakši. I stan je manji. Moramo oba namestiti stilski, kad su u ovom
kraju sve same stare stilske austrougarske zgrade. Nemoj me tako gledati! Pa tebi
barem to nije nikakav problem. Odrasla si u aristokratskoj familiji, tvoja mama još
uvek ima neki stilski nameštaj iz starih vremena, video sam.
Tebe ovi kurajberi i nazovi stručnjaci hohštapleri ne mogu provozati, ko nas trojicu
seljobera hahaha - i oni su se sva trojica od srca nasmejali - ajde oraspoloži se ti Lili,
pa nikad te ni za vreme bombardovanja nisam video ovako ko pokislu. Večito si
prkosila, i bombama i avionima si jebala mater i bogarala, dok si jurcala po ulici ko
neki sportista.
Ajde, znam da si se jako potresla zbog Evinog verenika. Šta da radimo, evo takav je
život, nikad neznaš gde i šta će te stići. On je pobego iz Beograda od bombi, a ovde ko
zna kako su ga sredili kad je izgubio život.
Gazda je zamišljeno zgrabio flašu mineralne vode i svima im napunio čašu.
Popite, ajde Lili i ti. Moramo piti puno vode, to nam je jedini spas. - Jeli Lili, sad
sam se setio, čija je ono kuća? Mislim tamo gde ste bili?
Evina. Ona ju je nasledila od roditelja. Bila je jedinica, njena je.
I ti si kod nje došla i tamo stanovala?
Lili je zamišljeno klimnula i brzo sagla glavu. Hm, kad bi on znao gde sam se ja sve
potucala za ovih mesec dana! Kad bi znao da neznam ni gde mi se sve moje stvari i
garderoba nalaze.Srećom, ne otvara ovaj orman sa fasciklama i dokumentacijom -
haha pao bi u nesvest kad bi našo i moje gaće i spavaćicu i ostali veš!
Gazda je u dobrom raspoloženju nastavio:
Nećeš ti više tamo stanovati! To je opasan kraj. Ne vidiš da je i taj mladić tamo
stradao. Zadnja tramvajska stanica, uske stare ulice pune drveća i ukrasnog grmlja,
jedva osvetljena - tu je Bog reko laku noć, na kraju grada. I ko ide kolima, dok otvori
garažu, mogu ga klepiti bez ikakvog svedoka. Dogovoriću se sa Komšinicom, ona će se
45
obradovati. Ti kao aristokratkinja, samo ćeš sići stepenicama i ući u svoju kancelariju
hahaha
Šta mogu kad si fino vaspitana - ne mogu tek tako da te pustim, nisam te doveo
ovamo da te izgubim hahaha Ozbiljno ti kažem. Ovo je dobra prilika tu gore, kad je
već ionako za izdavanje, a biće povoljnije nego neki drugi podstanarski stanovi. To ću
ja plaćati. Ti ionako radiš više poslova. Ovako ćeš barem biti odmornija i biće ti lakše.
U subotu ćemo se obračunati za platu. Ti uzmi na reprezentaciju ako tebi nešto dotle
zatreba. Mekdonalds je tu iza druge kuće, kreni kod njih da ručaš na račun. Posle
ćemo sve ispitati, kad dodjem. E da, sad sam se setio. Eva neka ostane kod tebe.
Pomogni joj. Idite zajedno na ručak i večeru.
Gazda pogleda na sat, pa skoči. Prijatelji takođe. Već su bili u zakašnjenju, brzo su
krenuli, treskom zalupili velika vrata.
Lili je sagnula glavu na sto i glasno zaridala. Plakala je, isplakala se do iznemoglosti -
celu svoju tugu počev od bombardovanja do tog dana. Nije mogla da se obuzda, sva
se tresla od plača. Dugo je tako izgubljena ostala u toj pozi kod stola. Plač joj je u
suštini polako počeo pomagati, da dobije neku snagu i da se vrati u svoje trezveno
uobičajeno ponašanje. Prvo je primetila čašu pored sebe. Bila je prazna. Iznenada je
osetila da je žedna i uzela flašu, sipala sebi vode. Ispravila se, pogledala oko sebe i kad
je primetila zavese na prozoru - ona je potpuno došla k sebi
Šta on misli, zavese, stilske? Jel on normalan? Kako da ove već sive od prljavštine i
dima, skinem, stavim u mašinu, operem i obesim natra? Kako, kad je visina do
plafona pet, pa i više metara? Na kraju će i on videti da su prljave i kritikovati me. Sad
me više i ne persira, danas mi je celo vreme govorio ti! A kako ja njemu da kažem? Pa
on je mlađi od mene i tako ladno se ponaša. Neznam.
Mozak joj je nastavio kombinacije u vezi obaveza za stanove, ona je počela razmišljati
šta ima od poslovnih obaveza, šta mora hitno uraditi... Ustala je sa stolice, prišla
pisaćem stolu, pogledala u svoj notes, prišla računaru... U zgradi se već nekoliko sati
čula neka buka i udaranje, to je poznata situacija kad se izvode neki građevinski
radovi, ruši, buši i gradi. Lili je počela da se nervira, smetalo joj. Pogledala je na sat,
bilo je još rano, tek jedanaest sati. Odlučila je, da ode na poštu i pošalje neke dopise
koje je imala pripremljene. Usput će obaviti i tekuće nabavke i doručkovati - jer je
iznenada osetila da je gladna. Pokupila se i krenula kroz hodnik napolje. Na ulazu je
zatekla gomili cigala i drugog građevinskog materijala. Još više se iznervirala, jer je
znala da su radovi tek počeli. Besno je izjurila na ulicu.
46
Vratila se dosta dobro raspoložena, jer je obavila i neke poslove, koje je trebala uraditi
u petak. Kada je ulazila kroz kapiju, čula je govor više mladića na mađarskom. Zatekla
ih je kod građevinskog materijala, dogovarali su šta da nose gore u neki stan. Ona im
se spontano obrati:
Čujem, radite ovde gore. Vi ste neki privatnici? I kod mene bi bilo nekog posla. Ja
sam ovde u prizemlju, na kraju hodnika, u budžaku.
Još bi ona nastavila da im govori - jer su joj se ideje sustizale u glavi - ali ju je
presekao njihov unezveren, nedefinisan pogled, kao da ništa nju ne razumeju. Dvojica
od njih zgrabila su svoje pripremljene pakete i bez reči, brzim korakom pošli
stepenicama. Treći, dosta visok, lepo razvijen, crnokosi i crnooki mladić ju je gledao
neodlučno, ali je ostao. Videlo se na njegovom licu da je inteligentan i samouveren, ali
uzdržan. Lili mu se obratila:
Meni ne trebaju građevinski radovi. Ja trebam neke usluge u kući za koje su potrebne
dugačke građevinske merdevine. Treba se popeti i skinuti zavesa sa karnišne. Vidiš
kolika je grozna visina do plafona. Ja ću tu zavesu oprati u mašini. Posle je tamo
treba vratiti. I gotovo. Ako hoćeš, dođi da ti pokažem, pa da se dogovorimo.
Hoću! Samo požurite! Moram da trčim gore sa materijalom.
Njih dvoje brzo dođu do kancelarije i on pogleda o čemu se radi.
Mogu sutra posle dvanaest. Ukrast ću merdevine i doći do vas. Onda mogu, jer nam
gazda ide na ručak. Posle neznam tačno, ali tek kasnije. Mi radimo do šest i duže.
Gazda se umori i uvek ode ranije. Onda bi ja brzo došo i vratio ih natrag.
Super!
- uzviknu Lili i pruži mu svoju ruku. On se snebivao zbog svojih prljavih, ali
ih je ona zgrabila i stisnula. On je radosno potrčao prema vratima i kroz hodnik, a Lili
se zadovoljno strovalila na fotelju.
Kada je sebi skuvala svoju kafu i sela uz pisaći sto, pozvala je Evu da je čuje. Ona se
tužnim glasom javila i jako obradovala. Lili joj je ispričala sve što je Gazda rekao i
dogovorila se sa njom, za dalji njihov program. Pošto je imala puno neobavljenog
kancelarijskog posla, koji je bio vezan za rokove, prionula je da ih poradi.
Radila je dosta dugo, udubila se i zaboravila na sve ostalo, dok nije zazvonio fiksni
telefon u kancelariji. Onda se opet presekla tokom razgovora:
Ovde Roža Biro, advokatica. Dogovorili smo sastanak danas u dva sata. Ja zovem da
proverim, da li dogovor važi. Ako je u redu, došla bih po vas.
Da, gospođo advokatice, važi. Dođite, čekam vas.
Lili ustane od pisaćeg stola i počne da šeta gore- dole. Bilo je petnaest minuta do
dva. Nije bila sposobna da misli ništa drugo -samo je šapatom počela da ponavlja:
Hvala Bogu živ je! Videću ga!
47
Ubrzo se začulo zvono, ona je skočila do vrata i otvorila ih. Advokatica je ostala da
stoji u vratima dok Lili nije uzela svoje stvari. Pošle su brzim korakom. Taksi ih je
čekao u blizini. Povezli su se. Izašli su kod nekog velikog poznatog restorana u širem
centru grada, advokatica ju je uvela unutra i one su sele u mirniji ugao do prozora.
Drago mi je, da bolje izgledaš i da se bolje osećaš! Naručiću kratko, pa da popijemo
za pertu!
Reče advokatica Roža sasvim neposredno i naruči im dve trešnjevače. Lili je sa
olakšanjem pogleda. Nasmešile su se jedna drugoj, kucnule se čašicama, nazdravile.
U toku ručka Roža je počela da priča i sve što je znala ona joj je rekla. Lili je
koncentrisano slušala i ćutala. Odlučila je tako. Bilo je opasno da bilo šta kaže.Roža
joj je rekla, da je ona sa Sašom u ljubavnoj vezi i da ga mnogo voli. Zbog njenog i
njegovog opasnog posla, ne sastaju se često jer ne stižu da sve bude krajnje bebedno
za oboje. Ipak, uvek nađu načina, na ovaj ili onaj način. Najvažnije je to, da su se
jedno drugom zakleli, da će se međusobno štititi, ako budu u životnoj opasnosti.
Saša zna da mene ganjaju neki gangsteri, da prete da će me ubiti. Ja znam u kojoj je
on opasnosti u svakom trenutku. Rekla sam mu da se u moj stan može skloniti u
svako doba dana i noći, dala sam mu ključ od stana. Još neke detalje znamo samo on i
ja. U subotu uveče se javio i reko da mora doći, ali da nezna koliko će potrajati dok
stigne. Shvatila sam i čekala obučena u trenerku i patike, za svaki slučaj.
Noć je prolazila i ništa. Bila sam van sebe. Morala sam da čekam. Negde oko tri
zazvonio mi mobilni, ja ga zgrabila, videla njegov broj, uključila a on ćuti a ja čekam i
ne smem ni ja - pa čekam... Nije vredelo, ali je linija ostala otvorena. Onda sam
prešla u akciju, pozvala moje ljude i sa njima počeli da tražimo njegovu lokaciju. Bila
je jako opasna situacija, ali to su stručna ekipa, bivši panduri, oni znaju znanje ako im
dobro platiš. Izvukli su ga i odvezli u jednu njihovu privatnu kliniku. Tamo su uradili
sve intervencije i on sad tamo kod njih leži sav u gipsu, na infuziji. Jedva je preživeo.
Sreća, da je svo vreme bio pri svesti i da je mogao da pritisne mobilni.
Razmišljala sam šta nas dve da uradimo. On mi je rekao da moram tebe naći, jer tebi
treba pomoć, jer si tek stigla ovamo a on je tvoj jedini prijatelj u Budimpešti. Saša je
rekao, da mora da te vidi i da ti nešto objasni. Treba da ga vidiš na pet minuta. Više ni
ne može, doktori ne puštaju ni meni.
Lili je klimnula glavom i njih dve su ubrzo opet bile u taksiju, kojim su stigle u
kliniku.To je bila najmodernija super opremljena hirurška bolnica. Uveli su ih u
Sašinu posebnu sobu i tamo ostavili. Saša ih je pogledao jednim slobodnim okom i
blago im se osmehnuo. Lili ga je gledala radosno se smešeći, kao da ispred sebe ne
vidi toliko ubogaljenog čoveka. Radovalo ju je da je preživeo.
Saša je odmah počeo:
48
Roža ti je sad najbolja drugarica, ona je moja zamena! Upamti to! I ti si njoj! I to
upamti! A vi se dogovarajte, vama barem mađarski nije problem , ko meni.
Izgubio sam mobilni, sve brojeve. Ti sad ovde brzo zapiši Borisov broj, njegov jedino
znam napamet. Pozovi ga sad odmah sa javne govornice i reci mu da se kod tebe
nađete, da jedva čekaš da ga zagrliš i poljubiš i tako to. Pričaj mu na mađarskom, za
svaki slučaj. On čeka da ga zoveš. Sa javne je jedino bezbedno i on će doći kod tebe u
osam. On zna moje šifarsko kucanje na vratima, pa mu otvori. Ima robu, uspeo da
nabavi od naše stare veze - zato je bio ovaj pičvajz u subotu. Sa Rožom ćete usput
nabaviti apotekarske vagice - jednu njoj, a jednu tebi. Boris i Roža će ti dalje reći.
Morali su prekinuti i izaći napolje iz Sašine sobe i bolnice. Njih dve su odmah
požurile da što pre stignu na ulicu, da udahnu svež vazduh i dođu sebi od uzbuđenja.
U nastavku je Roža bila organizatori vođa puta. Prošetale su do sledeće ulice, tamo
ušli u prvi tramvaj prema centru. U jednoj sporednoj ulici nabavili su apotekarske
vagice u nekoj specijalizovanoj trgovinskoj radnji. Onda su potražile javnu govornicu i
obe ušle, kako bi zajedno pozvale Borisa.
Roža je ukucala brojeve i skoro u istom momentu, Lili u slušalici začula Borisov glas.
Malo se uzbudila, ali je uspela sve da mu kaže. Njih dve su zadovoljno nastavile do
tramvajske stanice i dogovarale sve detalje za dalji kontakt. Roža je otišla svojoj kući,
a Lili pošla prema kancelariji.
Na ulazu se skoro sudarila sa crnokosim građevinskim radnikom koji je čistio hodnik
od prašine. Kad ju je ugledao, pritrčao joj je i počeo brzo šaputati:
Gazda je sad malopre otišo. Iskrso mu neki vanredni poso. Odveo moje kolege. Ja
sam radim. Ako hoćete odmah ću uzeti merdevine i dotrčati do vas.
Hajde! Ja trčim do kancelarije! Čekam te!
Lili požuri. Mladić je stigao za pet minuta. Zajedno su napravili mesta za velike
merdevine i on se izuzetno spretno i brzo vinuo njima do gore. Otkačio je ogromne
zavese i spustio ih pored merdevina. U drugom trenutku je već bio dole i sklapao
natrag merdevine. Upitao je:
Koliko vam treba? Kad da se vratim?
Lili pogleda na sat. Bilo je oko pet. Njoj je trebalo sat vremena za pranje, pa mu reče:
Oko šest. Ti radiš do šest, jel tako? Kad dođeš i obesiš ih, moći ćeš ovde da večeraš, ja
ću nešto spremiti za jelo. Važi? Jeli, nisam te ni pitala, kako se ti zoveš?
Samuila mi je ime na rumunskom. Ja sam iz Erdelja u Rumuniji. Na mađarskom to
je Lacika, zovite me Lacika, ja sam mađar.
49
Zvaću te kako kažeš. Hvala ti. Platiću ti koliko ti kažeš. Čekam te.
On je srećno pogleda i brzo nestane sa merdevinama iz kancelarije. Lili je nekoliko
trenutaka ostala stojeć i sa očajem zagledana u prljave prozore. Onda je besno
opsovala, zgrabila zavese, jednu ubacila na pranje u mašinu i otišla do bifea. Popila je
veliku čašu vode, pogledala šta ima u frižideru i počela da kuva. Do šest sati je sve
završila i sela leđima okrenuta prozorima na fotelju. Neće da gleda na njih više. Kad
stavi zavese natrag, prljavšina će nestati, ona je neće videti i tačka, odlučila je ona.
Nije dugo čekala. Čulo se kucanje i odmah su se otvorila vrata. Pojavio se Samuila-
Lacika sa merdevinama u rukama i požurio do prozora. Lili mu je dodala oprane
zavese i za deset minuta one su bile nameštene. Mladić je opet brzo sklopio
merdevine i krenuo prema vratima.
Kuda ćeš?
- povika Lili
Moram odmah gore sa merdevinama!
- reče on
Pa onda kad ćeš se vratiti?
Ne treba ništa da mi platite, ja sam to hteo da vam pomognem, jer niste mogli sami!
Šta kažeš? Hvala ti puno, ti si me spasao, zato hoću da jedeš finu večeru i da ti dam
malo para. Nemoj da ne dođeš! Iću gore da te tražim.
Dobro, kad hoćete. Doću odma.
Za deset minuta Samuila-Lacika se presvučen i zbunjen vratio natrag. Lili mu je već
postavila večeru na stolu. Sela je uz njega i počela razgovor sa njim. Saznala je, da oni
iz Rumunije dolaze u grupama, da se u Budimpešti švercuju i rade na crno. Svi su
kvalifikovani mladi radnici raznih struka i svi pokušavaju da nekako stignu u
Španiju. Ovde treba da zarade za put, da plate za papire. Preduzimači ih ucenjuju,
prete prijavom policiji i plaćaju smešne nadnice - a oni nemaju drugog izbora.
Lili ga je saosećajno slušala i odlučila, da ih angažuje kod uređivanja gazdinih
stanova. Objasnila mu je sve i uzela broj njegovog mobilnog telefona. On ju je
iznenađeno i radosno gledao i krenuo prema vratima. Lili mu je unvatila ruku i
stisnula u nju dvadeset maraka. On je zapanjeno hteo da vrati bar pola, ali ga je Lili u
tome sprečila. Ostala je opet sama, zamišljena ali zadovoljna, kad joj je zazvonio
mobilni telefon. Bila je Eva. Ona je na nju potpuno zaboravila u toku dana. Pozvala ju
je da siđe na večeru, srećom je ostalo i za nju.
Eva je brzo stigla i pošto je bila gladna, odmah prionula na večeru. Lili ju je zabavljala
pričajući joj neke sasvim neobavezne stvari o dešavanjima u gradu, predlagala joj
neke zajedničke izlaske i posete pozorištima i drugo. Sve je pričala kako bi izbegla da
50
pomene Sašu. Posle večere pošla je gore sa njom u njihovu sobu, da se sredi i siđe za
osam u kancelariju. Njoj je rekla, da ima poslovne obaveze.
Uzbuđeno je sišla i opet su je savladale velike brige, čim je počela da razmišlja šta je
sve čeka u vezi sa tim. O Borisu nije stigla ni da misli, jer ju je njegovo kucanje
preduhitrilo. Ona je skočila i otvorila vrata. Bio je Boris, ušao unutra, pružio joj ruku
uz pozdrav i dobro je stisnuo. Uputio se jednoj fotelji, seo i zavalio se u njoj. Videlo se
da je jako umoran. Lili mu je donela veliku čašu vode, uključila ekspreso za kafu i
poslužila, pa sela na drugu fotelju ništa ne govoreći. Ćuteći su pili kafu i mislili svoje,
dok Boris nije počeo:
Ja ću ti se javljati. Daćeš mi tvoj broj mobilnog i ovaj broj ovde. To nam je zgodno kod
javljanja sa javne govornice. Ja ću ti davati neke ponude ili tražiti predračun za neku
vašu robu. Znaću da si tu i da mogu uskočiti u hitnom slučaju preko dana. Ako nije
moguće, reći ćeš za pola sata ili neko tačno vreme. Ako je Gazda tu - onda sutra ili
prekosutra ili... Pošto je sad jako kritično, ja bi trebalo danas da ostanem tu, nemam
drugo rešenje. Ti si jedino rešenje, jer si inteligentna i snalažljiva, čvrsta osoba ko da
si muškarac - a droga te ne zanima. Ovo što sam doneo sa sobom, to mi je sad jedina
zaliha. Uspeo sam samo toliko da spasem i pobegnem. Oteli su nam robu, napali nas i
Iračane,neko nas je otkrio i javio im. Ni sad neznam kako sam uspeo da pobegnem i
šta se do kraja desilo.
Sakrio sam se u jednu moju tajnu bazu i tek sam sad izašao. Javila mi se Sašina Roža,
pa sam se sa njom sastao i dao joj malo robe, ali njen heroin nisam imao. Svejedno,
ona je prihvatila i kao i uvek,dobro platila. Od nje sam čuo za Sašu i dogovorio sa
njom budući metod našeg rada. Sa govornice smo pokušali da zovemo Sašinu
omladinsku grupu, niko se nije javljao. Onda sam pokušao nekoliko puta Adama, ni
njega nisam dobio.
Jao! Ti neznaš? Adam je poginuo, njega više nema, nema ga... - jaukala je Lili.
Boris je razrogačio oči, prebledeo i gledao izgubljeno, bez reči. Videći ga tako, Lili se
sabrala, ustala, otišla do bifea i donela flašu skupog gazdinog francuskog konjaka.
Natočila je dve čaše, uzela svoju i podigla je: Za pokoj duše! Neka ti je laka zemlja
dragi naš Adame!
Boris ju je ganuto pogledao, podigo svoju čašu. Popili su, sedeli i ponovo dugo ćutali.
Onda se Lili trgla, ustala i donela do stola kupljenu apotekarsku vagicu. Boris je
videvši je, odmah došao sebi. Skinuo je svoj sako i jaknu, otišao u kupatilo, umio se i
počeo da vadi svoje pakete. Sve ih je stavio na sto. Onda je iz nekog džepa izvadio
papirne manje i veće vrećice i tražio od Lili da donese nekoliko belih listova pisaćeg
papira, heftericu i selotejp i da sedne do stola.
51
Boris je stavio beli list papira na sto, uzeo i otvorio jedan svoj paket veličine manjeg
sapuna, otvorio ga, pogledao, pomirisao pa istresao na pisaći papir. Privukao je k sebi
i raspakovao vagicu i kašikice za lekove, koje su bile uz nju. Onda je ustao, potražio
svoj novčanik i izvadio jednu sasvim novu šuškavu novčanicu od sto maraka. Sa njom
se vratio do stola i seo. Uzeo je tu novčanicu i na stolu je počeo zavrtati dok nije
postala ko perce uzani valjak. Privukao je sebi pisaći papir sa drogom, stavio na nju
valjak od novčanice, sagnuo glavu, uvukao valjak u nosnicu i malo šmrknuo. Ispravio
se, novčani valjak stavio Lili u ruke i stisnuo ga među njene prste. On je mirovao
minut, možda dva.
Onda je uzeo manje papirne vrećice i najmanju kašičicu i počeo da meri i pravi
odgovarajuće doze. Tako je odradio sve pakete, s tim da je neke punio u manje, a neke
u veće papirne vrećice. Bilo je i takvih, koje je pravio kao mešavinu iz dva paketa.
Potrajalo je, dok nije sve završio. Na stolu je sve bilo sortirano po grupama. On je
uzeo nekoliko tih vrećica i rasporedio ih u svoju jaknu i u džepić od sakoa.
Zajedno sa Lili spakovao je svaku grupu u posebnu plastičnu vrećicu i njih dvoje su
ih zajedno utrpali u neke lonce i šerpe u dnu kuhinjskog elementa. Kad su završili,
Lili se ispravila iz čučnja i brzo zgrabila i popila čašu vode, Boris isto.
Pogledali su se nekim uzajamno dubokim zavereničkim pogledom i tako, stojeći
nekoliko sekundi nastavili da se gledaju. Lili je stajala do šanka, ko omađijana
njegovim pogledom, on je napravio jedan korak i prišao joj sasvim, uhvatio joj ruke,
stisnuo ih - i onda, zgrabio je u svoj zagrljaj i počeo da je ljubi. Lili je uzvratila svom
snagom i ljubila ga, sve dok nisu izgubili dah. Onda su se pogledali i opet ko
utopljenici nastavili da se ljube do iznemoglosti.
Šta ćemo sad, draga Lili. Nisam se nadao ovome. Nisam mogao ni zamisliti da hoćeš
samnom.
Ona ga je čvrsto stiskala za ruku i samo ga gledala bez reči. On ju je opet zagrlio i
nastavili su da se još strastvenije ljube. Boris je opet počeo da govori:
Saša zna da sam ja lud za tobom od samog početka. Ja sam mu rekao. Njemu je bilo
drago i rekao mi je, da ti se sviđam, da si mu rekla - ali da se on nije usudio, da tebi
kaže za mene. Dogovorili smo se sa Sašom, da ćemo sačekati pogodan momenat, da
se ja dotle moram truditi da te izbegavam i da se suzdržavam. Jedino rešenje za nas
dvoje je, da pobegnemo odavde.
Lili se trgla, malo pomakla i zabezeknuto ga pogledala: - Da bežimo? Ne razumem.
Da bežimo?
Da Lili, jer si ti u opasnoj situaciji! Drugog načina nema! Ti ćeš morati da bežiš! Ja te
neću pustiti da stradaš! Bežaću sa tobom! - govorio joj je osećajno Boris i odjedanput
u panici uzviknuo njeno ime: Lili, Lili
52
Ona se u sekundi srušila pored njega, onesvestila se. - Sagnuo se do nje, dohvatio u
ruke i odneo do velikog stola da tamo legne. Brzo je zgrabio mineralnu vodu i počeo
da je prska i sipa u usta, celo vreme je pozivajući po imenu. Sagnuo se nad nju,
masirao joj slepoočnice,ljubio joj lice. Lili se počela vraćati u normalu, pravilnije
disati. On je pokvasio salvete i stavio joj oblog na čelo, masirao vene na njenim
rukama, sve dok Lili nije otvorila oči. Srećno ju je opet poljubio i dao gutljaj vode.Nije
znao šta da radi, ali je znao da više ništa nesme da joj kaže.
Polako joj je pomogao da ustane sa stola i sedne u fotelju. Razmišljao je, gde ona sad
stanuje. Od Saše je znao, da su tražili neki stan, da se potucaju na više adresa. Onda
se iznenada setio, da je ostala kod Eve da spava. Zabrinuto je čekao da joj bude
bolje. Pogledao je na sat i video da je prošlo deset sati. To nije bilo dobro ni za nju, ni
za njega, jer je već bilo kasno. Lili je primetila njegov pogled i upitala koliko je sati.
Kada je čula, polako je ustala i rekla da mora da ide. On joj je predložio da je otprati
gde treba, ili da noćas ostane tu u kancelariji da spava. Kada mu je Lili rekla da je ona
tu gore u zgradi, da sad tu stanuje sa Evom, on se u velikom iznenađenju iskreno
obradovao. Rekao je Lili da moraju požuriti, jer ga čekaju da donese robu.
Ubrzo su napustili i zaključali kancelariju, požurili do lifta, poljubili se i rastali sa
pozdravom: Do sutra!
Kad je Lili ušla u njihovu sobu, zatekla je Evu u ćošku njenog kauča kako poluglasno
plače. Potrčala je do nje, zagrlila je. Onda se setila, donela im po čašu vode i prisilila
Evu da je popije. Pošto od svoje potresenosti i umora od tog dana, prosto više nije
mogla da gleda, zamolila je Evu da legnu i spavaju. Eva ju je odmah poslušala jer joj
je Lili postala jedina osoba koju je zavolela i koju je imala. Na njihovu sreću, zaspale
su čim su legle.
Boris je sa izoštrenim čulima stao u mračnoj kapiji, sačekao da čuje, kad je lift stao i
kad su se u velikoj tišini gore na spratu, začuli zvuci od zatvaranja vrata stana. To ga
je odmah umirilo i dalo mu snagu, jer je bio neizmerno srećan. Navuko je crnu kapu
na glavu, povuko gore kragnu jakne i obazrivo krenuo na drugu uličnu stranu, da bi
iza zgrade na ćošku što pre nestao iz Vaci ulice. Uspeo je, pa je brzim lakim korakom
u svojim skupim elegantnim patikama nastavio, da što pre stigne u Vestendsiti
centar, na drugom kraju centra Pešte. To je u ovo noćno doba bilo dosta bezbedno
mesto, kao stecište mladog sveta i svih mogućih stranaca i turista. Tu se odlazilo i u
bioskop koji je radio celu noć.
Bilo je već jedanaest sati kad je tamo stigao i krenuo gore u jedan zavučeni kafić
pored bioskopa. Dogovor je bio, da se nađe sa jednom ozbiljnom devojkom iz Pešte,
53
Piroškom,koja je bila nevenčana žena iračanina Đžabara, vlasnika Giros pečenjare u
drugoj ulici pored Vaci ulice. Njih je jedino Boris poznavao, niko drugi za njih nije
znao. Oni su ga čak i u svojoj kuhinji, među zalihama mesa i ogromnih pripremljenih
girosa, već više puta dosad sakrili. Pogledao je unutra kroz staklo i video nju da ga
čeka.
Odahnuo je od svog grča i ušao unutra, prišao njenom stolu, sagnuo se i poljubio je,
pa seo. Poljubac je bio radi forme, ali je u ovom slučaju bio znak njihovog
dugogodišnjeg iskrenog prijateljstva. Konobar je prišao, oni su naručili bozu i kvas.
Piroška ga je jako uplašeno i tužno gledala dok je malo odpila od boze. On je zgrabio
svoju flašicu kvasa i svu je takoreći panično ispio. Osećao je njen strah i nije se
usudio da progovori, ali pošto je ona samo ćutala, morao je: Jel Đžabar kod kuće?
Nije. Juče rano ujutro su došli njegovi glavni partijaši. Rekli su, da su tu da ga kao
svog predsednika štite i dan i noć. Objasnili su mu, da je u subotu noću bio krvav
obračun sa novom talijansko-španskom bandom, jer ih je neko otkrio i potkazao.
Neki su poginuli, ima puno ranjenih. Pošto su im ceo dan stizale sve lošije i lošije
vesti, Đžabar je odlučio da on povede naše sinove i ode u skrovište, a ja kod svoje
familije u njihovu kuću. Rekao je, da ti i ja sad odemo do njih. Čeka nas Zaim dole u
kolima.
Boris je klimnuo glavom, naručio još jedan kvas, ispio flašicu i njih dvoje su zagrljeni
napustili lokal, sišli pokretnim stepenicama i ušli u ogromni crni najmoderniji džip.
Dok su stigli u neku vilu blizu aerodroma Feriheđ, prošla je ponoć.
Đžabar ga je dočekao kao rođenog brata,sa velikim olakšanjem.
- Odmah su njih
dvojica ušla u radnu sobu i zatvorili vrata. Dugo su razgovarali i na kraju odlučili.
Boris će ih pratiti na njihovom putu za Švajcarsku. Avion polazi u četiri sata ujutro,
Imaju vremena da se presvuku i spakuju svu parijsku dokumentaciju i vrednosnice.
Tamo ih čekaju njihovi, biće bezbedni. Sve pare će deponovati u banke, Borisu će
uplatiti njegov deo. Oni će ostati u Švajcarskoj, od Pešte dižu ruke, svu imovinu će
prodati. Voleli bi da Boris prihvati njihovu ponudu i postane direktor
spoljnotrgovinskog preduzeća koje će tamo u Ženevi osnovati.
Zaim je sa Borisom skočio do jednog Valentino muškog butika na Feriheđu. Kupili
su mu ceo kofer nove garderobe i vratili na večeru. Sve je dalje teklo po dogovoru.
Boris se trudio da ništa ne misli. Zapovedio je sebi, da je on sad postao jedna
mašina koja sve mehanički radi - da je on postao robot na putovanju, da je on robot
putnik. Gotovo. Nema drugo. Nemože. Samo je čutao i kratko odgovarao na pitanja.
Krenuli su na aerodrom sa jakim obezbeđenjem, prošli sve formalnosti i tek kad je
seo na svoje sedište i avion krenuo - Boris-robot se probudio, došlo mu da urliče. U
svom očaju stisnuo je zube. Tako je prošlo pola puta. Ljubazna stjuardesa ga je vratila
u normalu sa ponudom jednog viskija. Prihvatio je i počeo pijuckati. Neočekivano,
njemu su navrle spasonosne misli:
54
Lili je bezbedna, jer je u toj zgradi i danju i noću. Tu lokaciju sad znamo samo Saša i
ja, Adama više nema. Čekaj, zna i Roža. Hm, to ne valja. Ona je pijana budala, džaba
joj što je advokatica kad nezna da se obuzdava i zapoveda sebi. A tek kad više ne
može bez heroina, onda sasvim poludi. Lili će imati problema sa njom, neće joj biti
lako.
A Eva! Pa Lili pojma nema da se i ona fiksa! Nju je navuko onaj njen bivši matori!
Siromah Adam je pokušao da je skine. Delimično je i uspeo sa onim slabijim malim
dozama. Proredila je dosta, jer ju je stalno kontrolisao. Ali,kad je i njemu došla kriza,
onda je uvek trebalo da intervenišem. Neznam kako će sad to sve biti.
Sirota Lili, baš joj sve ovo, sav ovaj cirkus nije trebao. Saša nemože sebe da štiti od
samog sebe - kako onda nju da zaštiti. Nesmem se setiti, kako sam mogao prošli put
izgubiti Lili, kad je donela onu drogu iz Novog Sada! Da su je onda uhvatili na granici
dobila bi deset godina!
Saša je to samo meni ispričao, da niko drugi nezna. Ona pojma nije imala šta radi, ni
posle nije saznala. Sašina mama i baba su drogu upakovali u kolače, koje su doneli
Lili na željezničku stanicu u lepoj poklon kutiji sa mašnicom. Ona je tu kutiju celim
putem držala u krilu, jer je voz bio prepun putnika. Carinicima i putnicima je rekla,
da nosi kolače za rođendan svojim sinovima u Budimpeštu, jer su tamo pobegli od
mobilizacije.
Naravno, svi su joj verovali. Ko joj ne bi verovao, kad ona ostavlja takav utisak, da joj
se mora verovati, jer je poštena i to zrači iz nje, vidi se na licu, u očima, tim njenim
lepim velikim zelenim očima.Pa u suštini je sve iskreno i govorila - samo što nije bio
njen rođeni, nego priljateljičin sin. Čekaj samo, pa ona svakog meseca mora izaći
preko grane i pokušati da se vrati. Nema nikakve papire, radi na crno, ako je uhvate
gotova je, deset godina ovamo nemože ući! Dobro sam se toga setio! Sad je njoj drugi
mesec - pojma nemam kad mora najkasnije da sedne u voz. Kako da joj kažem, da joj
Sašina mama ne uvali novi transport? Ona im se nesme javiti, onda mama neće znati.
Moram Lili sve objasniti. Ja se moram hitno vratiti natrag, ko zna šta se sve može
dogoditi. Moram. Danas je utorak - do nedelje moram. Rezervisaću odmah kartu za
nedelju. U nedelju uveče videću svoju Lili!
Eva se prva ujutro probudila. Bila je odmorna i veselo je skočila iz kreveta da skuva
kafu. Donela ju je Lili u krevet i obradovala je. Dogovorile su se, da će se Eva njoj
javljati na kancelarijski telefon, jer to može sa njenog posla. U principu, posle posla je
Lili čeka u kancelariji i onda će dalje videti. Eva je ubrzo lepršavo nestala a Lili
požurila dole u kancelariju. Kada je tamo ušla, razbacane stvari i čaše su je odmah
podsetile na Borisa - prošla joj je jeza po celom telu, uhvatila je njegovu čašu,
55
poljubila je, popila ostatak vode iz nje i još koji trenutak tako zanesena ostala pored
bifea. Onda se trgla i brzo počela sve da sređuje. Za kratko vreme, već je sedela kod
svog pisaćeg stola i radila.
Moglo je biti oko jedanaest sati, kad se oglasilo zvono kod ulaza. Lili se presekla i
potrčala kod ulaza. Pošto nije postojala špijunka, morala je da pita ko je to. Bio je
Samuila-Lacika od juče. Ona je brzo otvorila vrata. Mladić joj je sa zbunjenim
smeškom prišao i pružio joj jednu šarenu plastični kesicu iz koje je virila neka
ukrasna kutija od papira. Lili ju je zbunjeno primila, kad joj je rekao:
Ovo je poklon za vas!
Ona je pogledala šta je unutra i izvukla poklon kutiju u kojoj su bili plastična četka za
kosu, češalj i ogledalce - uobičajeni skromni prigodni ženski poklon - odmah se
setila Dana žena i sličnih praznika i uzviknula:
Nisi valjda trošio pare da meni kupuješ! To nesmeš da radiš! Hvala ti, ali nesmeš.
To vam je za uspomenu! Zar mi niste rekli da ste i vi ovde na crno, da ste samo
privremeno tu posle bombardovanja , da ćete odmah otići čim kući bude više posla!
Nisam potrošio ni paru! Sakrio sam. To mi je jedini novac koji imam! Znate mi to
„sajre-majre“ kako mi to kod nas kažemo. Uđemo u veće radnje u grupi i onda
mažnjavamo, šta uspemo. Tako ustvari i ovde preživljavamo.
- reče on i krene
prema vratima.
Čekaj, dokle danas radiš? Ja ću kuvati meni i drugarici, dođi i ti.
Ne mogu. Moram sa drugarima, videli ste ih. Njima nisam ništa reko. Ovo je naša
tajna.
Dovedi i njih. Kuvaću više. Reci im da sam te videla opet na hodniku i da sam vas
pozvala zbog jednog posla, koji treba da radite u gazdina druga dva stana ovde blizu.
Jesi me razumeo?
Samuila-Lacika razrogačenih očiju, radosno joj klimne glavom i izjuri napolje. Lili
zaključa ulaz i zadovoljno sedne za pisaći sto. Bila je dirnuta pažnjom tog siromašnog
rumunskog mladića. Odlučila je, da će jedino njih trojicu angažovati u stanovima i da
će ih dobro platiti. Setila se usput i jedne firme, koja je od nje tražila, da na crno nađe
građevinske radnike za neko gradilište u Španiji. Pozvala ih je i zakazala sa njima
sastanak za iduću nedelju. Kada je i to obavila, brzo je prionula tekućem poslu koji ju
je čekao i zaboravila sve drugo. Niko je nije uznemiravao, ona je udubljeno radila dok
nije primetila da ne vidi dobro, da joj se u kancelariji počelo smrkavati. Iznenađeno je
pogledala na sat i konstatovala, da joj je radno vreme već prošlo i da brzo mora početi
da kuva večeru.
56
Prvo je Eva stigla. Izgledala je umorno, bila je neraspoložena i gladna. Lili je natočila
dva martinija i sela sa njom do stola. Eva je odmah brzo počela da joj govori kako joj
nije dobro, kako jedva na poslu može da se koncentriše, da jako puno greši, da ju je
šefica izgrdila i rekla da će dobiti otkaz ako tako nastavi...Glasno je zaplakala. Lili joj
je natočila još jedan martini, pa kad ga je popila, još jedan. Videlo se da je to opušta,
naslonila se na fotelju i mirno gledala. Tako je ostala, dok se rumunski mladići nisu
pojavili. Ona se iznenadila i odmah obradovala muškom mladom društvu.
Lili ih je rasporedila oko velikog konferencijskog stola i donela domaće šljivovice za
aperitiv. Rumuni su uzviknuli od zadovoljstva i nekoliko puta pritegli. Eva sa njima,
smejući im se. Lili je bila zadovoljna i dala im da večeraju. Toliko su bili gladni, da
nije ostalo ništa na stolu. Mladići su se opustili i uz pivo, počeli pomalo da pričaju.
Eva je to jedva dočekala, sve ju je zanimalo, ispitivala ih, a oni joj odgovarali. Najviše
je ispitivala crnog, crnookog, lepo razvijenog najstarijeg od njih. Bio je to Samuila-
Lacika. Lili je obratila pažnju na to i zaključila da se oni sviđaju jedno drugom.
Odmah joj se rodila spasonosna ideja. Ona će im biti kuma - oženiće ih! Eva u njemu
vidi Adama!
Bilo je kasno, prošlo je već sedam sati, morala je da prekine. Zapovedila je pokret i
oni su zajedno otišli da vide stanove i da se dogovore, kako će i šta raditi. Eva se
oduševljeno ponudila za njenog pomoćnika, Samuila-Lacika ju je zadovoljno
pogledao. Lili je smireno napravila raspored njihovog zaduženja i nekoliko puta im
podvukla, da u petak sve mora biti završeno, jer Gazda stiže u subotu ujutro.
Prijateljski su se pozdravili i razišli, Lili pod ruku sa Evom. Odmah su pošli na
spavanje, jer im je odmor bio jako potreban.
Tek kad je počela da se sprema da legne, Lili se zamisli. Dotle se od silnih obaveza
uopšte nije setila Borisa. Kada je razmislila, umirila se. On je taj koji se javlja, tako joj
je rekao. Ona je sve njegove reči upamtila. Valjda zato nije uznemirena. Zna da on
ima silne obaveze, pogotovo sada u promenjenoj situaciji. Javiće joj se, čim je bude
trebao. Dalje nije htela da misli - ako je bude trebao on će je naći, roba je tu
sakrivena. Na poljupce se nije usudila misliti! Plašila se sebe, plašila novog
razočarenja, bojala da se ne zaljubi u njega. Ubeđivala je sebe - to se desilo slučajno,
pa on je muškarac, bili su tu sami, samo njih dvoje, onda dođu u iskušenje, posle ih
prođe, zaborave...
Vreme do petka uveče za Lili je iz trenutka u trenutak dobijalo sve veće ubrzanje.
Hvatala je panika da neće uspeti završiti sve poslove u gazdinim stanovima.
Rumunski mladići su joj opravdali poverenje, Eva takođe. Posao je bio odrađen
precizno i stručno, Lili je odahnula. Isplatila im je dobru zaradu i povela ih u obližnju
kafanu na večeru i druženje uz lepu cigansku muziku. Tu su Eva i Samuila-Lacika
razmenili brojeve mobilnih telefona i dogovorili kontakt.
57
Po povratku kući, Lili je Evu poslala gore da se spremi za spavanje, a ona produžila
do kancelarije, da vidi ima li nekih mejlova na računaru ili poruka na telefaksu
odnosno telefonskih poruka na sekretarici. Odmah je primetila, da telefonska
sekretarica svetluca, pa je prišla i pritisnula dugme. Kada se začuo muški glas, ona je
brzo sela na stolicu. Glas ju je presekao. Bio je to Borisov glas. Poruka je bila
profesionalno službena, kako joj je u dogovoru najavio. Rekao je, da ga interesuje
njihova ponuda robe, da želi lično da vidi uzorke i da će navratiti u kancelariju u
ponedeljak pre podne.
Lili je ukočeno gledala u telefon. Poruku je poslao u četrnaest časova, ona nije bila tu,
tek sad je stigla. Šta, ako je pre ili kasnije bio ovde na vratima? A što je ne kontaktira
na mobilni? Rekao je ponedeljak, onda ona ne treba ništa da radi, samo da čeka.
Dok je tako sedela i bespomoćno mozgala - ko grom je potrefi misao koju je potpuno
smetnula sa uma
- da je Gazdi napomenula, da će se sa njima vratiti kući. Datum joj
ističe u ponedeljak, bilo bi najbolje danas da krene, ali mora čekati Gazdu ovde. Zato
će se s njima vratiti najkasnije u nedelju uveče. Šta da radi? Šta da radi? - samo na to
je mislila i ostala sedeti na stolici. Da ga zove odavde? Da mu pošalje poruku - a šta
da napiše?
Vreme je prolazilo, njene misli su se vrtele u krug, a ona bespomoćno sedela na
stolici. Tek posle ko zna koliko minuta, ona je primetila da sekretarica nije prestala
da svetluca. Pritisnula je dugme - bilo je još poruka. Gazda je javio, da stižu sutra u
devet sati i da ih čeka zajedno sa Evom. Onda je bila neka reklamna poruka i Lili je
već mahinalno htela da prekine, ali se presekla i sačekala. Čekalo ju je još jedno
iznenađenje - druga službena poruka, koju je ostavila advokatica Roža Biro, sa
zahtevom da je pozove na njen mobilni telefon.
Lili uzrujano ustane sa stolice i ode da brzo popije čašu vode. Tek onda je otišla da
vidi, kad je Roža poslala poruku. Bilo je oko podneva ,a na Lilinom satu devet sati
uveče. Nije imala kud, telefonirala joj isto sa službenog. Roža se u momentu javila,
nju uopšte nije slušala šta hoće da kaže. Rekla joj je da seda u taksi i dolazi po nju, za
petnaest minuta, da bude na ulazu njene zgrade i da je tu čeka.
Nije joj preostalo ništa, nego da zaključa kancelariju i pojuri gore u stan, vidi Evu,
malo se sredi i siđe dole. Eva je već duboko spavala u svom krevetu, Lili se brzo
spremila i sišla ispred kapije.
Roža se pojavila za tili čas, uhvatila je ispod ruke i odvezla svojim taksijem. Izašli su
ispred poznatog hotela Opera, ušli u hotelsku kafanu i seli. Tek kada im je naručila
dva viskija, počela je da govori:
58
Bila je da vidi Sašu. Oporavlja se,mnogo mu je bolje. Ima zdravo srce i dobru krv, to
ga je spaslo. Razgovarala je sa glavnim doktorom, vlasnikom klinike i platila mu sve
troškove. Rekao joj je, da mu hitno mora nabaviti papire i krajem iduće nedelje ga
izvesti iz bolnice. Dotle će mu skinuti neke longete i zavoje, moći će kući da se
oporavlja. E sad, to kući je veliki problem. Saša neće kod nje, a i ona misli da je on u
pravu, da nije zgodno. Ali,dok je tako slab, ona ga je nagovarala, da bude kod nje, jer
su mu tu najbolji uslovi za oporavak. Teška srca je prihvatio.
Tebi je poručio da ugovoriš onaj stan koji ste gledali na kružnom putu Muzeum -
preko puta Hotel Astoria. Rekao je, da tebi nije stigao da kaže - on je tom gazdi
stana isplatio akontaciju od dvesta maraka - faktički pola kirije. Poručio ti, da
nesmeš da ga izgubiš. To je jedino dobro rešenje za njega. A ujedno i za tebe.
Razumeš?
Još je rekao, da te pitam, jel spavaš u kancelariji ili te je Eva zvala ponovo kod nje.
Meni je rekao da ti pomognem, dok se on ne oporavi, jer ti sama u one stanove od
njegove bande, niti znaš da odeš, niti on sme to dozvoliti. Misli da je dotle najbolje
privremeno kod Eve, jer ona je dobra, ona je naša.
Još je htela da nastavi da govori, ali ju je Lili prekinula i zamolila da, mora ovo da joj
kaže:
Meni je Gazda ugovorio stan gore iznad kancelarije, kod komšinice, koja je njihov
prijatelj. On plaća stan. Rekao je, da sam to zaslužila, jer radim više poslova koje on
ne plaća, I drugo, da to ujedno radi i iz bezbednosnih razloga, jer u svako doba mogu
kontrolisati stanje u kancelariji - a i ne daj Bože, pobeći gore u slučaju neke potrebe.
Ja sam noćas već tu spavala. Moraš to reći Saši,ja tu ništa ne mogu učiniti. Vezao me
je za tu zgradu. Sad sam i portir i obezbeđenje.
Bila je jako zahvalna Borisu,što ju je upozorio u vezi Rože. Znala je, da mora jako
paziti šta joj govori i kako sa ponaša sa njom. Zato joj ni reč nije rekla ni za Evu, ni za
Adama. Bila je jedino u dilemi, sme li je pitati nešto za Borisa - da li ga je od
ponedeljka videla.
Dok je ona grčevito razmišljala - advokatica, kao da joj je osetila misli, upita je:
Jesi se ti videla sa Borisom u ponedeljak uveče u osam sati? Jel on došo kod tebe?
Lili se iznenadila, ali je vrlo uzdržano odgovorila:
Da, došao je, ali sa velikim zakašnjenjem. Trebala sam da mu dam broj kancelarijskog
i mog mobilnog telefona. Rekao je, da će mi se on javljati ili službeno ili na mobilni.
Dok se ne javi, da čekam. Odmah je otišao, rekao da ga čekaju, da ima problema.
Od onda ti se nije javio? Nije ti ostavio nikakvu poruku na mobilni?
59
Glasno je razmišljala Roža i videlo se, da joj nešto ne štima. Kombinovala je u svojoj
glavi, dok nije odlučila šta bi bilo najbolje:
Čudno je, da se ni tebi ni meni ne javlja celu nedelju. Ovo nije dobro. Vidiš kako je
Saša prošao. Da se nije i njemu nešto ne daj Bože dogodilo? Ovo je strašno. Saša kaže
da su ih tukli, da ih sve ubiju. Znaš šta? Ja imam više telefona, to su moji tajni. Ne
mogu ga zvati sa mog pravog i neeću na mađarskom. Sad ću ga zvati pa damu ti kažeš
na srpskom...
Šta da mu kažem?
- upade uzbuđeno i uplašeno Lili
Nemoj da paničariš zbog jednog običnog telefonskog poziva. Ako se javi, reći ćeš mu:
pozdravljaju te Sašine drugarice. Čekamo te.
Roža izvadi iz tašne neki telefon i pritisnu Borisov broj u imeniku. Čulo se zvono.
Zvonilo je do kraja, niko se nije javljao. Tako je pokušala još sa dva telefona. Videlo
se, da su je živci sve više izdavali. Besno je pogledala Lili i zapovedila joj:
Odmah uzmi svoj mobilni i pozovi ga! Tebe još niko ne prati, još nije opasno, ti ćeš se
javiti i na neke brojeve što mi je Saša rekao da moram zvati. Ajd piši mu broj, i počne
da diktira Borisov.
Lili ju je iznenađeno slušala, ali joj se pojavila i neka tiha radost, čuvši da treba ona da
pozove Borisa. Uzbuđeno je pritisla znak zelene slušalice i u sebi molila Boga, da ga
čuje. Telefon je zvonio dosta dugo, već je počela da gubi nadu, kad se začuo njegov
„halo“. Ona se toliko spetljala, da je jedva uspela da izgovori:
Pozdravljaju te Sašine drugarice. Čekamo te.
Lili, ja sam na putu. Dolazim u nedelju u osam.
Nemoj. Idem na put.
Nesmeš se javiti Sašinoj mami.Požuri natrag.
Sreda, pre ne mogu.
Vidimo se. Čuvaj se.
I ti.
Razgovor je bio prekinut. Roža ju je ispitivački, advokatski posmatrala, čekala šta će
reći. Lilin mozak je bio sto posto na njenoj zaštitnoj liniji, znala je šta treba da joj
kaže:
Pitao me, jesmo li ti i ja zajedno. Rekao je da ti kažem, on je na putu. Pre iduće
nedelje neće doći. Kad dođe, javiće se.
60
Roža je prihvatila njen odgovor, bila je ubedljiva. Videlo se, da je sve više savladava
razočarenje i neka nervoza.Mahnula je konobaru, ponovo naručila dva viskija.
Odmah je popila celu čašu. Lili kad je to videla, znala je, da mora brzo kući. Pogledala
je krišom na svoj sat i tek onda joj je bilo loše - prošlo je jedanaest sati. Šta da radi?
Protutnja joj kroz glavu. Kako da se izvuče, da pobegne od pijane advokatice? Dok se
ona tako mučila, Roža je iznenada ustala, prišla do nje, uhvatila joj ruku i počela da je
vuče da ustane:
Hajde, draga moja, sad idemo dole da igramo i da se zabavljamo. Dole ima dobrih
tipova videćeš, a gore dobrih soba hahaha
Nakačila se na Lili i počela je da je vuče. Ona je se nije mogla osloboditi i nije znala
šta da radi. Konobari su ih ispod oka posmatrali i podsmešljivo gurkali jedno drugog.
Čula se disko muzika, sve više, kako su se približavali stepenicama. Ruža ju je povukla
levo, do lifta i njih dve su sišle u mračni disko klub. Još je bilo rano, nije bio
prenatrpan. Ruža je, ne ispuštajući Lilinu ruku, jer je već pomalo teturala u hodu,
krenula pravo prema šanku.Usput se svo vreme nešto glasno smeljulila.
Lili je spremna na sve, pažljivo posmatrala šta se dešava oko njih. Posebno, jer je već
gore primetila slobodno ponašanje konobara. Ovde je isto opazila dvojicu muškaraca,
koji su se nešto smejali i gurkali - dok su ih bezobrazno merkali. Dok je gledala
desno, nije stigla videti, da se neki tip uhvatio za Rožu sa leve strane i da joj je počeo
šaputati. Roža mu je polu glasno rekla, da joj da paketić i iznenada pustila Lilinu
ruku. Tip ju je povukao i ona je krenula sa njim levo od šanka, a Lili htela za njima i
pozvala Rožu da stane, ali je iznenada osetila nečiju ruku na svom desnom ramenu i
mahinalno pogledala. Pred njom je stajao jedan zgodan četrdesetogodišnji muškarac i
nadmeno joj se smešio. Ona je trgla glavu ponovo na levu stranu - Rože više nigde
nije bilo. Istovremeno je osetila da joj je muškarac uhvatio ruku i morala ponovo
pogledati. Gledao ju je istim pogledom i povukao je za ruku progovorivši:
Sad ti i ja idemo malo da igramo. Da odigramo jedan stiskavac hahaha.
Vukao ju je prema parovima koji su igrali i stao. Lili ga je pogledala u iščekivanju. On
je na svoj nadmeni način pogledao i zgrabio u svoj čvrst stisak, da je skoro ostala bez
daha. Stajao je i nju potpuno stisnuo na svoje telo. Lili se jako uplašila, nije znala šta
je čeka. Posle nekoliko sekundi osetila je, da je pomakao svoju nogu i već u drugom
momentu počeo da hvata polako takt. Krenuo je u toj pozi stiskavca da igra sa njom.
Na svom licu stisnutom uz njegovu glavu, sve više je osećala njegov dah i začudila se,
da nije od alkohola. Pošto je bio muzikalan i znao da igra, instiktivno je sve više
pokretao svoje telo u ritmu lepe muzike koja je ispunila prostor.Lili je to spontano
prihvatila jer je muzika ceo život vladala sa njom. Neprimetno, njegov stisak je
postajao sve normalniji i on počeo da je vodi kao pravi plesni partner. Ona nije imala
kud, procenila je da se mora prilagoditi situaciji i sačekati. Pratila je ritam i takt, jer je
volela ples i muziku. U jednom trenutku, on je malo zastao i nasmešio joj se,
konstatacijom:
61
Ti voliš da igraš. I ja jako volim sa ženskom koja voli i zna da igra ovako kao ti.
Ona mu je uzvratila osmeh. U tom trenutku je baš počela neka dobra stvar od Elvisa
Prislija - on ju je oslobodio stiskavca i vrlo lepo zaigrao rokenrol sa njom. Nastavili su
tako duže vreme, dok nije krenula neka laganija stvar. Onda je on, držeći je pristojno,
u toku plesa počeo da joj govori:
Izvini što sam ti tako ružno prišao. Hvala ti za ples. Već davno se nisam tako lepo
naigrao. Voleo bi i drugi put. Nisam te nikad ovde video. Gde ti izlaziš? Ovaj disko ja
držim. Daću ti ulaznicu, pa kad si slobodna, dođi da plešemo.
Lili ga je razrogačenim očima, bez reči gledala. On je nastavio:
Došla si sa onom ludačom, pijanom drogerašicom - koja je ovde već nekoliko puta
napravila probleme, da je i policija dolazila
- pa sam se iznervirao. Ja sam joj
zabranio da dolazi ovamo. Nisam primetio kad ste ušle. Da jesam, ne bi te upoznao,
jer ne bi mogle da uđete, ja vas ne bi pustio unutra. Još sam dodatno otkačio, kad
sam primetio onog fiksatora što valja paketiće, koji joj je prišao. Ljudima sam reko,
da ih odmah izbace na sporedni ulaz. Onda si mi još ti ostala, da dobiješ lekciju, da ti
pripretim. Ali, kad sam te bolje pogledao, nisam bio siguran šta ću sa tobom.
Ajd da ti daju stalnu ulaznicu ovi moji. Ako imaš neku dobru drugaricu, možeš i nju
dovesti sa sobom, da ne dolaziš sama. Baš bi voleo, da češće navraćaš i da igramo.
Osećamo se,kao da smo uigrani plesni par. Kakvi bi tek bili, da češće vežbamo. Hm,
još bi i na takmičenje mogli da se prijavimo.
Iskreno joj se nasmejao i raspoloženo je odveo do šanka. Šankista joj se nasmešio,
otvorio jednu fioku i pružio Lili kovertiranu ulaznicu.
Ona se još uvek nekako zbunjena, počela zahvaljivati. Vlasnik po imenu Arpad,
potapšao ju je po ramenu sa osmehom i pitao, želi li ostati ili ima neki drugi program.
Lili je rekla da je morala još davno da ide kući, ali da ju je Roža prevarila i dovukla
dole. Pitala ga je, kako da pozove taksi. Čuvši to, Arpad mahne jednom mladiću, da
mu nalog da je odveze i oprosti se od nje sa : do sledećeg plesa!
Kad se oko jedan noću popela u sobu i legla pored Eve u svoj krevet
- nije mogla da
veruje, da je posle svega stigla kući bez posledica. Dok je tako razmišljala i sve više
se smirivala, pojavio joj se u mislima Boris i ona je misleći na njega, polako počela
da plovi po svojim oblacima:
„ mindenkinek van egy álma, az enyém te lettél, egy bolondos ideálja, jaj nehogy te
légy, mindenkinek van egy álma, az enyém te vagy”
62
Da, ovaj šlager moram zapamtiti! Već sam zapamtila reči, koliko ga puštaju na radiju.
Stvarno, to su baš reči moje pesme koju bi mogla pevati njemu:
„svako ima jedan san, moj si ti postao, svako ima neki luckasti ideal, jao nemoj da ti
to budeš, svako ima jedan san, ti si moj san“ ...
Moj san...moj san
„Az én apukám az olyan hires bohóc volr, hogy az csoda volt. Az én apukám,,, az én
apukám...”
„Moj tata je bio tako poznati klovn, da je to bilo najveće čudo!” Moj tata... moj tata...
Haver! Pa ja znam tu reč! Čula sam je više puta. Pa on mi je to govorio! Moj tata! On
me je učio da je imao svog havera Lajoša u Budimpešti! Da je dolazio ovamo kod
njega. Seo bi na voz, Lajoš ga uveče čekao na stanici i odmah vodio na ludi provod
po kabareima i barovima! Imali su devojaka koliko hoćeš, one su ih ujutro odvukle u
njihove stanove i onda tako to... Hm, ovu pesmu je zavoleo jako, jer se u bioskopu
sakrivao sa devojkom u koju se zaljubio. Bioskop je radio dan i noć. Ovo je bio
najnoviji film Čarlija Čaplina - on je igrao i pevao. Divan film. Sa devojkom su uvek
dotrčali do bioskopa, kad se društvo podnapilo i više nisu marili za njih. O, kako su se
voleli! To mu je bila prva prava ljubav. Zvala se Piroška.
I... i onda je izbio rat ... i onda bežanija ... pa prisilna mobilizacija... pa bombe i
ruševine
pa pucaj.. pali... pa spašavaj
pa kopaj rovove
pa opet ispočetka i
nikad kraja
i poginuo najbolji drug
i beže preko zamrznute Tise ... i neki umru
od upale pluća... i nema se šta jesti...a treba ići... treba se okrenuti
treba
bežati...stižu Rusi
i onda logor, barake od sklepanih dasaka...oni na
daskama
dobiju vode... i neku supu ... praznu braon vodu ...plivaju veliki braon
...pasulji
ne to pliva nekoliko komada soja pasulja
I onda umiru
ljudi oko njega...samo se sruše i umru
a on se odvuko ispod jednog bagrema da
tamo umre
I onda predveče smena čuvara... i čuvar ih obilazi i gleda... i opet
obilazi i gleda ... i veče ... polako pada mrak... i čuvar se sagne i oni se pogledaju ... i
dugo se gledaju... i gleda ga lep mladi čovek pravi plavokosi plavooki Rus... i kaže ja
Genadij... i brzo izvuče iz kabanice belu platnenu punu vrećicu i kutiju šibica
i stavi
njemu i kaže...ovo muka...ima voda... ima šibica...ima crepovi i cigle...i tata ga gleda...
i on brzo ode
I tata mi je pričao, puno mi je pričao... muka, to je ruski brašno, to nije naša muka, to
me je naučio, to je tako. I rekao mi je, da je onda svako veče u njegovoj smeni, sa
63
svoja dva drugara, pravio i peko lepinjice i te lepinjice su polako jeli i čuvali za posle,
dok ne stigne njihov Genadij!
I još je rekao, da su kući stigli ko kosturi
Da su im se kosti tresle.,,,,
Da! Rekao je, upamti to dobro! Svugde čovek ima prijatelja! Svugde ima prijatelja kod
dobrih ljudi! U celom svetu! Svugde! I u neprijateljskom logoru ima ljudi! I u Aušvicu
ih je bilo! I Arapi su prijatelji. I Cigani su isto!
Enula, dvenula, trojči, dvojči, čingi, lingi, zakva, lakva, divola diks! Bože, otkad se
toga nisam setila! Hm, tata me je naučio ko pesmicu, dok smo šetali okolo po gradu.
Tražio je, da je prosto otpevam ko neku pesmicu i ja sam to pevala. I onda, u prvom
razredu mi je tek rekao, da su ga to naučili neki njegovi drugari Cigani, sa kojima se
igrao i odrastao u ulici. Oni su tako brojali po njihovom jeziku.
Jao, a za Genadija ti je isto rekao, da napišeš slobodan sastav iz srpskog ! Da, u
osmom razredu. I nisi napisala! I tata je bio tužan, videla sam na njegovom licu. I
ništa nije rekao. Jer je znao. Znao je da sam se bojala! Pa kako sam mogla pisati, kad
su svi pisali o partizanima! Kad su svi ostali bili neprijatelji!
A onda, hm, kad sam čitala lektiru i stalno dobijala petice iz književnosti - on je bio
srećan. Pa kad je video, da sam počela pisati dnevnike - onda me je i pohvalio.
Nastavi! Rekao je. Piši sve što ti padne napamet! Sve što ti dođe u misli. Tako se
vežbaš. Tako postaješ bogatija! To je tvoje. To je samo tvoje! To je tvoje jedino pravo
bogatstvo! To što imaš u glavi! Čuvaj se, pazi svoje zdravlje i ništa ne brini! Sve će
doći na svoje. Samo prati, razmisli i onda deluj.
Da tata! Da moj tata, moj veliki tata
Lili gorko zarida, zarivši glavu u jastuk, plakala je i plakala, do jutra oka nije sklopila.
Boris je posle razgovora sa Lili promenio svoj plan. Nije više imao mira. Morao je da
se vrati u Budimpeštu pre Lilinog odlaska za Srbiju. Morao je pre toga da je vidi i da
joj kaže da se pričuva. Da je nauči. Krenuo je sutradan posle podne, da stigne u
subotu uveče, jer je nedelja već bilo prekasno.
64
Putem je razmišljao kako Lili da nađe, a da nešto ne pokvari njoj kod Gazde. Ništa
nije smislio sve do Feriheđa. Tu je uzeo taksi i krenuo u Vestendsiti, da snimi
situaciju. Pogledao je na sat. Bilo je dvadeset časova - njihovo dogovoreno vreme.
Ušao je u javnu govornicu i pozvao Lilinu firmu.
Telefon je odzvonio do kraja, niko se nije javio. Sekretarica se uključila, on u
momentu prekinuo vezu. Laganom šetnjom popeo se do kafića pored bioskopa i seo
u svoj ugao pored šanka. Konobar mu je odmah doneo njegovu flašicu kvasa i dao
mu značajan mig, da treba da razgovaraju. Boris mu je klimnuo glavom.
Izvadio je svoj tajni švajcarski telefon i počeo Lili da kuca poruku. Ona ju je odmah
primila i napisala odgovor. Nalazila se na večeri u poznatoj mađarskoj gostionici sa
ciganskom muzikom. Napisao joj je, da u devet sati sama pođe u WC. Da će je tamo
sačekati. Potvrdila je.
Boris je ustao od stola, prošao pored šanka i ušao iza zavese za kuhinju. Konobar se
sagnuo u prozorče šanka i pozvao kolegu da ga zameni. Onda je izašao od šanka,
prišao Borisovom stolu sa tacnom, pokupio njegovu čašu i flašicu, zamenio pepeljaru
i obilazeći šank sa suprotne strane, ušao u otvorena vrata kuhinje. Tu je ostavio tacnu
i pošao u ostavu, gde ga je Boris čekao. Prišli su jednom zidu, pritisnuli na njima
poznato mesto i gurnuli. Otvorila su se zakamuflirana vrata, iza kojih su se nalazila
debela metalna vrata sa šipkom. Otvorili su i ušli u nameštenu garsonjeru sa
kupatilom. Iz tog predsoblja jedna vrata su bila prolaz u tajni ćošak bioskopa sa
suprotne strane zida. I kafič i bioskop su radili celi dan i celu noć, nonstop.
Boris je objasnio konobaru, da hitno mora ići u grad, i da će se vratiti u deset sati.
Njemu je izdao nalog šta dotle da uradi i koga da pozove na sastanak u deset. Iz
džepova je izvadio neke pune koverte raznih dokumenata. Otvorio je orman i sve
stavio u jednu pregradu. Potom je brzo skinuo svoje odelo i presvukao se u sportske
pantalone, obuo patike i zagrnuo se sa svojom starom velikom sportskom jaknom,
usput proverio ima li crnu kapu pri ruci. Kada je uključio i proverio svoj mađarski
mobilni, švajcarski je stavio u pregradu uz dokumente i brzo krenuo napolje.
Lili je zajedno sa Evom, ceo dan bila angažovana oko Gazde. On i njegovi prijatelji
su stigli ujutro u devet i prvo pogledali kako su uređeni stanovi. Bili su oduševljeni.
Pošto je Lili rekla da joj je Eva pomagala, oni su ih usput ugurali u neki skupoceni
ženski butik - i rekli im, da izaberu sebi poklon! Eva i Lili su ih u čudu pogledale i
zbunile se. Muškarci su im se iskreno nasmejali i rekli im, da će ih sačekati preko u
bifeu. Njih dve su ostale unutra i na kraju se ponovile novim parčetom lepe
garderobe. Tako dobro raspoloženi, seli su ponovo u kancelariju radi ozbiljnog
razgovora. Gazda je izašao sa svojim konkretnim predlogom:
Mi smo poslovni ljudi u partnerskom odnosu. Imamo zajedničko preduzeće u
Austriji koje obavlja proizvodno - uslužnu delatnost. Pre nekoliko meseci smo
65
otvorili Filijale firme u Sloveniji i Hrvatskoj, a nedavno smo počeli proceduru za
otvaranje iste u Mađarskoj, Slovačkoj i Češkoj. Tako ćemo napraviti odgovarajući
proizvodno - uslužni krug. U Mađarskoj nam treba Budimpešta. Dobili smo
nekoliko ponuda, razmišljali smo koju da prihvatimo. Onda se desilo, da si nas ti Lili
pozvala kod Eve i mi sticajem okolnosti, videli celi prostor. Nije nam trebalo mnogo,
da zajednički konstatujemo kako je baš to idealni prostor za naše preduzeće.
Tebe sam Lili, sećaš se pitao, čije je to vlasništvo. Ti si nam rekla, da je Eva jedini
vlasnik. Sada bi trebalo, da nju ubediš, da ga nama proda. Mi ćemo joj jako dobro
platiti. Dobro znaš, da to njoj nemože više biti stambeni prostor. Ta je lokacija za
preduzeća a ne za stanovanje. Ona bi stime jako dobro prošla, a i mi jer je za nas
idealno. Ona bi došla do para, mogla bi kupiti sebi lep novi stan, a preostale pare
staviti u banku.
Pošto smo mi strani državljani, ona u pregovorima odnosno prodaji, mora imati svog
domaćeg advokata. Pitaćeš je, ima li svog poznatog koga bi htela. Ako nema, mi
imamo u Budimpešti nekoliko njih, sa kojima već duže vreme sarađujemo, pa ćemo se
dogovoriti.
Lili je izvršila zadatak. Eva se iznenadila, ali kada je sve shvatila, nije imala potrebu
da razmišlja, od srca se obradovala i najiskrenije nasmejala. Rekla im je, da je to za
nju spasonosna odluka. Advokata nije imala, dogovorili su se da odmah pođu kod
gazdinog. Do večeri su završili predugovor o prodaji imanja i dogovorili se za
finalizaciju istog, krajem sledeće nedelje. Obostrano zadovoljni i nasmejani, krenuli
su da sve to proslave u najčuvenijem mađarskom restoranu.
Boris je već krenuo u Lilinom pravcu, kad je osetio vibracije svog mobilnog u džepu.
Izvadio ga je i pogledao. Smrko se iznerviran, pokajao što ga je uključio i sad bio u
dometu. Dvoumio se, gledao koliko je sati i nije prihvatio kontakt, nego strpao telefon
u džep. Ali, to mu je pokvarilo dobro raspoloženje što će videti svoju Lili. Znao je, da
mora jako žuriti, da se sa njom ne može zadržati više od pet minuta, da mora trčati.
Lili je uzbuđeno razmišljala. Srce joj je jače zakucalo pri svakoj pomisli na Borisa.
Sedela je sa strane, nije joj bio problem da brzo ustane i krene u WC. Eva je sedela u
sredini između Gazde i njegovog prijatelja - advokata kod zida, pa nije mogla da se
tek tako pokrene. To je Lili odgovaralo. Uz to, zapazila je, da ona i taj muškarac
flertuju. Počeli su već prošle subote, sad su još jače nastavili uz gazdinu podršku.
Drugi prijatelj je bio sasvim nezainteresovani, zatvoren čovek, koji je pomalo pijuckao
za sebe i stalno ćutao kako tokom večere, tako i posle nje. Baš je stiglo posluženje za
desert i dve zgodne konobarice u mađarskoj nošnji, koketno počele da posluju oko
66
njih, kada je Lili skoro neopaženo ustala i ćutljivom kolegi pored sebe promrljala, da
hitno mora u WC.
Žurno koračajući sve do zida, stigla je koji minut pre i tek tamo podigla pogled. Nikog
nije primetila i baš kad se pokolebala šta joj je činiti, neko joj je dodirnuo rame i
šapnuo ime.Ona se polako počela okretati i njihovi pogledi su se sreli. Istog časa on ju
je zagrlio i poljubio, pa brzo povukao u neosvetljeno udubljenje pri kraju hodnika. Tu
su se strastveno poljubili i Boris joj počeo objašnjavati da mora trčati kod Muje i da
nezna kad će biti slobodan.
Lili mu je rekla da polaze sutra u toku dana, da nema vremena. Dogovorili su se još
kratko, da se Lili ne javlja Mama Želmiri i da se vraća u sredu dnevnim vozom, kako
bi ga mogla dočekati uveče u osam u kancelariji. Kada su se još jednom sa puno
strasti u žurbi poljubili, on joj je uhvatio ruku i stavio u nju savijenu novčanicu od
hiljadu maraka. Lili je razrogačila oči, on je pomilovao po licu i rekao neka ih odnese
kući. Pogledavši se još jednim dugim pogledom, brzo su se rastali i ona utrčala u WC.
Na putovanje u Srbiju, krenuli su posle ručka u nedelju popodne. Lili i Gazda su pre
podne radili u kancelariji, ćutljivi kolega otišao do mađarskog advokata da koordinira
zajedničke poslove, a Eva i gazdin prijatelj advokat bili su negde zajedno celo pre
podne. Vratili su se za ručak i posle ručka Eva otišla sama gore u njihov stan.
Tokom putovanja Lili je celo vreme mozgala i pravila neke buduće kombinacije.
Najviše se brinula za Sašu i želela nekako da ga izvuče iz Budimpešte. Palo joj je na
pamet, da bi mogao pobeći u Sloveniju kod njene drugarice Renate. Odlučila je, da po
povratku krene u akciju, računajući da će se do tada Saša već malo oporaviti i da će
mu nekom taktikom to uspeti ubaciti u glavu. Mora ga spasiti od advokatice Rože,
ona mu može doći glave, toga se najviše plašila.
Onda se odmah setila Borisa, pa je gledajući u nebo počela da putuje kroz oblake -
osećala se jako smireno i srećno i do kuće malo zadremala.
Kod kuće je dočekala ozbiljna priča i velike brige. Spasio je novac, onih hiljadu
maraka koje joj je Boris dao. Pri pomisli na njega ona se svaki put ispunila talasom
sreće koji ju je iznenada obuzimao. Bilo je to neko novo, nepoznato iskustvo - to nije
bio zanos devojčice od ranije - to je bio osećaj zrele žene koja zna i shvat stvari. Svaki
put je osetila, da dobija neku novu snagu, neko veće samopouzdanje.
Poslušala je njegov savet, nije se nikom javljala. U sredu ujutro, puna poleta krenula
je za Budimpeštu. Plašila se carine, pitanja i sumnjičavosti carinika,pa je sve do
granice vežbala imena svoja dva izmišljena sina, imena rođaka kod kojih se tobože
nalaze i njihovu adresu. Okršaj sa carinikom joj je srećno prošao jer su joj okolnosti
išle na ruku. Ona je bila jedini putnik koja nije prenosila ni jednu kutiju cigareta - tih
67
dana je baš bila velika hajka - pa je carinik ovaj put ništa nije ispitivao za razloge
tako velike žurbe natrag kod svojih sinova. Lili je srećno odahnula i dremala sve do
Budimpešte.
Eva je bila na poslu, pa nije imala dodatnih obaveza, nego je odmah otišla dole u
kancelariju.
Na svoju veliku radost, čekala ju je službena poruka od njenog Borisa. To je značilo,
da dolazi uveče u osam.
Dalje joj je sve što ju je čekalo od posla, za nju bila sitnica , jer je naprosto letela od
sreće. Pred kraj radnog vremena, javila se Evi i otišla pred nju. Zajedno su ručale u
gradu i bavile sobom. Eva joj je bez ikakvog njenog pitanja počela pričati, kako je
imala ludi seks sa advokatom u nedelju pre podne. Odveo ju je u veliki stan, tu su
ludovali na stilskom krevetu. Rekla je, da su dogovorili nastavak iduće subote. Videlo
se na njoj, da joj se to jako sviđa.
Lili se setila mladog Rumuna Samuila-Lacike i njihovog očijukanja, ali je odustala da
ga pomene. Biće vremena sutra - kad ponovo oni dođu da rade, jer će uređivanje
kupatila i kuhinja trajati duže od nedelju dana.
Po povratku kući Eva je gledala televizijski program, a Lili se sređivala za sastanak u
osam. Evi je rekla da joj stižu poslovni partneri i da je ne čeka, nego da legne i spava.
Dole je sišla uzbuđena pre osam. Načekala se, dok je on zakucao na vratima. Bio je
sav zadihan, samo ju je zagrlio i ovlaš poljubio u usta, pa se strovalio na fotelju. Lili je
potrčala i brzo mu dodala čašu vode. Popio je još jednu i oni su se bez reči gledali,
prosto gutali pogledom.
Da olakša situaciju, Lili je počela da mu govori o carini, o putovanju, o njegovim
novcima koji su je spasli. Kad je stigla do te teme, Boris je progovorio:
Ne brini za novac. Ja ću tebi stalno dati koliko ti treba. Ja imam novac na svom
računu u švajcarskoj banci. Tamo sam bio ovih dana na putu zbog nekog posla. Ja u
svetu imam ozbiljan biznis, vlasnik sam i direktor jedne švajcarske firme. Važim za
ozbiljnog stručnjaka, završio sam fakultet u Bugarskoj i Magistarske studije u Rimu,
govorim nekoliko jezika. To ti govorim, da budeš mirna, jer ja ne živim od ove droge
ovde. To je za formu, da ne padam u oči dok radim sa ovim grupama, ovim ljudima.
Posebno, da Mujo misli da zavisim od njega i da mi je to jedina egzistencija.
Znam da se sad pitaš, pa zašto se petljam u sve to, zašto trčim ko sad malopre, da ne
bi nadrljao? Zato što imam moralnu obavezu prema nekim ljudima i odlučio sam da
to odradim.
68
Znaš, ja sam se u ovo upetljao jer sam bio mlad i neiskusan biznismen, kad sam u
Rimu napravio svoju firmu. Tamo su me navukli mafijaši na svoju udicu i ja se
upecao. Polakomio sam se na mogućnost lake zarade, pojma nisam imao o mogućim
posledicama. Kad sam to shvatio, u zadnji čas sam uspeo da svoju firmu iz Rima
prebacim u Ženevu i da tamo imenujem jednog iskusnog biznismena za direktora.
Zbog neke Rimljanke sam se onda vratio u Rim, da je ubedim da pođe samnom, jer
sam bio ludo zaljubljen u nju. Natezao sam se sa njom mesecima bez uspeha,
jednostavno nisam bio sposoban da je ostavim. Tako sam na vrlo glup način sam sebe
izložio protivnicima. Oni su smislili taktiku i više nisam mogao mrdnuti iz njihove
mreže. Na kraju sam saznao i to,da je moja devojka bila rođena sestra od jednog mog
protivnika. I da ti ne dužim priču, možeš misliti, to je trajalo nekoliko godina.
Onda sam sticajem okolnosti sreo neke moje bugarske drugare, koji su valjali drogu
sa Iračkom vezom. Ti su me spasili od italijana i mi smo netragom nestali iz Rima. Na
kraju sam iračanima još bio potreban ovde u Budimpešti, da bi im se odužio. Oni su
ispali pravi ljudi i mi smo danas iskreni prijatelji.
Lili ga je gledala i slušala bez reči. Onda je ustala i pošla da donese neko piće pa
natočila. Pili su njen omiljeni Martini i gledali se dubokim pogledima. Boris je
ispružio ruke i privukao bliže njenu fotelju. Ona se nehotično nagnula napred, a on je
smejući se, zgrabio u svoj zagrljaj i počeo da je ljubi. Lili mu je sa uživanjem
zaneseno uzvratila. Prekinuo ih je iznenadni telefonski poziv na pisaćem stolu.
Začuđeno su se pogledali, Lili mahinalno proverila koliko je sati. Bilo je posle deset.
Ona nije htela odmah da reaguje, misleći da je to možda neka greška. Na svoje
zaprepašćenje, Eva ju je proveravala i preklinjala da brzo dođe gore. Boris joj je
prepoznao glas i začuđeno pogledao Lili. Ona mu reče:
Eva i ja sad zajedno stanujemo ovde gore u zgradi. To nam je Gazda našao. On plaća
stan. Nemoj se ništa čuditi, sad ću ti sve ispričati. Kada sam Adama u subotu noću
mrtvog našla ispred ulaznih vratiju stana, mislila sam da ću da poludim. Do jutra
sam grčevito bespomoćno razmišljala šta da radim. Odjedanput mi došla spasonosna
ideja, setila sam se da je Gazda još tu, da nije otputovao i pozvala sam ih da dođu
ovamo. Sa njim je bio i naš čovek advokat. Oni su se pobrinuli za našeg sirotog
Adama i odveli nas iz te kuće. U stanu smo od onda. Video si i znaš da je Gazda
ponovo došao. Ponudio je Evi, da kupi njeno celo imanje, dogovorili su se i sad se
prave papiri. Možeš misliti, Eva je presrećna, to je za nju spas.
Dok je Lili govorila, telefon je ponovo zazvonio i Eva joj jaukala da dođe gore. Boris
je skočio:
Ajde, idemo gore. Ovo je super, ako ćeš ti ovde gore stanovati. To nam sad puno
pomaže.
69
Privukao je k sebi, zagrlio, milovao joj kosu i lice, nežno je gledao - i oni su otišli
gore.
Lili je pažljivo otključala ulaz, da ne probude Komšinicu. Prošli su na prstima i ušli u
sobu. Eva je bila šćućurena u uglu kauča i držala glavu na nalakćenoj ruci preko
naslona. Kad ih je videla, u momentu nije mogla da shvati. Ali, već u drugom trenutku
je radosno kliknula i smejući se na sav glas, zahvaljivala Lili da je dovela i Borisa.
Za tili čas je skočila sa ležaja i pritrčala Borisu, pribila se uz njega i stojeći na
prstima,pokušala da mu poljubi lice. Nije uspela, ali je zato davala svoje poljupce u
vazduhu na sve strane i brzo ga šćepala između nogu. Boris ju je bez reči blago
odgurnuo i kročio natrag dva koraka. Kad je Eva to videla, uhvatila je panika da će on
otići i neočekivano vrisnula:
Daj mi tvoj kurac! Moja pičkica te već dugo čeka! Daj mi! Hoću tvoju kitu! Vadi tvoju
kitu!
Istovremeno, ona je prosto sčupala sa sebe spavaćicu i bacila je dole na zemlju,
zaplakavši:
Daj mi tvoju kurčinu! Čuješ li? Daj mi! Poludeću! Daj mi!
- sve pružajući svoje
ruke prema njemu.
Nekoliko sekundi se Boris dvoumio. Onda je iznenada već bacio svoju jaknu sa sebe i
počeo brzo da se skida. Za tili čas ga je Lili - sabijena u ćošak kod zida
- ugledala
sasvim golog. Eva je reagovala munjevito i bacila se gore na krevet. Boris ju je
uhvatio i pridigao - a Eva u istom trenutku stavila njegov ud u svoja usta. Lili je
zaprepašćeno prisistvovala seksualnom činu - u kojem je uzajamni doživljaj bio iz
trenutka u trenutak strastveniji i gde su oboje doživeli očigledno iskreni vrhunac.
Eva je vrisnula od sreće i srušila se na krevet. Boris se okrenuo i tako go, hladnokrvno
prišao Lili. Ispružio je ruku, hteo da je zagrli. Ona se u zadnjem trenutku suzdržala da
ga ne ošamari.Samo ga je odgurnula i otišla na drugu stranu, gde se opet prenerazila
- Eva je otvorenih ustiju duboko spavala.
Lili se od muke srušila na stolicu i okrenula zidu. Boris se brzo obukao i seo na drugu
stolicu koja je stajala kod suprotnog zida. Jedno vreme je vladao tajac, čulo se samo
Evino jednolično disanje. Onda je Boris duboko uzdahnuo i teškom mukom
progovorio:
Oprosti mi Lili! Ako možeš. Izvini. Znam da ti se smučilo dok si nas gledala. I meni
bi, da sam na tvom mestu. Ali te molim, saslušaj me,jer želim da te informišem o
70
stvarima koje neznaš. I u vezi tvojeg Saše je to važno. Možda, da prvo s tim i
počnem.
Javio sam ti, da se nikako nesmeš javiti njegovoj majci. Nadam se, da si me poslušala.
Ti i ja dosad nismo bili u prilici za neki normalan razgovor, ali sad to moram da ti
objasnim. Ti si u svom prvom dolasku prenela popriličnu dozu heroina, koju je kod
Saše naručila njegova Roža.
Bili su zakamuflirani u kolačićima koje si prenela u poklon kutiji Naručio ih je kod
drugara iz Novog Sada, jer ovde teško dolazi do njega. Da su te uhvatili sad bi već
davno ležala u zatvoru. Dobila bi najmanje deset godina i trajnu zabranu ulaska u
zemlju.
Lili više nije mogla izdržati. Okrenula se i gledala ga sa užasom u očima. On je
nastavio:
Videla si Evu i njeno ponašanje. To još nije ništa. To je tek početak, sutra, prekosutra
bi bilo ne daj Bože. Mogla si stradati od nje! Ona bi te gađala sa čim stigne, skočila na
tebe da te udari, stolicom da te ubije. Zvala te gore, da ti kaže, da joj hitno nabaviš
dozu. Šta bi dalje bilo, ne mogu da garantujem, sve je moguće. Sreća je, da sam
danas došo. Kad sam ušo, shvatio sam da posti oko nedelju dana. Taman, kad joj je
Adam zadnji put dao paketić.
Dešavanja posle su bila strašan psihički potres za nju i to je malo usporilo proces. Ali,
kriza je danas stigla. Bio sam u dilemi, kako da delujem. Da ti nisi bila tu, ja bi je
odalamio tako, da bi pala u nesvest i do ujutro mirovala. Onda bi joj morao ipak dati
njenu dozu, kako bi nekoliko dana ostala mirna. Kod sebe ovde u džepu, a i dole u
loncu, imam samo veliku duplo jaču dozu - ako bi od toga uzela tri odjednom
-
umrla bi. Ona ovu vrstu nikako nesme koristiti.
Njen organizam je jako slab, jer ju je njen raniji tip, deset godina držao na još jačoj
dozi i podmetao je svojim članovima bande za izživljavanje. Kada je pobego u
Ameriku, ona je u užasno ufiksanom stanju nabasala na Adama. Adam se sažalio i
zaljubio u nju.
Pošto je i on bio težak zavisnik - isti kao što je tvoj Saša, to dobro upamti - on je
odlućio, da se njih dvoje zajedno leče i smanje meru na neku podnošljivu dozu.
Razgovarao je samnom i ja sam mu obećao pomoć. Teško i polako smo napredovali,
ali smo ipak u zadnje vreme uspeli smanjiti meru na polovinu. Oni su se tome
iskreno počeli radovati, a i mi sa njima zajedno.
Vremenom, sve više nam je njihova kuća počela biti baza. Tu smo ovu zadnju godinu
mi svi i danju i noću dotrčavali sa svojim stalnim saradnicima. Pravili smo doze,
dogovarali poso, odmarali po potrebi. Ali, kada se Adam dobro nafikso, posebno
zajedno sa Sašom, i nije mogo da tuca Evu, mi smo svi morali uskakati i spašavati
situaciju - jer bi nas inače sve isterala i mi bi izgubili bazu.
71
Dok je ovo govorio, Boris je sedeo sagnute glave. Kada je završio, ispravio se i
pogledao Lili. Njihovi ozbiljni pogledi su se sreli. Fiksirali su se, ispitivački Lilin
pogled mu je jako teško pao. Opet je zamišljeno sagnuo glavu. Dugo su tako sedeli i
ćutali.Teškom mukom, odlučio se ,da joj još nešto kaže:
Molim te, dozvoli mi, da ti sad još nešto kažem, jer nisam siguran da ćeš mi više ikada
dozvoliti čak i da ti se javim. Ne mogu rizikovati, da budeš iskorišćena žrtva, kao što
sam ja bio u Rimu, jer bi imao grižu savesti ceo život.
Napravio je pauzu, podigao glavu i počeo je opet da je gleda. Pošto ga je Lili
neprekidno sumnjičavo posmatrala, njihovi pogledi su se opet sreli. Izdržali su oboje,
niko nije trepnuo ni spustio trepavice.
Onda je Lili, gledajući ga odlučnim pogledom progovorila:
Dozvoljavam. Reci mi.
Boris je duboko uzdahnuo i gledajući je neprestano u lice, progovorio:
Mujo je odlučio, da će osnovati svoje preduzeće. Vlasnik i direktor preduzeća će biti
Lili Knežević.
Šta kažeš?
- uzviknu Lili preneraženo.
To što si čula!
- odvrati joj Boris.
Nastala je mrtva tišina. Lili je sedela zatvorenih očiju, čvrsto stisnutih ruku i zuba.
Došlo joj da urliče od muke. Boris ju je gledao i nije znao šta da radi. Iznenada, on je
skočio i kleknuo ispred njenih nogu. Lili je otvorila svoje oči i kad ga je tako ugledala
i videla kako je gleda, njen grč je u momentu popustio. Ona je duboko uzdahnula i
ispružila ruke prema njemu. Boris ih je uzbudjeno zgrabio i počeo da ih ljubi. Lili ga
je dirnuto gledala i počela tiho da plače. Kad je on to primetio, odmah je ustao i
pomogao joj da i ona ustane sa stolice - već u drugom momentu ona mu je plakala
stisnuta na njegova prsa. Tek kad se smirila, seli su na njen kauč i razgovarali i
dogovarali se - sve do jutra. Boris je nestao pre Evinog buđenja.
Lili je probudila Evu i poslala je na posao, kao da se noću ništa nije dogodilo.
Zapovedila joj je, da posle posla dođe u mali stan, jer će tamo početi da rade Rumuni.
Ona sama je odlučno krenula u akciju. Prvo je za vreme doručka posebno je
razgovarala sa Samuila-Lacikom. Pritisla ga je uza zid sa svojim oštrim ispitivanjem i
bila je sigurna, da mladić sem cigareta nema nikakav porok. Onda mu je direktno
rekla da hoće da ga oženi sa Evom. Njemu su od sreće sinule oči. Pošteno mu je rekla
da Evu mora lečiti od droge i da joj je glavni lek
- neizmerni seks svaki dan.
72
Mladić se nasmejao i sve prihvatio, jer mu se Eva jako sviđala. Njih dvoje su se
dogovorili kakvom će to svakodnevnom taktikom ostvariti do kraja nedelje, da bi pre
ponovnog dolaska Gazde bili venčani par. Lili je našla i platila slobodan podstanarski
stan za njih i odvela ih tamo. Eva je naravno bez problema srečno sve prihvatila.
Boris je došao uveče i Lili doneo više paketića za Evu. Njih dvoje su otišli i Boris je
upoznao Samuila-Laciku i naučio ga, kako da pazi Evu.
Venčanje u jednoj budimskoj crkvi, za petak popodne, dogovorio je Boris. On im je
doneo burme. Plan je sproveden uspešno. Boris i Lili, kao kumovi, odahnuli su.
Advokatica Roža je u subotu oko podne, bez ikakve najave, banula u kancelariju.
Zatekla je Lili upravo pred kraj dogovara sa Gazdom i njegovim prijateljima, oko
načina daljeg rada na uređivanju novih stanova. Kada ju je Lili predstavila kao svoju
prijateljicu - domicilnu advokaticu - oni su insistirali na bližem međusobnom
upoznavanju. Posle kraćeg dogovora, krenuli su da ručaju zajedno u jedan od
najelitnijih restorana - u Zlatni Kavijar . Roža je za njih predstavljala premiju u
odnosu na Evu, koja nije bila više sa njima. Delovala je kao lepa, mlada dama,
intelektualka, što je i bila, pa se tome Gazda posebno obradovao, jer mu je
imponovala. Advokat je očekivao susret sa Evom i nije bio raspoložen, on se spremio
na seks partiju i delovao je baš razočarano.
Gazda je krenuo na svoj neotesani, nametljiv način i navalio. Roži je situacija bila
intrigantna, pa je počela svoj intelektualni duel sa njima. Gazda tome nije bio
dorastao i ostao je u zapećku - ali je ćutljivi kolega počeo sve više da se uključuje i
vrlo pametno da govori. To se Roži jako svidelo i sve više mu je počela poklanjati
pažnju. Malo-pomalo krenuo je flert među njima i Lili se tome obradovala. Ponadala
se odmah, da će sjahati sa Saše i pustiti ga na miru.
Setila se svoje Renate u Ljubljani i ostavila ih malo tamo same. Otišla je brzo do
telefonske govornice, da proba da je nađe. Uspela je i radosno je pozvala na vikend u
Budimpeštu. Zadovoljno je dolepršala natrag i uključila u dalji razgovor koji se vodio
kod stola. Roža je vodila glavnu reč i dalje. Lili je primetila da su u međuvremenu
dosta popili i to ju je uznemirilo.
Taman se mučila šta da preduzme, kad je Roža upadljivo pogledala na sat i rekla joj -
da njih dve sad treba da krenu u posetu prijatelju u bolnicu. Ćutljivi kolega se
iznenadio i pozvao ih uveče, na zajedničku večeru i provod. Roža je bez razmišljanja
to prihvatila i rekla da će se naći u osam u Hotelu Opera. Lili se štrecnula, kad je to
čula. Njih dve su žurno napustile društvo.
73
Kada su izašle na ulicu, Roža je odmah pozvala taksi i povela je sa sobom u svoj stan.
To joj je tek na ulazu rekla. Kada su ušle unutra, ugledala je Sašu i veoma mu se
obradovala. Ležao je u polusedećem položaju, vidno oporavljen. Longete na nogama
su mu još ostavili na nekoliko dana, zavoj sa oka mu je bio skinut, video se samo mali
ožiljak ispod desnog oka i nekoliko tragova podliva od krvi na licu i bradi.
Bio je dobro rapoložen, željan razgovora. Odmah je pitao za Borisa. Rekla mu je da ga
je to veče videla, da joj je uzeo i kancelarijski i mobilni broj, rekao da će joj se javiti,
dotle da čeka, da se od onda nije pojavio jer je u kancelariju na sekretaricu javio da je
na putu. Saša je zamišljeno ćutao, sigurno je to već čuo od Rože.
Pitao ju je da li celo vreme spava u kancelariji - pa mu je rekla da stanuje gore na
spratu sa Gazdinom rođakom. Opet nije ništa komentarisao. Sve je više postao
odsutan i zamišljen. Lili je znala, da ga sve više hvata panika, jer sem njih dve,
nisakim više nije bio u kontaktu.
Nadao se Borisu, a pošto se ni on ne javlja i nema ga,jako se uplašio da se i njemu
nešto dogodilo. Adama nije spominjao, jer ni Roža ni Lili nisu bili sa njim ranije u
kontaktu. Tako se Lili tešila, da Sašu u ovom njegovom stanju neće dodatno potresti
saznanje o njegovoj tužnoj sudbini. Put u Srbiju je isto izbegla da pomene, jer je Saša
na te stvari i ranije zaboravljao.
Da ga oraspoloži, a pošto su oni celo vreme pričali za sebe na srpskom, rekla mu je,
da joj se javila njena drugarica iz Ljubljane. Ona je nju i ranije njemu spominjala, jer
ju je Renata više puta pozivala da dođe u posetu kod nje u Ljubljanu. Sad je Saši to
bila neka osvežavajuća tema i zainteresovano ju je pogledao. Lili mu je sva srećna
rekla, da će najverovatnije za sledeći vikend doći da ih vidi u Budimpešti.
Brzo je izvadila iz džepa njenu sliku i pokazala mu je. On ju je dobro pogledao, a Lili
opet brzo sakrila u svoj džep u strahu od Rože. Saša je rekao da je Renata izrazito
lepa, da ima divne oči i odmah pitao koliko ima godina. Kada je čuo, da ima
tridesettri kao i on i da je slobodna, živnuo je i počeo da se značajno smeška. Tome
se Lili jako obradovala i podržala ga, šaleći se sa njim.
Pošto je vreme brzo prolazilo, ona je htela da pobegne kući i da nadje način, da ne
bude prisutna na zakazanoj večeri u Hotelu Opera. Roža ju je besno pogledala i
odbrusila joj, da će ići zajedno. Saši je rekla da ona i Lili idu da prošetaju, kako bi iz
javnih govornica celo veče tražili Borisa. Saša je to odmah podržao i rekao im, da
budu uporne, da ga svakako nađu.
Kada su izašle iz kuće, Roža ju je počela besno grditi. Stvarno je požurila sa Lili do
jedne govornice i prosto manijački počela da vrti Borisov broj, jedno za drugim više
puta.Telefon je zvonio do kraja,bez rezultata. Onda je besno počela da pretura po
svojoj tašni, tražeći gde joj je tajni rezervni telefon. Sa njega je pozvala nekog
muškarca i rekla mu, da dodje po nju. Sačekali su ga u govornici.
74
Lili je na Rožinom mobilnom primetila, da je pola šest i da još ima dosta vremena do
večere. Za koji minut ugledala je najmoderniji crni džip sa zatamnjenim staklima.
Roža ju je povukla za ruku i ugurala na zadnje sedište, a ona uskočila napred do
vozača i poljubila ga u obraz.
Tek kad je sela i namestila se, Lili je na sedištu pored sebe ugledala jednog krupnog
mišićavog čoveka u crnoj majici i farmerkama. Taj je nije ni pogledao, samo je sedeo i
gledao napred. Lili je nehotično pomislila na Borisa, jer je intuitivno osetila da će joj
trebati pomoć. Šta da radi? Kuda je Roža vodi?
Đžip je leteo jako velikom brzinom po njoj nepoznatim širokim bulevarima, nije
imala predstavu gde se nalazi i kuda idu. Posle krivudanja po krivinama, iznenada su
stali na velikom parkiralištu sa puno skupih limuzina.
Izašli su i Lili je videla, da je to neki ogromni disco klub, sa gostionicom i motelom u
istom kompleksu. Roža je krenula brzo napred sa tridesetogodišnjim vozačem
sportske građe, a Lili je bez reči zgrabio za ruku muškarac koji je sedeo pored nje i
mogao je imati oko četrdeset godina. Brzim korakom ušli su u foaje motela i tamo seli
kod recepcije. Čekali su više od pet minuta dok se nije pojavio jedan mladić i brzo seo
pored Rože. Šapatom joj je govorio na uho. Ona mu je nešto nervozno šapnula pa je
on odmah skočio i otrčao duž hodnika. Opet su sedeli i čekali. Snuždeno se vratio,
videlo se na njemu. Roža je besno viknula da mora doneti za pola sata i mladić je
otrčao.
Onda su se vozač i ona nekako značajno pogledali i poluosmehom namignuli jedno
drugom. Istog časa Roža je veselo skočila, recepcioneru viknula da im donese viski,
zgrabila i povukla Lili sa sedišta i krenula sa njom u hodnik. Lili je zatečena u svemu,
počela da je podseća na večeru u Hotelu Opera i da je pita, ali uzalud. Za nekoliko
minuta oni su se našli u motelskoj sobi sa ogromnim francuskim krevetom. Istog časa
recepcioner je utrčao za njima sa tacnom punom čaša i leda i velikom flašom viskija.
On je odmah nestao, a Lili shvatila u šta ju je drugarica uvukla.
Muškarci su se zavalili u ugaone fotelje i počeli da toče viski u četiri čaše i da stavljaju
led u svaku. Roža se počela glasno smejati i iznenada svom snagom gurnula Lili
prema drugom muškarcu. Lili je izgubila ravnotežu i pala pored njega na fotelju, dok
je Roža potrčala i sela pored vozača. Podigli su velike kristalne čaše i nazdravili, Lili je
morala isto. Roža je uzela čašu i sve odjednom popila iz nje. Vozač se smejao zajedno
sa njom i sipao joj drugu, pa treću - ali ni on ni drugi, nisu toliko pili, pa su i Lili
jedno vreme ostavili na miru. Kada su videli da je piće Rožu dobro uhvatilo, vozač je
uzeo Lilinu čašu i dosta joj nasuo. Podigao je svoju, nazdravio svima i zapovedio na
eks.
Uhvatio je Rožu, zagrlio je i povukao na krevet. Istog trenutka Lili je osetila na sebi
ruku mrkog muškarca, koji ju je zgrabio i povukao prema krevetu. Ona se panično
trgla i pokušala povući ruku, ali je već u drugom trenutku osetila da pada na krevet
pored Rože, koja se nekontrolisano smejala i bacakala, dok je vozač nije pritisnuo
75
svojim telom. Lili je htela opet nešto da pokuša i okrenula se na drugu stranu. Istog
časa ju je mrki muškarac povukao u drugi kraj kreveta i legao na nju. Ona je očajno
ležala ispod njega, dok ju je on stiskao po celom telu i pokretao se na njoj. Osećala je
, da mu se ud ukrućuje sve više i da joj nema spasa. Muškarac se potom malo
pridigao i još jače joj pritisnuo bedra i jajnike, dok joj je skidao košulju i zgrabio
njene grudi u svoju ruku. Opet se ispružio po njoj, ne ispuštajući joj grudi iz svog
stiska. Kada mu je snaga došla do vrhunca, naglo ju je pustio i skočio sa nje. U
drugom trenutku bacio joj je noge u vis, dohvatio i povukao sa nje gaćice zajedno sa
štiklicama na njenim nogama i dohvativši joj kolena, raširio ih svom snagom. Ona je
bespomoćno zatvorila oči, da ga ne vidi, dok nagnut i zagledan u njenu raširenu
vaginu prodire u nju.
Uzeo ju je na veoma grub i temperamentan način, uz veoma dugo uživanje pre
dostizanja vrhunca. Ni onda je dugo nije pustio, nego je ostao da je sa svojim jakim
mišićavim telom pritiska, ležeći na njoj. Možda bi tako i zaspao, jer je sve mirnije
disao, da Roža nije počela da viče i traži viski. Kada je on ustao ni ne pogledavši je u
lice, ona je brzo povukla dole svoju suknju i zatvorenih očiju ostala da leži. Osećala je
da je vagina strašno peče i da je bole karlične kosti. Stisnula je svoje butine jedne uz
druge i očajno čekala.
Čula je da se muškarci kreću i da nešto tiho jedno drugom govore. Onda je vozač
prišao Roži , podigao je na krevetu i dao joj čašu viskija. Ona je uzela čašu i bez reči
počela da pije. Iznenada, Lili je osetila da je muška ruka podiže na krevetu, bio je
vozač. I nju je namestio bez reči da sedne i u ruke joj stavio čašu viskija. Od muke, Lili
je popila gutljaj. Drugi muškarac je hladnokrvno sedeo na starom mestu, kao da se
ništa nije dogodilo. Pio je svoj viski bez reči. Vozač je seo pored njega i uzeo svoju
čašu. Dok su tako sedeli, čulo se kucanje na vratima i u sobu je ušao mladić sa
paketićem u ruci. Brzo je prišao Roži i nešto joj šapnuo. Ona mu je raspoloženo
glasno zahvalila i mladić je za tili čas nestao.
Vozač je brzo prišao Roži i uzeo joj paketić iz ruke. Ona je besno vrisnula i počela da
se svađa sa njim. On je seo i sačekao da se ona izviče. Onda je progovorio:
Ako hoćeš da ti i dalje nabavljamo tvoj heroin, moraš poštovati dogovor. Ovaj paketić
je tebi za mesec dana. Pošto više nisi spsobna da se sama doziraš i da ga čuvaš, ja ću
ti davati dozu ovde svake subote uveče u ovo vreme. Prvo ćemo se dobro istucati, pa
ćeš dobiti svoj paketić u ruke i ja ću te odvesti kući. Ako budeš htela, ući ću kod tebe i
ostati s tobom, ako nećeš, ja ću otići - a ti znaš da ćeš me uvek naći i da ću te štititi
dok sam živ.
Jako je dobro, što si konačno i Ćabi dovela žensku, i to dobru pičku. On je
zadovoljan, dobro ju je tucati. Zato hoće da joj vidi pičku ovde svake subote. Pošto se
ona ne fiksa i ne napada je kriza, ostaće ovde da se istuca sa Čabom koliko mu drago,
a kad se ja vratim i ja ću malo da je probam. Posle ću i nju vraćati kući ko i tebe, kad
odradimo stvar. Jesi me razumela?
76
Roža mu je prišla i počela da ga preklinje, da joj ovaj put ovde da njenu meru, jer
više ne može da izdrži. Leći će ovde, pa nek kroz dva sata dođe po nju. Pošto je video
u kakvom je stanju, uzeo ju je za ruku i odveo do kreveta. Nežno ju je položio da legne
i poljubio joj usta, pa uzeo špric i ubrizgao joj u ruku. Roža je zatvorenih očiju ostala
da leži.
Vozač je prišao stoliću sa flašom i natočio sebi u čašu. Kada je otpio, sa čašom je
prišao do Lili i kucnuo njenu čašu. Na eks, pala je njegova zapovest. Onda je uzeo
njenu čašu i obe odneo do stola. Vratio se ponovo, uhvatio je ispod pazuha i povukao
je gore prema sebi. U drugom trenutku je ona tek stigla da shvati, da je njegov jezik u
njenim ustima i da je on strastveno ljubi, a ruke mu već ugrabile i stiskaju njene
grudi. Grlio ju je i pipao posvuda po telu i onda naglo gurnuo na krevet.Dok je ona
padala, on je otvorio šlic, raširio njene noge i već u idućem trenutku je svojim
spolovilom tucao iz sve snage. Kada je završio, zadovoljno ju je pogledao i ustao sa
nje. Zakopčavajući svoj šlic, okrenuo se mrkom muškarcu rečima:
Stvarno ima dobru pičku. U pravu si. Nju vredi tucati. Baš sam dobro svršio.
Onda se okrenuo prema Lili i nastavio:
Ja sam Zoltan, on je Čaba. Dovodićemo mi tebe i češće ovamo, ne treba to Roža da
zna. Lepo ćeš se tucati sa nama, a ako naiđe neki naš drugar i digne mu se, taj će te
častiti, budi sigurna. I mi ćemo te častiti. Evo i sad. Zaslužila si. Kaži kako se zoveš?
Lili nije imala kud zbog Rože, morala je reći pravo ime. On joj je prišao i iz džepa
izvadio sto maraka, uhvatio joj ruku, stavio i stisnuo u nju. Ona ga nije gledala, ostala
je sagnute glave. On ju je uhvatio za ruku ponovo i kad ga je pogledala, upitao da li su
se dogovorili. Nije imala kud, klimnula je glavom.
Tada je Zoltan podigo i poljubio. Pitao je, da li hoće odmah da ide i gde da je odveze.
Ona se setila adrese Gazdinog malog stana i rekla mu, da je tu podstanar. Na njenu
sreću, svi ključevi su bili kod nje, pa je mogla da otključa ulaz kad ju je dopratio do
kapije i da uđe unutra u kuću.
Odlučno je krenula stepenicama gore i ušla u taj stan. Morala se posle svega šta joj se
desilo, suočiti sama sa sobom i doneti odluku, šta da uradi kako bi se mogla spasiti.
Do jutra je tako sedela u fotelji i očajavala, najviše pri pomisli na Borisa.
Prvo je odlučila, da će čim svane zora, poći gore u stan i spakovati ono malo stvari što
ih ima. Onda će u kancelariji ostaviti sve ove ključeve, pa zaključati kancelariju i
ključ ostaviti gore kod Komšinice. Kada to uradi, poči će na Željezničku stanicu i sesti
u prvi voz. Sa Budimpeštom će završiti za veki vekova i gotovo. Jedino tako može da
se reši ove sramote. Bar će potrošiti svoju zaradu na pravi način,za bežanje iz Pešte
gde ju je zaradila i jedino će ona sama znati kako je napredovala u službi, da je postala
profesionalka. Jedno vreme ju je ta odluka umirila.
77
Kako je vreme odmicalo, crv sumnje ju je počeo nagrizati i ona je krenula u neka
druga razmišljanja. Na kraju je bespomoćno zaključila, da ne ume doneti nikakvu
odluku i da nezna šta da radi - sem da ode i ubije Rožu. Bar će i Sašu ujedno spasiti
od nje. Počela je sasvim ozbiljno na to da misli. Iznenada se setila Sašinih reči o
bičkašima. Oni rade sa bičkom, to je nož na turskom. Ako oni to rade, može i ona, kad
se već i za pare počela tucati. Znači, to je rešenje. Otići će tamo i sačekati je, pa tras i
pobeći bestraga brzo na voz. Para ima, zaradila ih je.
Onda je igranka počela ispočetka i svaki trenutak prelazila iz ludog u luđi rokenrol.
Mislila je da će joj se glava od muke raspući, zamalo nije počela da vrišti i kroz vrisku
pita šta treba da radi? Ali koga da pita, koga da pita, koga
i ... pred očima
joj se ukaza Boris u groznom seksualnom činu sa Evom! Na tu pomisao odjedanput
se probudila iz svog bunila i došla k sebi:
Čekaj! Pa ti si silovana! Oni su te silovali! Roža te je njima podvela, da bi od njih
dobila drogu! Njima to silovanje nije dosta, ko ni njoj njena droga! Oni hoće još! I ne
samo još svake subote, nego kad im treba! I ne samo kad njima treba, nego kad treba
i njihovim drugarima i ko zna kome za pare! Pa to se zove organizovana prostitucija!
Pa za to se odgovara pred zakonom! Isto ko i za drogu!
I ti se ustručavaš to javno da kažeš? Tebe je sramota da kažeš šta su ti uradili ? Sva
sreća nisu te tukli ili premlatili, ko što takvi znaju da rade. Pa zato to i rade, što je
silovanima sramota da to javno kažu. Pa onda devojčicama naprasno dođe voda u
stomak i počne da im raste stomak. Nije isključeno, da si i ti uz profesionalnu zaradu
dobila lep poklon, koji ćeš tek idućeg meseca ne daj Bože primiti...Jao šta da radim?
Svejedno, za Rožu ne mogu više da garantujem! Zadaviću je, ako mi padne mrak na
oči!
Dok se tako mučila, svanula je zora i ona se stresla od muke i jeze.Setila se, da je
ostalo kafe za kuvanje, pa je brzo skuvala jednu džezvu i prisilila sebe da preseče
stvar. Ako je ona oprostila i razumela Borisu ono, onda će on još više razumeti ovo
njeno - jer je gore od njegovog. Popila je i zadnji gutljaj kafe, pa odlučno krenula da
kuca poruku Borisu. Dobiće je pre ili kasnije.
Napisala je direktno, da treba njegovu pomoć, jer su je silovala dvojica gangstera.
Poslala je poruku. U suštini se uopšte ne nadajući odgovoru.To je bilo zato, što oni do
sada nikad nisu tako preko poruka kontaktirali i što joj je Boris stalno podvlačio, da
treba da čeka, da joj se on javi.Pritisnula je na njegov broj, zaboravivši da joj je ostao i
onaj njegov švajcarski u telefonu.
Odložila je telefon i počela da šećka po sobi. Čekala je da se razdani i da krene. Tek sa
tada setila da može ući ovde u kupatilo i okupati se od onog zla i prljavšine, što je
silovanjem dobila Brzo je počela da se svlači i taman krenula prema kupatilu, kad je
zazvonio telefon. Kako se zbunila i zapela u tepih, zamalo joj nije ispao iz ruku.
78
Pritisnula je slušalicu i čula njegov uzbuđeni glas sa švajcarca. Pitao je gde je, gde da
je nađe, šta da ponese, šta joj treba, jeli ranjena, može li da hoda i ... Lili mu je upala u
reč, umirila ga, objasnila mu gde se nalazi. Boris je za nepunih pola sata zazvonio na
ulazu zgrade. Lili je pritisnula interfon, on pojurio stepenicama do njenih vratiju.
Kada mu je otvorila i kada su se pogledali - znali su da ih niko neće rastaviti dok su
živi. Oni su pripadali jedno drugom.
Boris je znao koji je to motel. To je bio najpoznatiji disko klub u Budimpešti. Uvek za
vikend dupke pun. Vlasnici su bili dva rođena brata. Mlađi je bio glavni. Stariji je
imao govornu manu. Kada se Lili sredila i bila sposobna da krene, sišli su u prizemlje
zgrade. On je prvo sam izašao i proverio da li je postavljen neki špijun. Ulica je bila
potpuno prazna. Nije bilo ni ljudi, ni parkiranih automobila. Pošli su do stana, tu mu
je Lili dala drugi ključ, koji je uzela od Eve. Dogovorili su se, da će mu povremeno u
toku dana slati poruku na švajcarca. Ako je sve u redu, samo jednu reč: „Ljubav”.
Naučio ju je, kako treba da se ponaša sa Gazdom. Treba da legne ovde u krevet i da
kaže, da joj je juče uveče pozlilo. Da je dolazila hitna pomoć, da su joj dali injekciju,
da ima ženske probleme, da jako krvari i mora nekoliko dana ostati u krevetu.
Pošto je još bilo rano, on je krenuo prvo da se vidi sa Mujom, jer je taj bio rano-
ranilac. Njih dvojica su bili jedini u njihovoj užoj i široj grupi - sa kojima se u svako
doba moglo računati. Nikad se nisu drogirali. Oni su bili isključivo degustatori i
stručnjaci za mešavine. Zato se Mujo borio, da ga ne izgubi, da ne ostane sam. Kada
su se njih dvojica dogovorili u vezi tekućeg programa, Mujo ga je obavestio, da je
Adam poginuo, a da je Saša teško ranjen.
Boris se pravio da to prvi put čuje. U daljem razgovoru Mujo ga je obavestio, da je
Saša bio u ekstra privatnoj bolnici, da to sve plaća njegova advokatica - mafijašica.
Još je rekao, da je on sad posle bolnice u njenom stanu, i da to nije dobro. Moraju se
organizovati, da ga odatle izvuku i da ga odvedu u stan kod njegovih omladinaca-
studenata. Oni će ga paziti i biće bezbedan dok se ne oporavi.
Drugo, moraju stupiti u kontakt sa Lili, pošto je ona jedino Sašina veza. Treba sutra
njih dvojica, kao pravi poslovni ljudi, da pođu u njenu kancelariju i da je tu nađu.
Moraju je svakako naći, jer se i ona sad nalazi u opasnosti, ako svaki dan telefonira i
traži Sašu. Adamovu Evu uopšte nije ni pomenuo. Po svemu sudeći, jedva je dočekao
da je se reše.
Na kraju je dogovoreno, da Boris u toku dana preseli Sašu na njima poznatu,
bezbednu adresu - a da će sutra zajedno naći Lili.
79
Lili je poslušala Borisa, legla u krevet i odmah zaspala. Probudila je zvonjava
telefona. Tražio je njen Gazda. Kada je čuo šta je sa njom, oni su se popeli kod nje sa
toplim sendvičima i toplom neskafom. Sve im je bilo jasno, čim su je videli svu bledu i
iscrpljenu u krevetu. Ni Evu, ni Rožu nisu pomenuli. Nije se trebala truditi, da im bilo
šta objašnjava. Uzeli su od nje ključeve novih stanova, rekli joj da će oni angažovati
majstore da ih završe. Neka ona ništa ne brine, samo neka sluša doktore i lepo se
oporavi. Ona se okrenula na drugu stranu, pomislila na Borisa i zaspala.
Boris je skoknuo do svoje tajne veze u Vestendsiti, pa odatle krenuo u akciju. Roža se
počela radosno prenemagati kad ga je čula. Dogovorili su sastanak u kafiću blizu
njene zgrade. Tu su se ubrzo našli. Nije ju trebao ispitivati - sama ga je obavestila da
je Saša kod nje u stanu i da može sa njom poći da ga vidi. Raspoloženo je to prihvatio
i rekao joj, da će joj tamo gore kod nje dati dezert. Ona je radosno pljesnula rukama i
pozvala konobara, da pre toga popiju još jedan viski.
Dok su pili, on ju je taktično navodio da mu u razgovoru pomene Lili. Kako to nije
uspeo, direktno ju je upitao, da li ju je videla od prošle nedelje. Roža mu je slagala, da
se Lili na njene pozive uopšte nije javljala. To je kod njega prevršilo meru, brzo je
popio ostatak viskija i oni su krenuli u zgradu.
Saša od iznenađenja i radosti - u prvom momentu nije mogao izgovoriti ni reč -
samo je širom otvorenih očiju gledao u Borisa. On je seo do njega i sve dogovorio.
Onda je zapovedio Roži, da mu spakuje sve njegove stvari , medicinska pomagala i
lekove i da spremi putne torbe. Dotle je on slao neke poruke i sa nekima šifrovano
razgovarao. Dogovorio je, da ga čekaju u kolima ispred zgrade. Kada je Roža shvatila,
da će oni sad da je napuste, panično ga je pogledala, izvadila pare iz džepa i tražila da
joj da njen fiks. On joj je uhvatio rame, okrenuo je i šapnuo da će joj dati u drugoj
sobi, da nesme Sašu podsećati na fiks. Ona mu se radosno nasmešila i potrčala ispred
njega u drugu sobu.
Boris je ušao za njom, zatvorio za sobom vrata i pogledao je ubistvenim pogledom.
Roža je buljila u njega, ništa ne shvatajući, kad joj je udario prvi šamar. Malo se
zateturala i počela da okreće glavu prema njemu. Nije stigla ni da vrisne, on ju je
dohvatio i udarao je, sve dok se nije onesvešćena skljokala na tepih. Onda se okrenuo,
izašao iz sobe i zatvorio za sobom vrata. Prišao je Saši, uzeo ga pod ruku i poveo do
ulaznih vratiju. Nekom je dole interfonom otvorio kapiju i sačekao. Došla su dva
mladića po Sašu. On je uzeo putne torbe i zalupio ulazna vrata.
Lili se tek popodne probudila. Kroz prozor su se videli oblaci u daljini.
80
Kao nacrtani. Ka što su ih u školi deca crtala - sa caknicama okolo.Čudnih
nepravilnih, ni duguljastih ni okruglih oblika. A nisu ni prave boje. Kakva je to svetlo
plava - kad je belkasta
- kako se ona zove. A onaj iznad - baš je plav - ali kako
izmešati takvu plavu boju sa vodenim bojicama, kako... potrefiti...Sunce sija, pa se i
oblaci sijaju. Lep je pogled sa ovog prozora na petom spratu, meni je lep, Mogu da
letim. Samo se malo ispružim i uhvatim se za najniži oblak... I letim, letim kroz njih...
Dok je tako Lili koji trenutak plovila i sve drugo zaboravila - iznenada su se oglasila
crkvena zvona sa više bližih i daljih crkava Pešte i Budima - počela je prava muzika
zvona. Lili ih je oduševljeno slušala i brzo skočila iz kreveta.
Odlučila je da krene u šetnju i nađe neku crkvu u blizini. Setila se, da crkvena zvona
zvone na misu, jer je nedelja popodne. Isto se setila, da tamo imaju orgulje, da sviraju
na orguljama i pevaju. .. Da pevaju mise i sviraju orgulje. Želi da ih čuje.
Motel je bio pun vikend gostiju, gostionica i bašta takođe.Sunce na zalasku izgledalo
je kao neka ogromna lopta u daljini. Ljudi su uživali u lepom danu. Kada je počeo
sumrak, oko diska je sve živnulo, limuzine su jedno za drugom stizale. Boris je sedeo
sa nekoliko mladića kod jednog stola na kraju bašte, da bi video kad će stići druga
grupa. Sve su osmotrili i znali su , gde treba da nameste žice ćim padne mrak.
Polako i pažljivo je sve odrađivano, zbog mogućeg sukoba sa obezbeđenjem.
Konstatovali su, da je obezbeđenje vrlo slabo za tako ogromno imanje, sa toliko
raznovrsnog sadržaja. Ipak, bili su u pripravnosti do zadnjeg časa. Vatru su aktivirali
iz daljine, gde su se već dovezli sa svoja dva vozila. Kad je buknula, nestali su u
sporednim ulicama i krenuli prema selima van grada. Pogledali su natrag i ugledali
ogromnu buktinju. To nije bilo čudno, jer je sve bilo izgrađeno od lako zapaljivih
montažnih drvenih elemenata. Držeći se sporednih puteva iz suprotnog pravca,
neopaženo su se vratili u grad. Boris im je zadovoljno zahvalio i dobro im platio.Bilo
je oko pola noći kad je krenuo prema centru da vidi Lili.
Pažljivo je prošao Vaci ulicom Kao i uvek osmatrajući situaciju. Nije imao kod sebe ni
jedan džoint, ni bilo šta od marihuane, a ni drugo. Bez obzira na to, nije mu
odgovaralo da ga bilo ko i bilo kad legitimiše. Zato je , kad god je mogao, izbegavao
ovaj deo centra u sitne sate. Išao je neupadljivom brzinom po već skoro praznoj ulici
i stigao do pasaža.
Tu je bio drugi opasni deo - jer su se u mraku prizemlja sklanjali mnogi kao on, i još
gori. Prošao je kao panter, spreman na skok i potrčao gore stepenicama. Pažljivo i
skoro nečujno je ušao u sobu. Kada je ugledao Lili kako mirno spava na krevetu
-
obuzelo ga je osećanje neizmerne sreće. Stajao je tako zagledan - nije mogao da
veruje da je sve to istina, da je on konačno pronašao svoju mirnu luku. Polako se
81
odmakao od nje, jer se jako plašio da je ne probudi. Skinuo se i uvukao u drugi
krevet. Tu je i on brzo zaspao.
Lili je vrisnula, a zatim nastavila nešto da mrmlja i da jauče... sve i dalje u snu, ne
probudivši se.
Boris se probudio i skočio iz kreveta. Tek onda je shvatio gde je i šta se dešava.
Prišao je krevetu i gledao i slušao njenu muku u snu. To ga je strašno potreslo.
Sagnuo se nad nju i počeo je da joj šapuće ime i da joj miluje lice. Ona se probudila i
kad ga je ugledala - viknula njegovo ime.On ju je ushićeno pogledao i počeo da je grli
i ljubi, da je mazi i da joj tepa najlepše nežnosti. Zaspali su tako zagrljeni i srećni.
U zoru, kad se probudio, Boris je na prstima napustio njihovu sobu i požurio u svoje
tajno sklonište. Tamo su ga čekale mnoge obaveze koje je imao prema Iračanima.
Posle je morao da vidi Sašu i da se sastane sa Mujom. Posebno je bio opterećen
planiranim odlaskom njega i Muje kod Lili u kancelariju. Odlučio je, da Muju spreči u
tome i smišljao, kako to da izvede. Već se počeo nervirati i grditi samog sebe, kad mu
je na putu do Saše došla dobra ideja.
Reći će Muji da je Roža uspostavila stalni kontakt sa Lili i da je on to juče saznao, kad
je otišao po Sašu kod nje. Pošto Mujo i Roža nisu uopšte u kontaktu, stvar je rešena.
Roža je javila Lili novi Sašin broj, pošto mu je kupila novi telefon - što je i bio slučaj -
i danas je on od Saše čuo, da ga je Lili zvala i obećala mu , da će ga već danas obići u
toku dana, da će pobeći sa posla.
Kada je stigao kod Saše, Boris je ovu svoju zamisao sproveo do kraja. Pogledao je
Sašin novi telefon i u njega upisao Mujin, svoj i Lilin broj. Za Adama i Evu je
preskočio. Pozvao je Lili. Ona se iznenadila čuvši njegov glas, ali, kao pametna žena,
čekala je šta ima da joj kaže. Rekao je, da je to novi Sašin broj, da je on kod Saše, da se
Saša vratio da stanuje kod njegovih drugara, da Saša želi da je čuje i da je vidi.
Lili se jako obradovala i rekla Saši, da će mu se brzo javiti. To je kasnije oko podne i
učinila. Bila je srećna da više ne mora gledati Rožu. Nju je odlučila izbaciti iz glave -
ne postoji i gotovo. Inače, ne može garantovati, može je ubiti. A to sve Saša nesme da
zna. Njemu će uskoro stići Renata iz Ljubljane i on će se spasiti, otići će sa njom -
razmišljala je Lili.
Boris je brzo otišao svojim putem i postao nedostupan za Muju. Saši je zapovedio, da
se Muji javi sa svog novog telefona, ali tek posle dvanaest. Neka mu kaže da je Boris
bio, da su ga zvali i da je negde odjurio. Pojavio se tek popodne i mrtav-ladan potražio
Muju. Kao, ono što su njih dvojica Lili pomenuli, više nije bilo važno, jer su Saša i
82
ona već od juče u kontaktu. Trudio se da zagovori Muju ozbiljnim temama i uvukao
ga u to. Ostali su i dogovarali se sve do večeri. Morali su, jer im se situacija u nabavci
iz časa u čas sve više komplikovala.Boris im je trebao i za italijansko-špansku liniju.
Njihova siva eminencija, koga su zvali Veliki, rekao je Muji da će Borisa poslati u
Rim na pregovore. Kad je to čuo, Boris je počeo da kombinuje u svojoj glavi. Italija
mu baš nije poželjna, mora je izbeći. Ako svoju za njih sad već tajnu Iračku vezu
odradi i završi dotle ovde, neka idu oni u italiju i neka sami odrade ono što im treba. .
On će ih se rešiti i sa Lili pobeći u Švajcarsku. Ako ne bude stigao sve da završi ovde u
Pešti, onda mu Mujo i ovi još trebaju jedno vreme.
U Rim nesme nikako. Ali, može u Milano - tamo su njegovi Milutin i Gloria. Oni
imaju dobru poziciju, oni drže Milano, Milano je njihova baza, Rimljani im ne mogu
ništa. Blago Milutinu, kad je našao tu Gloriu i ona se iskreno zaljubila u njega .
Odvela ga na lečenje i izlečila ga. On je sad stabilan, totalno čist već nekoliko godina.
Postao je pravi biznismen. Droga mu je sad sporedni posao. U stvari više i ne mora to
da radi, jer je toliko bogat i ima stabilne prihode od svojih privrednih
preduzeća.Mora odmah da aktivira ovu vezu, već dugo se nisu čuli. Kad ode u
Švajcarsku i tamo mu krenu njegove firme, on i Lili će se sa njima bez problema lepo
družiti u Švajcarskoj i putovati zajedno po svetu.
Saša je u svom starom stanu , sa njegovim dobrim studentima - mladim drugarima,
odmah živnuo i počeo dolaziti k sebi. Dvojicu od njih je poslao kod Lili. Oni su je to
popodne našli u kancelariji i taksijem doveli do njega.
Tu je Lili telefonirala svojoj Renati i ona ih je pozvala telefonom iz Ljubljane.
Razgovor je bio dug i sadržajan, Saša i ona su pričali ko stari znanci. Čak joj je usput i
svoj doživljaj u Legiji stranaca spomenuo. Rekao joj je, da će njih dvoje otići zajedno u
Keniju u Africi, da će joj pokazati svoje divne fotografije, da ima jednu gde drži živu
zmiju u ruci i vide se njena otvorena usta - i čulo se kako je Renata vrisnula i oni su
se nasmejali
- i tako to.
Posle tog razgovora, Saša je jedva čekao da dođe vikend i da stigne Renata. Lili je bila
jako vesela zbog tako dobrih promena kod Saše. Raspoloženo se vratila kući.
Kada je ušla u sobu i upalila svetlo, na stolu je videla šarenu kesicu sa poklonom.
Uzbuđeno je uzela u ruku kutijicu za nakit koju je našla tu.Boris, Boris,Boris - mislila
je ona dok ju je otvarala. Bio je prsten. Prvo je mislila srebrni, a onda videla, da je od
83
platine. Gledala ga je, gledala kao da sanja, pa ga je polako izvadila iz kutijice i stavila
ga na svoj domali prst leve ruke - ruke do srca.
Prsten je predstavljao jedan cvet. Nije bio ruža, nije iris, nije lala, nije ljiljan, nije
đurđevak, nije gerber, nije jorgovan, nije ljubičica, nije visibaba,
nije
koje još cveće postoji?
Sedela je Lili kod stola ko omađijana. Koje je, Boris joj je doneo cveće, i ona nezna
koje a tako lepo izgleda na ruci, lep oblik, tako poseban, pa videla je ona već negde
takvo cveće
i Lili se ispravi i duboko udahne - videla je naravno .
To je cvet marihuane! Sto posto je cvet marihuane!
Jao Boris! Ko je to tebe tako prevario? Jako je lepo to je neosporno! I vredno je,
platina, najskuplja. Jao Boris! Ali, to je marihuana! Kako da je nosim. Još da me
uhapsi policija da nosim znak prepoznavanja! Bože moj! Ala meni sve ide! Da ne
može biti bolje.
I pored sve te panike, Lili nije ni pokušala da pomakne prsten sa svoje ruke, nego ga
je poljubila. Jer ona je u mislima ljubila Borisa. Sa prstenom je ubrzo i legla i brzo i
srećno zaspala.
Prošlo je dva dana a da joj se ni Boris, ni Saša nisu javili. Ona je srećno pogledivala
na svoj prsten i brzo radila sve zaostale svoje poslove,jer su bili vezani za rokove. Bila
je smirena, strpljiva i zadovoljna i do kraja radnog vremena uspela je da završi i
deo posla za sledeći dan. Odlučila se, da prekine i pođe do Saše da ga vidi.
Uzela je telefonsku slušalicu u ruke i počela da vrti njegove brojeve u stanu, ali je
naglo prekinula, jer je čula da neko zvoni na vratima. Bili su Eva i Samuila-Lacika,
došli su po nju da je iznenade i odvedu na zajednički ručak. Ona im se iskreno
obradovala i pošla sa njima.
Delovali su kao lep i srećan par i Lili se zadovoljno opustila na večeri u poznatom
Kolaž restoranu, prepunom gostiju. Posle večere Eva ju je zamolila da zajedno pođu u
WC. Dok su prolazili pored stolova i presecali restoran popreko, ona je primetila
poznato lice kod jednog stola. To lice ju je gledalo. Kad su im se pogledi susreli,
nasmešio joj se, ustao i pošao iza njih i on prema WC-u. Kada su tamo stigli do
hodnika, Lili je osetila da je uhvatio za ruku i zadržao. Eva je već ulazila u ženski deo
i nije primetila da je Lili zaostala. Muškarac ju je zgrabio od pozadi i brzo uhvatio
njene grudi, sve više se nabijajući na nju.
Super da sam te sreo danas! I to još sa jebarom Evom! Taman. Idemo! Reko sam ti
da ćemo i češće! Ja ću tebe, a Čaba Evu već dobro zna, pa će on nju. Tebe ja ne dam
84
nikome! Ti si samo moja pička i tačka. Može i Roža da pukne od besa! Neka pukne. Ja
nju samo drugarski jebem, kad njoj dođe. Jer mi smo drugari, ona je naša advokatica,
dobila je spor i mi veliku lovu. Mi je štitimo i uvek ćemo je štititi od onih što joj prete i
hoće da je ubiju zbog nas.
Dok je to govorio, on ju je celo vreme stiskao na sebe i nije je ispuštao iz ruku.Bili su
sami, niko nije naišao dok se Eva nije pojavila i razrogačenim očima pogledala
Zoltana.
Zdravo Srce! Baš se radujem da sam tebe i tvoju drugaricu sreo! Otkad se nismo
tuckali hahaha! Idemo sad, treba da nadoknadimo!
Jednim svojim naglim pokretom istog trenutka on je uhvatio i Evu i Lili svojim
dvema rukama i snažno ih trgnuo prema sporednim izlaznim vratima. Tu ih je
gurnuo, vrata su se otvorila i njih troje se našli na dvorištu. One su počele da ga mole
da ih sad pusti, da će se dogovoriti za sutra -čvrsto ih držeći, on ih je bez reči dovukao
do svog crnog džipa i prosto ih ubacio unutra. Istog časa krenuo je velikom brzinom i
uopšte na njih nije obraćao pažnju. Lili je očajno ćutala, jer joj je došlo da urliče.Bila
je bez tašne, bez ičega, u suknjici i majičici i štiklama na nogama. Tašna je ostala kod
stola jer je u Samuila-Laciku imala poverenja. I Eva je pošla bez ičega.
Posle petnaestak minuta vožnje, otvorila se neka velika kapija i Zoltan je uvezao svoj
džip u garažu. Tu ih je veselo izvukao i počeo gurati ispred sebe. Kada su izašli, našli
su se u ogromnom dnevnom boravku sa otvorenom terasom njegov privatne vile.
Kada su ga čuli, odmah su se pojavili poslužitelji koji su u kristalnim čašama na
skupocenim tacnama izneli viski sa ledom. Zoltan je uzeo čaše i stavio ih ispred Lili i
Eve, pa podigao svoju i pobedonosno im nazdravio. Nije prošlo puno, brzo se pojavio
njegov brat Čaba, ali ne sam, nego sa jednim zgodnim tridesetogodišnjakom, koji je
odmah bezobrazno počeo odmeravati Lili. Zvao se Šandor. Posedali su do njih i
Šandor počeo da nazdravlja Lili, a Čaba da diže čašu Evi. Eva je za Lili delovala
previše povučeno i ćutljivo, nije je do sada takvu videla i nije je mogla razumeti.
Ubrzo je shvatila, kad je Zoltan progovorio:
Nisi trebala bežati sa onim tipom. Lepo bi odradila svoje dugove - ja bi ti pomalo
svejedno davao. I sad ćeš dobijati svoje paketiće od mene - ali love nema dok se ne
obračunamo. Znaš ti dobro koliku si mi štetu napravila. Nema više da ideš okolo,
bićeš zaključana i radičeš dok ne odradiš. Onda ćemo videti.
Ako budeš vredna i poslušna, onda ćeš se pre osloboditi. Staviću te, da radiš u motelu,
tamo je veliki promet i dan i noć, a sve više prolaze i grčki i turski kamioni, pa ćeš
brže odraditi svoj dug. Jesi me razumela? Nemoj da ti dva puta ponavljam!
Eva je sva bleda i uplašena, klimnula glavom. Zoltan je nastavio, pogledavši u Lili.
85
Vidim, Šandore, da ti oči ispadaju na novu pičku. I treba da ti ispadaju, jer ona je
moja. Dovela ju je Roža, isprobali smo je Ćaba i ja jedanput. Pošto si ti naš najmlađi
brat, nije pošteno da i ti jedanput ne probaš. To ti je radi škole, da učiš da razlikuješ
šta je dobra, a šta je ekstra pička - kakvu ova Lili ima - lepu i uzanu. Još kad bi se
potrudila i počela da se miče i jebe, a ne da samo uplašeno leži, bila bi avion. Biće!
Temperamentno je potom zgrabio flašu viskija i nasuo u sve čaše. Na eks, zapovedio
je. Svi su popili. Onda je skočio, zgrabio Lili za ruku i povukao je u veliku sobu sa više
raznih ležaja i razbacanih modernih fotelja i sedala okolo. Seo je u jednu veliku fotelju
i zagrlio Lili oko struka. Onda je pozvao Šandora da priđe i zapovedio mu da je grli i
pipa tu pred njim. Dalje mu je rekao da počne da je skida i Lili je ubrzo stajala gola
pred njima. Zgrabio joj je grudi, stisnuo pa ih pustio i okrenuvši je leđima, povukao
u svoje krilo. Onda je Šandoru rekao da otvori svoj šlic, izvadi svoj alat, raširi njene
noge, dobro joj pogleda pičkicu i navali. Lili je vrisnula od bola, suze su joj krenule.
Kada je završio, Zoltan mu je rekao da se čisti i da ovo zaboravi, jer više neće dobiti.
Nežno je zgrabio Lili za struk, podigao je u ruke i tako odneo do jednog velikog
kreveta u uglu sobe. Tu ju je stavio da legne i pokrio svilenim roza čaršavima. Sagnuo
se nad nju i poljubio u usta, pa otišao.
Lili je stisnula zube, da ne zarida od muke. Uhvatila je takva panika, kakvu nije
osetila ni u najvećem bombardovanju za vreme rata, ni onda kad su rušili most. Šta
će? Kako će? Pa ona je ovde samo jedan bespomoćan predmet! Pa
ne može
apsolutno ništa! Samo da čeka i trpi! Pa od bombi je mogla da beži, da trči , pa ako je
pogode
tamo je nešto mogla, nema veze po koju cenu, ali bila je neko - a ne
nešto... mogla je da deluje sama,,,, a ne da si ništa, niko, da te nema, da nisi ti
Presekla se
naježila...:
vriska, užasno vrištanje, vrišti neka ženska iz sve snage, ne prestaje, jao...
Onda je nastala tišina, naprosto mrtva tišina, tišina, samo tišina, polumrak, tišina,ona
tu sama, leži, ne miče se, nesme da se pomakne, gola je, nema ni krpicu na sebi, ako
se makne, a kako...kako...
Vreme je prolazilo, ona je zatvorenih očiju ležala u neprestanom iščekivanju i prestala
da misli, blokirala se, ukočila
Koliko je prošlo nije znala
Boris je stigao ranije, jer je pobegao od Muje. Srećno je potrčao gore po stepenicama
i pažljivo otključao vrata, u želji da je iznenadi. Ušao je u sobu i ostao je nasred
sobe. Lili noću u jedanaest sati nije bila kod kuće. Upalio je svetlo i pogledao okolo.
Video je da je našla i uzela njegov poklon, stavila ga na svoj prst.
86
Bravo Lili, naći ću te! Ne skidaj svoj prsten!
Uzeo je telefon i pozvao njen broj, sačekao da odzvoni. Onda je napisao poruku i tu
poruku je neko primio. Ponovo je počeo da telefonira. Istog časa javio se neki nežniji
mladalački muški glas i počeo da govori Lili, Lili...
Boris krene da mu polako, razumljivo govori:
Ja tražim Lili. Nije kod kuće. Ti si našao njen telefon? Gde si ti? Sačuvaj ga , platiću ti,
daću ti pare. Reci gde si da odmah dođem. Kako se zoveš? Ja se zovem Boris.
Boris! Vi ste Boris! Ja sam Samuila-Lacika, od Eve muž. Sedim u Restoranu Kolaž.
Od osam sati čuvam ovde njihove tašne. Otišle su u WC i nem ih, a ja ne smem da
mrdnem odavde.
Šta kažeš? Evo me. Dolazim.
Boris se sjurio stepenicama , uzeo taksi i za kratko vreme seo do Evinog muža.
Tražio je, da mu ispriča sve detalje pre njihovog nestanka. Ono što je čuo, ništa mu
nije značilo, jer ništa nije saznao. Ustali su, izašli i otišli gore u stan sa ženskim
tašnama. Dok je gore -dole hodao razmišljajući, Boris je intuitivno osetio, da ju je
silovatelj ponovo ugrabio. Rožina osveta mu je pala na pamet. Zna sve potrebne
detalje u vezi sa Lili, pa je gangsteri mogu naći u svako doba dana i noći.
Smesta je doneo odluku. Ide da je nađe i da je prisili da ga vodi. Da, da, tako će. Ali,
prvo treba svoje Vestendsiti ljude, biće tu i obračuna. Da, još nešto je jako važno.
Treba da ponesu senzor zbog njenog prstena. Da je senzorom lociraju. Uzeo je telefon
u ruke, našao svoje ljude i brzo se dogovorio. Njih dvojica su potrčali na zakazano
mesto, uskočili u džipove i pošli do Rožine kuće. Tu je Boris pritisnuo interfon i
sačekao, pa ponovo zazvonio.
Na treće zvono javila se Roža. Boris je imitirao Sašu i molio je da siđe dole po njega.
Roža je jauknula i rekla odmah dolazi. Boris je brzo namestio Rumuna u polusedeći
položaj blizu kapije, a on se sakrio uza zid. Kad je ona izašla i krenula, on ju je zgrabio
za glavu preko ustiju i drugom rukom je okrenuo prema sebi. Na njenom licu se
pojavio užasan strah, ona je panično buljila u njega.
Gde su odveli Lili i Evu? Čuješ me? Ubiću te, ako mi ne kažeš gde su ih odveli. Ideš sa
nama i pokazaćeš nam, ako misliš da živiš.
Ušli su u džip, Roža je celo vreme zabezeknuto gledala u Borisa i ćutala. Oni su
krenuli i Boris joj zapovedio da ih vodi. Rekao je - ne u motel - nego na drugo mesto.
Pošto je ona i dalje ćutala, on je izvadio svoj nož i stavio joj uz njeno lice. Ona se
ukočila od straha i podigla ruke. Boris je odmakao nož i ona im je rekla da se društvo
skuplja kod Zoltana u vili. Krenuli su i vozili kako je govorila. Onda su stali u blizini
jedne skupocene velelepne vile.
87
Tu je prvo Boris izašao iz kola i pošao do najbližeg zida zgrade. Izvadio je senzor i
naslonio ga na taj zid. Senzor je počeo da trepće. Borisu je štrecnulo srce od
uzbuđenja. Vratio se u auto i zapovedio Roži da izađe napolje i ode da zvoni na
interfonu.Mora da pozove Zoltana napolje. Ona zna kako, na koji način to može
postići. Boris je stao uz Rožu a momci se rasporedili po mraku, krenuli u osmatranje i
pripremu.
Roža je uspela. Zoltan je sam izašao do nje i ostavio otvorenu ulaznu kapiju.
Boris je pritisnuo svoj revolver na Zoltana a njegovi momci pojurili u kuću. Ništa se
nije čulo i nikog nije bilo jedno vreme. Onda je jedan od momaka došao kod kapije i
mahnuo Borisu neki znak. Ovaj mu je uzvratio i sa još jednim momkom dotrčao do
njega i Rože. Nešto je šapnuo Borisu i uhvatio Rožu. Drugi je držao Zoltana i uperen
pištolj.
Boris je ko panter skočio u kuću i nestao. Vratio se sa Lili umotanom u roza čaršave.
Držao ju je u narućju i odneo u auto. Roža se trgla i brzo sagla glavu. Boris je pojurio
natrag i niko nije izlazio napolje. Na kraju su se pojavili sa nosilima u rukama. Na
njima je neko ležao. Stavili su ih u džip. Onda je mladić odveo i Rožu u džip.
Boris je prišao Zoltanu i nešto mu rekao. Pogledali su se očima koje su sevale i počeli
užasnu tuču.Tukli su se međusobno, padali i dizali se i tuča je potrajala, jer su imali
približno istu snagu. Onda je Boris nekom natčovečanskom snagom navalio i Zoltan
zateturao i pao. Tako je ostao. Momci su prišli Borisu, pomogli mu, ušli u džipove i
pošli prema gradu.
Kada su stigli do Rožine zgrade i stali, Roža se plačući okrenula prema Borisu i rekla
mu:
Oprosti, ako možeš. Oprostite mi svi!
Na nosilima je ležala ranjena Eva, morali su je odvesti u bolnicu. Samuila -Lacika ju
je plačući ostavio. On i Boris su došli zajedno sa Lili u stan. Tu su i ostali do jutra,
iscrpljeni i iznemogli. Pošto je Borisu trebala pomoć da od tučnjave ojača i dođe k
sebi, a Lili se isto osećala slabo, Samuila-Lacika ih nije napuštao do kraja nedelje.
Tada je pošao do bolnice da vidi Evu.
Saša se nije javljao, Lili ga nije zvala. Nije imala snage ni za kakav kontakt. Izgubila je
volju za život, za sve. Nije joj ništa pomagalo, što vidi bolesnog Borisa ceo dan pored
sebe na krevetu. Osećala se postiđeno, poniženo, bezvredno za ljubav. Kako da mu
bude devojka ovakva?
88
Sa njim se do sada čestito nije ni poljubila, malo su se grlili i ljubili i ništa više, jer
nigde nisu žurili, sve su radili emotivno i spontano, radovali se jedno drugom, pričali
o zajedničkoj budućnosti - i... i...i sad kad su je takvi muškarci, ne jedan, nego njih
trojica takvih, videli skroz golu, razvlačili je i gledali je golu i svašta joj radili tako
goloj i
ona njega da pogleda...kako da ga gleda, kako može više da ga gleda kad ona
više nije
ona više nije ona, ona više nikad neće biti ona
ona je sad
Nije mogla
više ni da zaplače, gadila se same sebe, nije više htela da zna za sebe. Blokirala se.
Gotovo je. Ona odavde mora da pobegne. Ona će odmah, čim bude mogla, samo
otrčati do stanice i bež, gotovo je...
Samuila-Lacika se sav srećan vratio iz bolnice. Utrčao je sa mirišljavim skuvanim
ručkom i odmah počeo da poslužuje i Lili i Borisa. Kada je video u kojem je Lili
stanju, upalio je radio i pustio im veselu muziku, a sam nasred sobe počeo da peva i
igra. Boris je odmah prihvatio i počeo zajedno sa njim da peva i tapše rukama. Kako
Lili nije reagovala, on ju je zgrabio i počeo da igra sa njom čardaš i da joj pravi
grimase, ne bi li je nasmejao.
Malo-pomalo uz dobro jelo koje je morala na silu početi da jede, Lili je polako sve više
postajala svesna u koju je duševnu krizu ona zapala. Setila se ovog i onog i u čudu
pogledala na Borisa, kao da ga je tek sad primetila. On je osetio njen pogled i
nasmešio joj se.Lili se zbunila, brzo pogledala u svoj tanjir i ponovo nastavila da jede.
Boris i Samuila-Lacika su se bez reči radosno pogledali i brzo, uz povremeno
mljackanje navalili na ručak.
Predveče je zazvonio Lilin telefon. Ona se malo trgla od iznenađenje, pošto danima
nije zvonio. Bio je Saša. Začuđeno ju je pitao da li je možda u međuvremenu propala u
zemlju, pa mu se zato, pored tolikih telefona oko nje, nikako ne javlja.Osećala mu je u
glasu, da joj zamera što ga uopšte ne traži. Nije bio šaljivo raspoložen. Lili se u
sekundi sažalila na njega i došla sebi. Da ga ne bi dirnula, rekla mu je, da je bila jako
bolesna. Kad se on iskreno uplašio i poverovao joj, rekla mu je, da su to bili njeni
ženski mesečni problemi i da joj je već danas mnogo bolje, a sutra će već biti sasvim
dobro.
Čuvši sve to, Saša ju je radosno pozvao da sutra dođe kod njih jer je nedelja, pa su i
momci kod kuće, jer ne idu na faks. Lili mu je to obećala i rekla mu, da će im tamo
skuvati ručak za tri dana.
Dok je ona tako pričala, muškarci su se sretno pogledali. Boris joj je odmah rekao, da
će ujutro po njega doći njegovi Vestendsiti momci i on mora da ode - a Samuila-
Lacika, da on trči kod svoje Eve u bolnicu. Posle tog detaljnog međusobnog
dogovora, njih troje su konačno, prvu noć legli opušteno i mirno zaspali u svojim
krevetima.
89
Nedelja jutro. Sunce sija, drveće je u šarenilu toplih oktobarskih boja - listovi se
prelivaju u žuto, narandžasto, zelenim bojama i njihovim nijansama. Priroda izgleda
veličanstveno!
Lili stoji na praznoj ulici - stoji i gleda i gleda...Oseća kako joj se sva duša raduje što
ona to može da vidi, da gleda, da zaneseno uživa...
Tako ispunjena, kao ponovo rođena u to nedeljno jutro, zaboravivši na sve drugo -
radosno je pohitala divno osunčanom Vaci ulicom, prešla u njen drugi deo i prosto
hitajući stigla ispred veličanstvene zgrade čuvene budimpeštanske gradske pijace
Vašarčarnok. Ova pijaca joj je dodala još dobrog raspoloženja i volje za život, jer ju
je obožavala od prvog trenutka, kad ju je ugledala. Nije mogla da veruje, da je to
pijaca. Nikad tako nešto nije videla. Prava pijaca - a kao robna kuća je! A ta divno
poslagana ponuda po svim tezgama! A to voće i povrće iz celog sveta!
Boris joj je dao dosta novaca, da joj ostane i za rezervu. Mogla je da kupuje, da sve
najkvalitetnije kupuje, jer je i Saši, i njoj a i mladićima potrebno pojačanje za
iscrpljene organizme. Treba da pojedu više voća i povrća, ali i mesa i sira i drugo. Lili
se potrudila da nađe sve što joj treba i sa dve pune torbe požurila na tramvajsku
stanicu. Bila je zadovoljna što je našla baš to parče goveđeg mesa, od kojeg se pravi
najkvalitetniji goveđi gulaš - čuveni perkelt. Znala je da ga Saša obožava, ali to, da
mu je jako potreban da ojača i dobije snage.
Prešla je na veliki, lepo uređeni trg preko puta pijace, ušla u tramvaj i sela do
prozora, Bilo je još rano, nije bila gužva, pa se trudila da što više vidi i upamti
gledajući kroz prozor. Tako se najlakše uči i upoznaje ceo grad. Dok joj je pogled bio
poznat, prepoznala je neku ulicu ili zgradu, ona je radosno gledala dalje napred. Ali,
kad joj se ukazaše nepoznate ulice, zgrade i crkve, malo ju je uhvatila nervoza i ona je
postala nesigurna.
Čekaj. Saša ti je rekao sedma stanica! A koja je sad ova? Jao, zaboravila sam da
brojim. Prvo je bila kod crkve, pa ona kod neke robne kuće, pa kod podhodnika - to je
tri, pa ona kod parka, pa sad ova tu kod Dunava tu na obali - to je pet. Da, sad sam se
setila da su tri pored Dunava, tako je rekao Sale. Na trećoj tu - na sedmoj ako brojim
od pijace - tu treba da siđem. Jao. Drugi put ću sigurno znati.
Lili sva uzbuđena ustane, zgrabi torbe i uputi se pre vremena prema vratima, u panici
da ne bi zakasnila da izađe.Sretno je izašla i opet se zbunila na ogromnom praznom
Dunavskom keju. Stala je, počela da se okreće i tek kad je ugledala, seti se Sašinih
reči:
Nije ti nikakav problem, da stigneš kod nas. Kad siđeš sa tramvaja, već izdaleka ćeš sa
desne strane ugledati ogroman plavi neboder policijske stanice! Kad siđeš iz
90
tramvaja, samo pređeš na drugu stranu i produžiš pravo u tu ulicu. To je naša ulica.
Mi smi u policijskoj ulici. Stanujemo u visokospratnici preko puta same policije -
na petom spratu!
Vukući svoje velike i teške torbe, Lili je uspešno stigla do jedne ogromne dugačke
socrealističkim stilom izgrađene visokospratnice. Kad ju je videla, laknulo joj i ona se
radosno dovezla liftom do petog sprata. Kada je izašla iz rasklimatanog lifta, opet se
setila Saletovih reči:
Tri puta, jedno za drugim,bez pauze, kao muzika - tako zvoni! Kad staneš, uzmeš
vazduha i tri puta još kucneš. Onda čekaj, ne ponavljaj više!
Vrata su ravno preko puta lifta! Piše prezime
zaboravila je,
svejedno
Uradila je - i vrata su se brzo otvorila. Saša ju je radosno pustio unutra, zagrlio i
poljubio u obraze. Ulaz je zaključao, ostavio ključeve u bravi, uzeo torbe i oni su iz
mračnog velikog predsoblja ušli u osvetljenu, dobro uređenu kuhinju. Prozori kuhinje
su gledali na Dunavsku stranu. Sa petog sprata za Lili je bio jako lep doživljaj, što po
sunčanom vremenu može da gleda taj deo Dunava i obale. Drugu stranu stana nije
htela ni da vidi, pa joj se Saša smejao, da se i odavde, sakrivena u mračnu sobu, boji
da pogleda na policiju.
Mi smo ovamo namerno došli! Da zavaramo trag! Studenti,podstanari, muče se,jedva
žive i tako to, uče da što pre završe, ne znaju gde im je glava...
Koji policijski manijak bi se mogao od njih setiti, da oni ekstra valjaju drogu! Da su
najbolji! Da su od svih bolji A znaš zašto? Zato što su ekstra inteligentni, što su široko
obrazovani, što su načitani, što uče strane jezike,što stvarno studiraju i uče ko
manijaci i sve moguće finese drže u malom prstu. Pošto nemaju tatice da ih
finansiraju, ovo je njihova egzistencija da plate svoje školovanje i kao veliki stručnjaci
otperjaju u svet. Dotle oni razmaženim glupander sinovima ovih lovarnih tatica
uvaljuju malo dezerta, da se deca ne dosađuju.
Mi ovde gore sa prozora petog sprata sve vidimo,šta se kod njih dešava. Čujemo kad
je uzbuna, kad kreću u poteru, vidimo ko ide - mi smo pravi informativni biro...
Dok je Saša govorio, Lili ga je zamišljeno gledala. Bilo joj je žao, da i on nije pravi
student,da je izgubio i gubi svoje vremei svoju mladost iii...nije videla koja je dalje
njegova perspektiva, šta i kako misli...Prekinula je razmišljanje - Saša je izvadio flašu
sa njenim omiljenim Martinijem i nasuo im po čašu.
91
Izvinite, želite li, da ih zamočim u šećer?
- nasmeja se on i podiže čašu, da
nazdravi
Mislite, pune čaše da namočite?
- nastavi Lili u njegovom stilu
Smejući se, kucnuli su čašama i radosno jedno drugom nazdravili.
Pošto je voda zakuvala u staroj džezvi, koju je Saša doneo zajedno sa domaćom
kafom od kuće, Lili ju je zakuvala na srpski način i poslužila im. To ih je podsetilo na
rodni kraj, pa su se malo zamislili dok su je pijuckali.
Onda je Lili naglo ustala. Setila se kuvanja i nabavljenog mesa i hrane.
Jao, moram da stavim hranu u frižider i da počnem sa kuvanjem. Za perkelt treba
nekoliko sati, to je spori starinski sistem.
Saša je prišao sa torbom i pridržao joj. Kada je Lili pored Saše krenula prema
vešalici, da dohvati kecelju - Saša je ispružio ruke prema njoj, zagrlio je i privukao
sebi. Lili ga je zbunjeno, poluotvorenih usta pogledala
- i već u sledećoj sekundi
shvatila, da je Saša počeo ljubiti francuskim poljupcem i sve više stiskati na sebe.
Pošto je to bio Saša kojeg je toliko dugo poznavala i zavolela, ona mu se nije znala
odupreti, a nije ni mogla jer joj nije dao šanse da mrdne. Njegov poljubac je bio
strastven i dug, produžavao ga je, čim je malo uzeo vazduha - i Lili je počela da mu
uzvraća i da ga isto lepo ljubi kao on nju. Bilo joj ga je žao.
Posle poljupca Saša ju je radosno pogledao, uhvatio u zagrljaj i poveo prema sobi. Tu
je sa njom zagrljeno seo u veliku fotelju i počeo je da joj govori:
Ja tebe Lili sanjam od prvog momenta kad sam te ugledao. Onda sam bio takoreći
klinac. Posle se to nastavilo, ali sam prihvatio činjenice i nastavio tajno da te volim. Ti
si mi bila daleko, moj nedosanjani san.
Kada mi je Mama Žela javila da si dobila posao ovde, da moraš doći jer kući nemaš
posla, jer ti je Mama bolesna i moraš imati para za njeno lečenje, jer si ostala sama,
muž pobego u Australiju... ja sam Mami samo reko neka mi se javi, ja ću njoj pomoći,
ja ću joj biti pri ruci - da ti kažem, nisam ništa drugo mislio...I da znaš Lili, nisam
mislio da te ogranićavam, da ti uzmem tvoju slobodu...
Neznam šta mi je sad došlo, kako sam odjedanput dobio toliko hrabrosti, posle toliko
godina koliko te znam, stvarno ne mogu da shvatim kako sam se usudio, da te
zgrabim bez ikakvog uvoda - takoreći na silu da te počnem ljubiti...
Dok joj je tako iskreno i zbunjeno govorio, Lili ga je ganuto gledala, pa ispružila ruku i
pomilovala ga po licu, nasmešila mu se. On ju je srećno pogledao i nije mogao da
skine pogled sa njenih očiju. Dugo ju je gledao i sve više je delovao zamišljeno. Onda
je duboko uzdahnuo i počeo da govori:
92
Znaš Lili, kako sad razmišljam, izgleda da sam hrabrost dobio od šoka! Ozbiljno ti
kažem, ja sam se šokirao! U stvari, poblesavio, kad sam nešto čuo.
Lili ga je samo gledala i slušala - a on je nastavio, sav u vatri:
Dva dana pre nego što se meni desio ovaj cirkus - bilo je to u četvrtak - ti si prolazila,
išla si u banku a mi smo sedeli u kafiću i gledali te. Ti nas nisi videla. Kada si ti otišla,
Mujo se okrenuo i gledao je za tobom. Zamislio se i zaboravio, reko nam glasno šta
misli:
Moram je jebati! Ova Lili me izluđuje od prvog momenta! Diže mi se, čim je vidim.
A uopšte se ne oblači i ne ponaša izazivački. Solidna, ozbiljna, zgodna, može se reći
poslovna žena.
Pojma nemam. Ona ima nešto što izbija iz nje
- neki njeni pokreti, njen hod,
neznam.
U stvari, najviše njeno karkteristično lice i te njene oči! Da, oči, pogled. Ona je lepa,
ali na neki drugi način. Nije fotografska, naštimana - a nije ni ko ove cure lepotice,
lutke, bez ikakvog identiteta na svom licu - sve liče jedna na drugu.
Moram je imati, mora biti moja i tačka.
Skupićemo se uskoro, jedne nedelje popodne, dovešću i svoju devojčicu, moj slatkiš,
moju ćerkicu.Hoću da vidim, kako će mi dete reagovati na nju kad je vidi. Hoću da
vidim kako reaguju, jedna na drugu. Moram to uraditi.
Još nisam ovde ni na koga tako reagovao za ovih deset godina. A ženska koja moju
Eminu čuva, tako se trudi, tako me voli, tako mi ugađa - a ja ladan ko špricer, ništa.
A lepša je, zgodnija, hoću reći utegnutija, dugonoga i mnogo mlađa - džaba, ne ide.
Eto, šta je život. Mi pojma nemamo.
Sad dok je danas tu prolazila,po ko zna koji put sam konstatovao, da deluje baš
svetski. Prava samouverena poslovna žena, ali ne one ledene sa Zapada, nego naša
Južnjakinja sa duhom, kojoj duh zrači, ostavlja utisak, stvara poverenje.
Ja već odavno razmišljam da otvorim svoju firmu ovde - ali da bude
spoljnotrgovinska. Ona zna mađarski i nemački - pa bi mogli raditi sa austrijskim,
nemačkim, holandskim firmama. Onda bi se dopunjavali sa mojima na Dunavskom
keju - ne bi Velikom bio konkurencija.
Što je još tu mnogo važno - ona je čvrst karakter, čista, kod nje ne postoji opasnost,
može usput i koji paketić da odradi. A ima ekstra dobre poslovne reference - zato ju
je onaj njen kurajber Gazda i dovuko ovamo. Ali , ja ću ga zajebati, pa neka mu opet
dodju oni njegovi polupismeni, ko ranije, koji su mu sve poslove upropastili ovde.
93
Ne bi on Lili nikad upeco, da nije bilo rata. Pa neće je ni pecati. Lili će biti vlasnik i
direktor mog preduzeća. To sam čvrsto odlučio.
Šta kažeš?
Vrisnu zapanjeno Lili gledajući u Sašu
Da, taj drkadžija Mujo je sve to tako smislio. Da mu ti budeš robinja! Robinja sto
posto! Nije mu dosta što sam ja njegov rob i svi mi u grupi. Da nas vuče i ucenjuje već
godinama.
Sve nas, sem Borisa! Boris je klasa, Boris je za njega nedostižan frajer - kome on
mora da šeni i udvara, ako nešto oće od njega.
Ubiću tog Muju! Odlučio sam!
- urlao je očajno Saša i gore-dole hodao po sobi
Saša, stani! Šta to govoriš?
Lili je skočila sa fotelje i brzo ga zagrlila.
Kažem ti, moram ga ubiti, druge nema, jer on neće odustati! Kad on nešto odluči, on
ne odustaje!
Ti si mu jedina šansa
- da ima i preduzeće i ženu - da bude siguran i opušten, jer
je sto posto siguran da je našao pravu osobu i da ništa ne rizikuje.
Čekaj Saša, da ti kažem...
Saša je prekine, ali je sad već mnogo smirenije nastavio:
Zvao sam te, da dođeš danas - jer mi popodne ovamo stiže moj najbolji drug iz
detinjstva, moj Vlatko. Studenti su otišli po njega, da ga dočekaju na Keletiju, stiže
brzim iz Novog Sada.
On je moj najbolji drug! Odležao je u Mitrovici pet godina! Nadrljao je u vojsci. U
Mitrovici je morao da radi najteže fizičke poslove i da se leči. Odradio je i dobio čiste
papire. Dobio svoja redovna dokumenta, ima pasoš. Može da putuje gde hoće!
Odlučio se za Švedsku, ide tamo. Tamo je već nekoliko naših! Idem i ja! Dolazi, pa
ćemo se sve dogovoriti!
Kad tamo sve sredim, dolaziš i ti!
Videću sa njim, možda i ti kidneš odmah. Odete zajedno u Ljubljanu, kod te tvoje
Renate i sačekate mene - ili odmah direktno za Švedsku - a ja prvo kod Renate da se
sklonim i onda i ja stignem. Moraš večeras pozvati Ljubljanu. Neka ona ovamo ne
kreće, ne možemo mi ovde sad javno puno da se motamo. U stvari, bolje da nas niko
ne vidi, znaš i sama. Treba uhvatiti tutanj i kidavela.
94
Nastao je tajac. Gledali su se nemo i razmišljali. Na Sašinom licu se sve više ocrtavala
tuga. Počeo ju je gledati nekim tužno- praznim, izgubljenim pogledom. Lili se trgla,
brzo smišljala, kako da se ponaša, šta da kaže. Dok ga je gledala takvog, sve više je
bilo izazvano njeno buntovništvo, njen revolt koji je nosila u sebi - pošto ni sama nije
mogla sagledati nikakav pravi izlaz.
Odjedanput, ona je počela da viče:
Nećemo se predati! Čuješ Sale? Mi se ne predajemo! Mi smo stari borci! Mi se
borimo! Mi ćemo se boriti i izboriti! Sad kad stigne tvoj Vlatko, dogovorićemo svu
taktiku i napraviti ceo plan!
On ju je pogledao iznenađenim razrogačenim očima i gledajući borbeni izraz na
njenom licu
- odjedanput uzdahnuo i sa nekim vidnim olakšanjem, seo na stolicu.
Lili je potrčala u kuhinju i donela im vode. Saša i ona su polako dolazili k sebi - kao
ljudi posle neke velike svađe ili nekog psihičkog napora. Vidno olakšan, Saša se
iznenada setio i počeo da govori:
Dobro kažeš Lili. Nećemo se predati. Sreća da baš sad stiže moj Vlatko.
Sreća da imam ove moje studente, inače me on više nikad ne bi našao.Mobilni mi
otišo u majčinu, bio sam znaš već...On, kao pravi prijatelj, prešo je na ovaj kućni broj i
vrteo i vrteo, dok mu se jedan student nije javio i rekao mu sve.
I da me je Boris brzo doveo kod njih! Sreća da imam tog velikodušnog i dobrog
čoveka - tog dokazanog druga Borisa.
Prosto ne mogu da verujem, da je to istina i da on onda nije poginuo. Bilo je strašno,
neznam ni kako sam se ja spasao. A kad se setim, ne smem razmišljati, ko zna šta su
uradili Adamu! Niko nezna gde je. Sigurno su ga odveli negde.
Lili se štrecnula, brzo sagla glavu da uzme i napuni čaše - da izbegne njegov pogled.
Kada je Saša popio dosta vode, pogledao je na Lili i dalje nastavio da priča:
Znaš ko još trza na tebe Lili? Boris! Šta me tako gledaš? Stvarno. Reko mi je i meni je
to drago.
Kada si došla ovamo, pitao me je samo, jesi li slobodna, ili si ti moja. Ja sam mu reko
da si slobodna. On me samo pogledo, ništa nije reko. Znaš, on nije jako razgovorljiv.
Dosta je zatvoren, retko govori, ali je već odavno moj dokazani drug. Tad je to ostalo
tako, ja nisam ništa hteo da dodam.
95
Ali, kad sam video njegov zapanjeni pogled, njegovo zapanjeno lice u kafiću prošli
put, kad je Mujo reko svoj plan sa tobom - sve sam shvatio. Pogledali smo se na
trenutak, brzo sagnuli glave, gledali u sto, bavili se čašama.
On i ja smo posle kafića imali poso na jednom mestu. Pošli smo zajedno i ćutali.
Onda me on iznenada pogledao i hteo nešto reći - ali ja sam ga preduhitrio i rekao
mu:
Znaš, ispitao sam Lili. Rekla mi, da joj se sviđaš.
Iznenađeno me je pogledao i zagledali smo se jedno u drugog. Onda je reko samo ovo:
Moramo je spasiti!
Više ništa nismo posle pričali. Nismo ni mogli. Kao i uvek, jurili smo dalje i posle
jurcali u nastavku.
Hvala ti Sale. Dobro si to uradio. Borićemo se.
Hajde sad ti malo odmori, moraš ležati,nisi još ojačao. Dok Vlatko ne stigne, taman
ćeš malo moći da odremaš.
Ja brzo moram početi da kuvam, jer nećemo imati
šta da jedemo hahaha
Lili sva vesela mahne Saši i istrči u kuhinju. On joj je osmehom odvratio. Kada je
posle nekoliko minuta krenula po čaše u sobu, da ih uzme i opere, Lili se u zadnji
momenat zaustavila na pragu sobe i šokirano virila unutra.
Saša je ležao na krevetu sa malo uzdignutom glavom na jastuku. U ruci je držao
nešto što je preko cevčice stavio u svoju nozdrvu. Kada je završio jednu, stavio je to i u
drugu nosnicu. Onda je zabacio svoju glavu i malo duboko disao. Potom se pridigao,
okrenuo prema ormariću sa desne strane kreveta, otvorio jednu fiokicu, stavio unutra
paketić iz svoje ruke, gurnuo natrag fioku, ponovo se zabacio na jastuk, zatvorio oči i
duboko disao. Tako je prošlo još nekoliko trenutaka. Onda se okrenuo na stranu,
namestio se i tako ostao da leži.
Lili je znala da se on sad jako ušmrkao i da će tek posle nekoliko sati da dođe k sebi.
Počela je očajno da kuva i da razmišlja. Setila se, kad ju je Boris upozorio da pripazi
sa Sašom, da je on neizlečeni zavisnik, sa povremenim krizama.
Kuvala je i mislila, mislila i sve više shvatala, da ona tu ništa ne može uraditi - jer
ovde nema pomoći. Uzalud su njeni oblaci, njene nade, sve je uzalud - uzalud je
počela svoj let kroz oblake - kad ovde ti oblaci ništa ne mogu pomoći. Tu treba leteti
do Marsa, pobeći na Mars...
E moj Saša... moj dobri, lepi, mladi, obrazovani, muzikalni Saša, Saša koji je šarmer,
koji tako lepo peva, koji ima tako lep glas, koji ima tako lepo lice i tako lepe oči...tako
96
dobro srce, koji svakom pomaže, koji ne štedi sebe u tome, koji zna da brine, da
saoseća, da ljubi, da voli, koji je tako velikodušan
e moj Saša
Zvonce je zvonilo na vratima - Lili uplašeno skočila sa stolice i polako prišla ulaznim
vratimai čekala. Kuc kuc kuc tri puta
a
zvono ko muzika da to su oni!
Lili uzme u svoju ruku ključ, polako otključa i sačeka, onda za svaki slučaj, ćvrsto
stisne svoje cipele dole uz vrata i počne polako da ih otvara. Niko ih nije gurao, njoj je
srce počelo ubrzano da kuca i ona polako pored vrata malo počne da viri. Onda je
ispružila svoj vrat i u čudu pogledala napolje. Boris je stajao pred vratima i smešio joj
se.
Boris je polako ušao unutra i zaključao vrata. Lili se izmakla i gledala ga. On joj je
prišao i uhvativši njenu levu ruku, podigao je prema sebi i poljubio je. Onda ju je
značajno pogledao i posebno poljubio njen prsten na ruci i opet je pogledao. Video
je njen pogled, koji je razrogačenim očima pitao.
Ovaj prsten sam ti doneo iz Švajcarske. Naručio sam ga preko mojih prijatelja iz
zemlje mog najomiljenijeg pisca - južnoamerikanca Maria Vargas Ljose - iz
Ekvadora! Tamo je jedan zlatar napravio njihovo najomiljnije cveće
- cvet
marihuane! I ja sam ti ga doneo za uspomenu!
Da, draga moja Lili, nisam mogao da ti dam ružu - kad je oko mene marihuana! To
sam ja!
Molim te, razumi me i ne skidaj ovaj prsten sa ruke! Neka ti on donese sreću! Zato
sam ti ga doneo! Taj te prsten ni na šta ne obavezuje, upamti to.
Kada je Lili došla k sebi, on je prešao na drugi deo svoje priče:
Bio sam gore u stanu, jer sam iznenada morao uzeti robe dole iz kancelarije. Kada
sam ušao, video sam da si zaboravila da poneseš svoj mobilni telefon. Potražio sam
gde ti je ključ od kancelarije. Našao sam ga u tvojoj tašni, jer nju nisi ponela sa
sobom. Taman sam odahnuo i krenuo dole, izašavši u predsoblje, odškrinula su se
Komšinićina vrata i ona me je pardonirala. Stao sam, sačekao. Prišla mi je na svoj
gospodski način i mnogo se izvinjavala. Rekla mi je, da je stigao Gazda. Da je tražio
gde su Lili i Eva. Ona mu je rekla da su na izletu. Nije mu rekla da Eva više nije tu i da
ona zna, da sad ja povremeno navraćam. Ništa mu nije rekla. Gazda je otišao i
poručio preko nje, da mu se Lili javi kad stigne, nema veze ako bude i kasno u noć.
Otišao je. Posle nekog vremena čula je zvono Lilinog mobilnog telefona u sobi i
shvatila, da ga je zaboravila. Sigurno ju je Gazda tražio.
97
Pogledao sam u gospođu Komšinicu sa beskrajnom zahvalnošću i poljubio joj ruku.
Onda sam otrčao dole u poslastičarnicu i vratio sam se sa velikim kutijama kolača i
sladoleda. Komšinici su od ganutosti suze krenule. Tako me je sva srećna i zbunjena
gledala.
Ti sad odmah moraš da požuriš kući. Još je dosta rano, Gazda je sigurno u nekoj
kafančini na ručku. U kancelariji sigurno nije. Uzmi sa sobom tvoju veliku tašnu i
utrpaj u nju sve što smo stavili u lonce i šerpe. Požuri dok je još svetlo svugde po
hodnicima, dok stanari i njihova deca idu gore- dole, ko svaki put nedeljom popodne
- čas u poslastičarnicu, čas u podrum na pivo ili stoje ispred kapije i pričaju. Ti lepo
požuri do lifta i pravac u stan. Onda mi pošalji poruku da me voliš.
Vidim da se Saša opet ušmrkao i da ću sa njim imati muke. Kad mi ti pošalješ poruku,
ja ću morati da krenem i dođem do tebe. Dok mene ne vidiš, za Gazdu nisi tu. Ako ne
budem mogao drugačije, moraću povesti sa sobom i Sašu. Onda ću zvati u pomoć
našeg kuma Samuila-Laciku
Čekaj! Saši će oko pet stići natrag studenti. Oni su otišli da dočekaju njegovog
najboljeg druga Vlatka iz Novog Sada. Vlatko putuje za Švedsku. Hoće i Sašu da vodi
sa sobom.
Šta kažeš? Pa to je super! Pa to je spas! Pa to nam je svima spas!
Lili je trčećim korakom stigla do tramvajske stanice, uskočila u tramvaj, odvezla
pred Vaci ulicu, žurno je prešla i stigla u svoj stan. Tu je zgrabila veliku tašnu i otišla
do kancelarije, otključala, ušla, uzela šta treba i požurila do lifta. Srce joj je tako
kucalo, da joj se činilo da će joj iskočiti iz usta.
Sašinim stanjem uspaničena, sa torbom u ruci, ušla je u svoj stan i brzo zaključala
vrata. Onda ju je iznenada snaga tako izdala, da je jedva uspela sesti na kauč pored
vrata. Kad se na njega srušila - bila je najsrećnije stvorenje na celom svetu.
Boris je stigao predveče i o svemu obavestio Lili:
Sašin drug Vlatko je na njega ostavio dobar utisak. Bio je ozbiljan i odgovoran mlad
čovek, koji zna šta hoće i želi to da uradi. Dogovorili su se, kako da što pre nabave
papire za Sašu. Boris će još večeras potražiti Žarka i Mariju u Hotelu Hungarikum.
98
Žarko je tata-mata za papire i za raznorazne grupe turista. On će ih ubaciti u
najbezbedniju varijantu.
Sastanak sa Gazdom je zakazan za ponedeljak ujutro. Lili je obavestila Evu i Samuila-
Laciku, a Gazda domaće mađarske advokate. Dnevni red je bio Ugovor o kupoprodaji
Evinog poseda i realizacija istog po hitnom postupku, jer se Gazdi jako žurilo.
Već na početku sastanka došlo je do velikih neplaniranih komplikacija.
Eva je predstavila svog muža i pokazala venčani list. Zahtevala je, da se u Ugovor
unese njihov suvlasnički odnos. Kada su advokati utvrdili, da je on Rumun bez
legalnih papira u Mađarskoj, počeli su da se hvataju za glavu. Zahtevali su pauzu i
dogovarali se, kako da to što brže reše
U nastavku rada advokati su tražili od suvlasnika, da im potpišu Ugovor o njihovom
zastupanju. Eva je odbila i rekla, da nju u celoj Mađarskoj, pa i u svetu, jedino Lili
Knežević može zastupati, niko više. To što ona nije advokat i pravnik, nego
ekonomista koji se razume u pravo i zna se njime služiti, to se nju ništa ne tiče. Zato
su oni tu plaćeni advokati , da nađu soluciju i da to reše.
Rad je demonstrativno prekinut, dok ih Gazda na jedvite jade nije ubedio da nastave.
Tražili su, da im Lili preda svoje dokumente i Lili im je pružila svoj pasoš. Kada su
zatražili da im preda svoju dozvolu za rad i dozvolu za boravak u Mađarskoj - Lili je
hladnokrvno rekla, da to od njenog Gazde treba da traže.
I srpski i mađarski advokati su se preneraženo trgli i u čudu pogledali jedno drugog.
Onda se jedan od Gazdinih iznerviranih advokata okrenuo Gazdi i opsovao ga
rafalom masnih psovki. Svi su ustali i rekli da Gazda sam uradi ovaj posao, pošto je
očigledno veći stručnjak od njih.
Mučnu situaciju je spasla Eva svojim molećivim osmehom. Zamolila ih je, da pođu
zajedno na ručak jer im je ona spremila čašćavanje. U toku ručka, advokati su se
opustili i počeli dogovarati naćin premošćavanja iskrslih komplikacija. Tako se polako
prešlo na dalji rad i do večeri je sve dogovoreno za uspešnu realizaciju ugovora do
sredine nedelje.
To je bio realan rok, jer su već po Predugovori odradili najveći deo posla. Gazdina
građevinska ekipa bila je pri završetku radova za aktivaciju pogona nove Filijale
preduzeća u Budimpešti. Ostalo je da aktiviraju Ugovor o kupoprodaji i uđu u posed,
nakon isplate ugovorene cene i pripadajućih poreza i drugih zakonskih obaveza.
99
Eva i njen muž Samuila-Lacika su odlučili, da će od naplaćene cene odmah kupiti
podstnarski stan u koji ih je Lili smestila, jer im je on doneo sreću. Dalje, da kreću da
žive u zemlju muževljeviih snova - u Španiju. Tu će da kupe sebi mali stan u
Barseloni i manju kuću u San Sebastijanu na Atlantiku. Počeće da se bave turizmom,
pokušati da pokrenu turistički promet sa Mađarskom i sa Rumunijom. Pare će im se
prebaciti u banku u Španiju - to će sve Lili odraditi, jer ona će biti direktor njihovog
turističkog preduzeća u Španiji.
Gazda i njegovi prijatelji advokati su se iznenađeno pogledali. Ostali su bez teksta. I
mađarski advokati su bili zatečeni, ali oni su se brže snašli i svojim predlogom
pokrenuli i srpske kolege. Španija i domaći Mađari tamo - bio je izazov, jer su
privredni kontakti sa Španijom u Mađarskoj bili tek u povoju. Lili je predstavljala
stručnjaka za spoljnu trgovinu i za investicije - sa velikom i poznatom referenc
listom u celoj bivšoj Jugoslaviji, ne samo u Srbiji. A sada je Lili i odavde - jer je
dobila zvaničnu dozvolu za rad u Mađarskoj na pet godina.
U Hotelu Hungarikum Žarko i Boris su dogovorili sve detalje i napravili svoj plan.
Žarko je predložio Holandiju kao prelaznu destinaciju za Švedsku. Rekao je, da su u
Holandiji mnogo fleksibilniji i liberalniji propisi i da će tu Sašu moći da dovede bez
problema. Bitno im je bilo, da do kraja nedelje krenu na put kao članovi jedne
holanske turističke grupe koja se nalazi u poseti Budimpešti.
Boris je zadovoljno odjurio u svoj Vestendsiti i sa Iračanima izdogovarao finalizaciju
poslova do kraja tekuće nedelje. I njih je ubacio zajedno sa Sašom i Vlatkom u
holansku grupu, jer za Švajcarsku oni nisu imali prolaz. Holandija je za njih
predstavljala spasonosnu soluciju, bezbedno ostrvo.
Tu noć je proveo zajedno sa Sašom i sa njegovim drugom Vlatkom, jer je želeo bliže
da ga upozna. Morao je biti siguran, u čije ruke pušta svoga Sašu. U suštini je bio jako
tužan što se moraju rastajati. Setio se Adama,koga su njih dvojica tako tragično
izgubili. To Saša nikad nesme da sazna. Mora mu ostati nada, da će se možda jednog
dana on i Adam negde ponovo sresti u životu.
100
Kupoprodajni ugovor je zaživeo u četvrtak. Dotle su se advokati i Gazda odlučili - da
pođu svi zajedno ovog vikenda sa Evom i njenim mužem, kao turistička grupa u
Španiju. Tamo će osnovati zajedničko preduzeće sa spoljnotrgovinskom, turističkom
i proizvodnom delatnošću. Direktor preduzeća će biti Lili. Na put će povesti i Žužu,
ćerku jednog peštanskog advokata, koja godinama radi u turizmu i govori engleski i
španski. Ona ć e biti direktorica Evine turističke agencije i usko sarađivati sa
preduzećem koje vodi Lili.
Nisu ni gazdinu kancelariju u Vaci ulici zaboravili. U tom preduzeću će na mesto Lili
biti zaposlen mladi spoljnotrgovinski stručnjak - sin jednog od advokata, koji će
napraviti Ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji sa preduzećem u Španiji.
Turističku grupu će formirati i vodiće je - Žuža i preduzeće u kojem ona radi - a
vlasništvo je žene od jednog advokata.
Lili do četvrtka nije videla Borisa. Sem kratkih šifrovanih poruka, nisu uspeli da
dođu u bliži kontakt. Sašu i Vlatka je videla dva puta. Prvo je odjurila da upozna i vidi
Vlatka. Drugi put da malo popriča sa njima. Ponašala se uobičajeno, kao da se u
njenom životu ništa ne događa, niti menja. Otkad je videla Sašu sa šmrkom u
rukama, znala je da ima posla sa bolesnikom, sa bolesnim čovekom o kome neko
mora da brine, sa čovekom kome se više ništa važno ne može poveriti, sa
nepouzdanim čovekom. Obuzela ju je ogromna tuga, strašno je patila.
U četvrtak uveče, posle konačnog dogovora, da turistička grupa kreće sa Feriheđa
avionom u subotu ujutro u sedam i trideset - Lili je znala da mora smisliti dobru
taktiku i neizostavno videti Borisa - pa taman da ode sama u Vestendsiti i tamo mu
ostavi poruku - ako drugačije ne bude išlo. Do sutra nije sposobna da tako pasivno
sedi i čeka. Mora rizikovati, pa taman crkla.
Prvo mu je poslala poruku „Ljubav”. Primljena je odmah, odgovora nema. Onda
poruku „Saša”, primljeno, ništa. Onda „Dogovor”primljeno, ništa. Onda „Hitno”
primljeno, ništa. Onda je već drhtavim rukama ukucala poruku „Upomoc!” i ko
iznemogla, bespomoćno gledala u telefon. Poruka nije primljena. Nema izveštaja da
je primljena. Samo je poslata i ništa dalje...
Prvo je izbezumljena samo gledala i gledala i nadala se. Onda joj je iznenada pao
napamet švajcarac i počela da proverava telefonski imenik. Našla ga je i na momenat
osetila olakšanje. Odmah je počela da kuca „Upomoć” i sva uzbuđena pritisnula
na”pošalji”. Vaša poruka je poslata - čitala je ona naglas ko malo dete i ukočeno
gledala u telefon. Ništa više nije ugledala.
101
Od toga ju je uhvatila takva panična potreba za akcijom, da je došla u iskušenje, da
momentalno istrči napolje bez razmišljanja. Kako budalo? Projuri joj misao i ona
počne da se presabira. Mora da ide tamo. Ako neće da crkne - ili da
Ne, nema
šanse da tamo uđe sama. Može da pođe dotle taksijem, stići će oko devet - ali da se
mota i penje do kafića pored bioskopa na trećem spratu hm - išla bi ranije, ne bi joj
ništa palo na pamet da ne ide, ali sad posle
Rizik je prevelik. Stvarno, jedino ako baš
hoće da crkne na ovaj ili onaj način, ako hoće da je unakaze, ako hoće...
S kim? Kome mogu reći da me prati tamo? Ako bi rekla onom drugom Gazdinom
advokatu? Taj je fin povučeni čovek, njemu se ponešto može i reći. Hm
Da probam zvati onog najmlađeg mađarskog, onog simpatičnog, ležernog,
neukrućenog Ferenca - da mu kažem da me otprati do mog rođaka kome moram sve
hitno javiti - da, on bi mogao, on je savremen a ne ko oni ostali, čekaj gde mu je
vizitkarta,da nađem njegov broj
Lili ustane i počne da pretura svoju fasciklu sa dokumentacijom. Ni jedne vizitkarte
nije bilo. Gde ih je stavila? Nije znala. Uzela je svoju veliku tašnu i počela da pretura u
njoj. Nema.
Odjedanput se setila Saše. Šta ako je Boris skoknuo kod njih, pa ne čuje telefone.
Odjurio, video ih , pa žuri ovamo. Mogla bi im telefonirati sa ovog fiksnog, na njihov
fiksni kućni broj. Pa bi pitala jel tamo.
A šta Saši da kaže, zašto ga traži. A ako Saša čuje, da je Boris opet nedostupan, onda
će se on uplašiti za njega, a oni treba u nedelju da krenu
ne, nesme to raditi
Budalo! Idiote! Pa ti više stvarno nemaš mozga! Ispario ti! Bože moj! Pa moj zlatni
mali kum! Pa naš kum Samuila-Lacika!
Lili ga je istog trenutka pozvala i našla ga. Njemu nije bilo potrebno da priča romane.
Samo mu je rekla, molim te, brzo potrči ovamo i Samuila-Lacika je za petnaestak
minuta kucao na njena vrata.
Prvo su zajednički mozgali šta da rade i da li da umesto poruka, probaju sa pozivima.
Onda su ga pozvali sa njegovog telefona i ostavili da dugo zvoni. Bezuspešno.
Onda je on hteo sam da pođe tamo i da ga traži. Ali, pošto tamo nikad nije bio, pošto
nije gradski mladić, nego iz zabitog sela koji sad zadnjih nekoliko meseci prvi put u
životu vidi sveta - to je bilo smešno.
Lili je presekla. Idu zajedno. Ona će se presvući u farmerke, navući će rolku i široki
džemper i nabaciti svoju jaknu, obuti patike na noge. Tašna joj ne treba. Novu
legitimaciju koju je danas dobila, mađarsku, staviće u džep, uzeti mobilni i lovu i oni
mogu da krenu. U zadnji čas se još setila, skupila je kosu u konjski rep i stavila neke
102
providne sunčane naočare. Tako uopšte nije ličila na sebe i sa olakšanjem je krenula
napolje.
Uzela je ekspres taksi i oni su za petnaest minuta bili kod ulaza Vestendsiti . Lili je
pogledala veliku kartu rasporeda prostora na zidu iznad ulaza, uhvatila svog kuma
ispod ruke i povela ga gore pokretnim stepenicama. Siromah mladić, malo se zbunio,
ali se odmah kao malo dete, počeo radovati novom iskustvu.
Stigli su gore do ulaza u bioskop. Lili je držeći kuma kao da su ljubavni par, dobro
osmotrila situaciju. Bilo je mirno. Ona je videla koji je to kafić i pravo tamo su se
uputili. Kafić je bio poluprazan. Bilo je tiho, čula se tiha zabavna muzika. Odlučila je,
da sednu naspram ulaza. To je bio sto blizu šanka i oni su seli.
Konobar ih je poslužio, pa je Lili počela da osmatra situaciju. Bila je uobičajena - dva
ljubavna para, dva muškarca zajedno, po jedan kod druga dva stola - i oni. Svi su
imali neki uobičajeni evropski izgled, zajedno sa konobarom. Čak niko nije imao
tamnu crnu kosu, niti tamni ten. To je Lili malo pokolebalo, ali nije imala drugog
izbora. Odlučila je, da čekaju. I čekali su i čekali - i vreme je prolazilo. Uzalud.
Bilo je već oko jedanaest sati. Neki film se završio,pa su tri muškarca prišla šanku,
naručila kratka pića, trgnuli ih i istog časa pošli napolje. Ljubavni parovi su ustali i
pošli unutra u bioskop. I ništa. Tajac.
Lili je već treći put pozvala konobara i naručila im piće. Samuila-Lacika je otkrio da
imaju kvas, pa su se obradovali i naručili. Videlo se,da se konobar iznenadio i obratio
pažnju na njih, jer je po tome znao da nisu domaći.
Lili je počela baš da gustira ukus kvasa - jer ga je jako davno,još nekad na letovanju u
Nesebaru u Bugarskoj prvi put probala i zavolela - došla na ideju, da bi sa tom
temom mogla započeti razgovor sa konobarom, jer ionako nema posla.
Mahnula mu je, on je prišao. Pitala je, dali je kvas bugarski, pa ne čekajući odgovor
počela pominjati Nesebar i sve tako
- neprestano se smeškajući na njega - da je
konobar zbunjeno stajao i promrljao „vi želite...” pa mu je ona rekla da donese
bugarski , i on je požurio i doneo isti, i ona se radosno počela smejati, i kumu je
gurnula novu flašu i rekla pij, to je naš bugarski ... i konobar ju je pogledao i stao ... i
ona iskoristila situaciju... pitala da li ovde navraćaju njihovi Bugari... da li nekog
poznaje možda, nekog Bugara... i konobar ju je opet pogledao ... i ona ga dobro
pogleda i nagne se prema njemu i brzo, zaverenički tiho upita:
Znaš Borisa? On ovamo dolazi! Treba nam Boris!
Konobar se malo trgao i ispravio.
Ako možeš, molim te reci mu.
103
Ona ga je molećivo pogledala. Njihovi pogledi su se sreli. Samo ju je gledao, ništa nije
rekao. Polako se okrenuo i vratio se kod šanka.
Lili je mahinalno htela da vidi koliko je sati i počela da traži svoj mobilni u džepu.
Izvadila ga je, pogledala i iznenadila se. Na ekranu mobilnog zatekla je obaveštenje
da je stigla poruka. Odmah ju je pritisnula i pročitala - obaveštenje, da je njena
poruka primljena na švajcarca.
Kad? Štrecnu se Lili i skoro drhtavim prstima od uzbuđenja, počela da gleda i traži
podatak. Pre pola sata! U pola jedanaest!
I ?
Nema njoj odgovora ni posle pola
sata! A primio je!
Poludela je od muke i u svom očaju, energično počela da kuca:
Sedim od devet sati i još uvek, u tvom kafiću i čekam te! Ja u subotu ujutro putujem i
više me nećeš videti! Idem u Španiju!
Prvo je pritisnula na švajcarca. Onda je poslala to isto i na drugi.
Odjedanput se osećala nekako revoltirano i tužno u isto vreme.
Buntovno je ubacila svoj mobilni u džep, bez da išta gleda. Odlučila je, neče više
buljiti i kontrolisati jel otišlo, neka sve ide bestraga. Dosta joj je svega, sve sama
muka, ništa dobro i ništa lepo.
Sedeće ovde još pola sata i onda kreću. Dosta je bilo!
U celom kafiću su ostali samo ona i njen kum.Ništa se nije dešavalo. Vreme je
prolazilo.
U panici da je sve bilo uzalud, morala je iznenada da ode do toaleta i da se umije, da
dođe sebi.Rekla je kumu da mora, jer joj je muka,boji se da ne povraća. Ustala je i
pitala konobara gde je WC, jer nigde nije videla ni oznake, ni vrata. Konobar je
ispružio ruku i pokazao prema zavesama pored šanka.
Samuila-Lacika je skočio i krenuo da je prati, ali mu je ona mahnula da sedne.
Lili je krenula, došla do zavese, gurnula je desnom rukom i krenula u poluosvetljen
hodnik prema otvorenim vratima sa lampom. Napravila je nekoliko koraka, kada je
čula da neko šapuće njeno ime.
Presekla se, stala, naćulila uši ...i čula ponovo pored sebe sa leve strane iza leđa :
Lili ne boj se, ja sam, Boris.
104
Ona je trgla glavu prema natrag, on je već napravio korak prema njoj
- i oni su se
ugledali.
Boris ju je zagrlio, nežno poljubio i rekao, da požuri i brzo krene,jer je opasno. On će
potrčati dole i čekati na njih kod ulaza.
Ta noć je bila njihova noć, prva i jedina njihova divna ljubavna noć. Postojali su za tu
noć.
Nisu ništa mislili jer nisu mogli da misle, samo su postojali ona i on - u tom trenutku
u toj noći.
Samo on i ona i ljube se i grle se i vole se i nema juče i nema sutra i ima sad i samo
sad i uvek sad i u sad ona i on Lili i Boris i opet i opet i ona i on i ljube i ljube se i
ljube i vole i jako vole i vole vole vole...
Osvanulo je jutro, došlo je sutra i onda nema drugo sutra sad za njih, i neznaju ništa,
biće, hoće li, gde će,kako će.. . Rekli su šta su imali, slušali su jedno drugog,pokušali
sve razumeti i upamtiti... i nadati se...
Lili je sve objasnila. Boris sve sa radošću saslušao. Prihvatio sa velikom nadom.
I ona isto sve što joj je Boris rekao, puna nade.
Ovde će sve završiti do subote. Sašu i Vlatka predati u ruke Žarku - a on uskočiti u
njihov avion.
Gledaće se do Milana - putovati u istom avionu. Tu će joj mahnuti i izaći.
Ona neka sretno putuje. On će je naći, on će doći.
105
SADRŽ J
Kriminalitičko-psihološko-dramski savremeni roman. Tema obrađuje probleme ratova - sa
osvrtom na II Svetski rat - probleme izbeglištva, pitanja droge, nasilja i ktiminala,
prostitucije, nezaposlenosti i drugo.
CONTENT
Crime drama, modern psychology novel dealing with the war problems and with the
emphasis on the World War II and problems of refugees, drug issues, violence, crime,
prostitution and unemployment.
106
